Kad su skinute poslednje sankcije koje su uvedene i Vučiću?

On je i dodao da su i protiv njega bile uvedene sankcije, ali da njega nije bilo briga za to. Portal Nova.rs podseća na dokument EU iz 1999. godine.

Govoreći o sankcijama koje su uvedene Vulinu, Vučić je rekao da je i on doživeo slično iskustvo.

„I protiv mene bile su uvođene sankcije 1998-1999, baš me briga bilo, da vam pošteno kažem“, naveo je Vučić…

Kad su Vučiću uvedene sankcije

Nakon sankcija koje su donete protiv SR Jugoslavije 1999. godine, propisane su i jasne restriktivne mere protiv tadašnjeg rukovodstva koje je vodilo zemlju. Oštre sankcije usmerene su protiv predsednika Slobodana Miloševića, ali i tadašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića i svih ministara u Vladi. Nova.rs podseća kako je ta odluka doneta i kako je ona predstavljena zvaničnim dokumentom.

Odlukom Saveta Evropske unije koja je doneta 10. maja 1999. godine, a na osnovu Ugovora o EU, dogovoreno je sprovođenje dodatnih sankcija protiv SR Jugoslavije.

U dokumentu koji je javno dostupan navodi se da se Savet referiše na odluku iz 8. aprila 1999, gde se jasno podržava nastavak sankcija protiv tadašnjeg režima u Jugoslaviji. Prema tom dokumentu, sankcije bi trebalo da se usmere na režim, bez kažnjavanja građana Srbije.

Savet se saglasio da se primeni odluka o zabrani prodaje i snabdevanja naftom i naftnim derivatima do 30. aprila 1999. godine, da se probuži režim zabrane putovanja u EU, moratorijum na kredite, produženje zabrane novih investicije i brojne druge zabrane.

U skladu sa tim, doneta je odluka da se neće izdavati vize sa predsednika Slobodana Miloševića i njegovu porodicu, ali i sve ministre i visoke zvaničnike Jugoslavije koji podržavaju predsednika Miloševića. Imenom i prezimenom je samo pomenut predsednik Milošević, dok su se na nivou opšte formulacije pomenuli ministri i tadašnji visoki funkcioneri Vlade, ali i rukovodioce vojnih i policijskih snaga, lica uključene u akcije represije, članove SPS…

Ovaj dokument poslužio je kao osnova za donošenje odluke 13. septembra 1999. godine, kojom je Savet EU usvojio odluku o proširenju sankcija prema SRJ Jugoslaviji. U odluci se navodi da će sankcije biti usmerene najpre prema Slobodanu Miloševiću, njegovoj porodici među kojima su žena Mirjana Marković, sin Marko, brat Borislav.

Prvi put eksplicitno se spominju tadašnji ministri u u Vladi koju je predvodio Momir Bulatović. Tadašnji ministar ministar informisanja i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao se na listi ministara i visokih funkcionera koji je bio predmet sankcija od strane EU.

Iako se neretko zaboravlja da je Vučić bio na odlučujućim pozicijama u trenutku bombardovanja Srbije, upravo zbog tog razloga je bio na listi sankcije EU.

Kada je Srpska radikalna stranke 24. marta 1998. godine formirala Vladu Srbije sa SPS i JUL, Vučić je izabran za ministra za informisanje. Njegovi ministarski mandat obeležen je time što je potpisao Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po drakonskim kaznama za medije, kao i gašenju redakcija “Dnevnog telegrafa”, “Evropljanina” i “Naše Borbe”, podseća Nova.rs.

Ko je ostao na sankcionom spisku do 2014?

Iz dokumenta koji je objavila Nova.rs vidi se da je reč o odluci Evropske komisije (Commission Decision), a tragajući po službenom listu Evropske unije (Official Journal of the European Communities) može se naći odluka iz juna 2001. kada je na sankcionom spisku ostalo samo 14 osoba.

Prema dostupnoj pretrazi, sankcije EU, protiv tih 14 osoba, ostale su na snazi sve do oktobra 2014. kada su ukinute odlukom (uredbom) EK, na predlog Ketrin Ešton, tadašnje visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost EU, pod čijim posredništvom je u aprilu 2013. sklopljen Briselski sporazum.

U obrazloženju Eštonove navodi se da je Savet EU u međuvremenu utvrdio da ne postoji više razlog za restriktivne mere protiv 14 navedenih lica jer ona više ne predstavljaju opasnost za učvršćivanje demokratije.

Na spisku su bili bivši predsednik Slobodan Milošević, i njegov brat i bivši ambasador u Moskvi Borislav Milošević, kao i supruga Mirjana, sin i kćerka, Marko i Marija i snaha Milica Gajić. Slobodan Milošević je preminuo u pritvoru, u svojoj ćeliji u Ševeningenu 11. marta 2006, njegov brat Borislav 29. juna 2013. posle teške bolesti u Kliničko-bolničkom centru Dedinje. Mirjana Marković preminula je u političkom azilu u Moskvi 14. aprila 2019.

Na spisku je bio bivši predsedik Srbije Milan Milutinović, koji je preminuo 2. jula 2023.

Na spisku je bila i grupa haških osuđenika i optuženika: bivši ministar policije Vlajko Stojiljković (na dan kada je 11. aprila 2002. usvojen Zakon o saradnji sa haškim tribunalom, ubio se na stepenicama Narodne skupštine), generali Dragoljub Ojdanić i Nebojša Pavković, zatim Nikola Šainović, Mile Mrkšić, Miroslav Radić i Veselin Šljivančanin.

Američke sankcije Vulinu

Podsetimo, Aleksandru Vulinu, Vučićevom bliskom saradniku, američke sankcije su uvedene 11. jula 2023.

Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) saopštila je da je Vulin stavljen na mere zabrane poslovanja i posedovanja imovine u SAD jer je umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkotika i zloupotrebu javne funkcije.

Svake godine OFAC uklanja stotine pojedinaca i entiteta s liste, a svako se zasniva na temeljitom pregledu OFAC-a, piše Radio slobodna Evropa.

Procedura je jednostavna – pošalje se pismo ili e-mail prema OFAC-u u kojem se trebaju detaljno opisati razlozi zašto bi neka osoba ili kompanija trebala biti uklonjena s liste. Svaki slučaj se posebno razmatra. Angažiranje advokata nije potrebno. Time počinje postupak pregleda.

Na odgovor se obično čeka tri mjeseca, a često službenici OFAC-a pošalju jedan ili više dodatnih upitnika koje sankcionirana osoba, predstavnik kompanije ili organizacije moraju popuniti.