Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLETNikad ranije, nakon nekih evropskih izbora, uloga komesara za proširenje nije bila važnija. Moguće je da će ta osoba biti i potpredsednik Evropske komisije. Više zemalja je zainteresovano za taj portfelj, a pri izboru nastojaće se da se izbegne scenario da bude neko blizak ovom regionu jer se ispostavilo da su komesari iz okolnih zemalja subjektivni i često bilateralno gledaju na odnose umesto sa stanovišta EU, kažu sagovornici Danasa komentarišući iz koje zemlje bi mogao da bude naslednik Olivera Varhelja, dosadašnjeg komesara za susedsku politiku i proširenje.
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike za Danas kaže da će proces formiranja Evropske komisije odnosno izbora komesara potrajati i da će celo leto biti posvećeno tome.
– Ko će biti komesar za proširenje znaćemo tek kada bude odlučeno ko će biti šef EK. Ursula fon der Lajen juri opet tu poziciju. Da bi to posatala, nju Evropski savet za mesec dana treba da nominuje kvalifikovanom većinom. Onda se to pitanje prepušta Evropskom parlamentu koji treba da je izglasa. Čeka je dug put, jer nisu sve države članice ubeđene u njen drugi mandat, niti svi poslanici iz njene koalicije. Pod pretpostavkom da ona prođe, onda ona nominuje 27 komesara, po jednog komesara iz svake države članica. Ona će izabrati odakle će biti komesar za proširenje na osnovu predloga. Kada izabere on ide na odbor EP koji ga saslušava. Podsećam da je EP najpre oborio komesara iz Mađarske Tročanija i onda je izabran Varhelji. To pokazuje koliko je EP bitan, jer na kraju izglasava predsednika Komisije i sve komesare – objašnjava proceduru Subotić.
Na pitanje koliko je bitno iz koje će zemlje biti komesar, odgovara da je vrlo bitno.
– Videli smo, pre pet godina kada proširenje nije toliko inetersovalo EU, da su to prepustili Mađarskoj kao najmanje bitan portfelj ali se ispostavio kao najbitniji. Mi kao civilno društvo smo upozoravali tada na to da je Mađarska zemlja sa lošim stanjem vladavine prava, što bi moglo da bude loš primer Srbiji i ostalim državama. Ako komesar dolazi iz takve zemlje onda ni vi ne morate ništa bolji da budete. To je bila loša poruka. Kada je počeo rat u Ukrajini i kada je proširenje dobilo na snazi, videli smo da mnogi nisu verovali Varheljiju jer upravo dolazi iz redova Orbanove stranke – navodi Subotić.
Prema njegovim rečima, mala je verovatnoća da će komesar opet biti neko iz našeg okruženja.
– Priča se da bi Austrija želela da ima kandidata kao i Švedska ili pak zemlje koje su udaljene, ali prijateljski raspoložene prema proširenju, poput Portugalije ili Irske. Bitno je da to bude neko kome su prioritet i Zapadni Balkan i Ukrajina, ne samo Ukrajina. I bitno je da nema bagaž za sobom, odnosno neko kome će da veruju i države Balkana, civilno drštvo i naravo i države članice – objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da će predsednik EK sagledati koje se države takmiče za tu poziciju i onda izabrati.
– Proces je prilično netrasparentan, jer se ne zna ni da li će Fon der Lajen biti. Ono što mogu da kažem je da ne bi trebalo da bude niko iz država koje se graniče sa regonom. Prema mojim saznanjima, težiće se izbegavanju scenarija da se izabere neko blizak regionu jer su oni subjektivni i često bilateralno gledaju umesto sa stanovišta Unije – opisuje on.
A Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa za EU, ističe da se čini da nikad ranije, nakon nekih evropskih izbora, uloga komesara za proširenje nije bila važnija.
– Trenutno postoje i navodi po kojima će, zbog značaja u narednom periodu, komesar za proširenje biti ujedno i potpredsednik Evropske komisije. Trenutno je više zemalja zainteresovano za ovu poziciju, medju kojima su i Austrija, Grčka i Švedska i sasvim je sigurno da će se uvažiti iskustva iz prethodnog perioda tokom koga je Mađarska kao veoma specifična članica EU predlagala komesara – navodi ona.
Kako dodaje, Orbanov ne tako sjajan rezultat na ovim izborima dodatni je argument tezi da budući komesar neće biti Mađar.
– Jasno je da zbog ubrzavanja procesa proširenja iz bezbednosnih razloga Evropske unije, oni koji se proširenjem na ZB budu bavili, moraće da pokažu ne samo agilnost u ubrzavanju evropskog puta zemalja kandidata, već i da snažno promovišu i zagovaraju osnovne principe (fundamnetals), ali i stave bilateralne interese svojih država u regionu proširenja po strani, što do sada nije bio slučaj – zaključuje ona.
Podsetimo, predsednik Srbije je nadavno govoreći o proširenju rekao da ovaj region u EU neće ući pre Ukrajine i da je skeptičan da bi to moglo da se dogodi 2030. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
