Kada će početi isplate iz Plana rasta EU i koje uslove Srbija treba da ispuni?

Institucije Evropske unije usvojile su u maju Uredbu kojom se uspostavlja Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan, na osnovu Plana rasta koji je Evropska komisija predstavila prošlog novembra. Uredba je stupila na snagu 24. maja, od kada teče rok od tri meseca za podnošenje Reformskih agendi – spiska mera koje će svaka država morati da ispuni da bi dobila novac iz ovog Instrumenta.

Uredbom Evropske unije je ukupno predviđeno dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima i četiri milijarde evra u kreditima za period od 2024. do 2027. Ova sredstva biće raspoređena na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju proporcionalno njihovom broju stanovnika i veličini ekonomije.

Prema Uredbi, nakon što podnese Reformsku agendu, država može da zatraži isplatu 7 odsto ukupno predviđenih sredstava unapred. Nakon toga će se isplate vršiti u redovnim terminima, dva puta godišnje. Kako je našem portalu potvrđeno iz Evropske komisije, prve isplate se očekuju do kraja 2024. godine, ako države ispune neophodne uslove. Stručnjaci, međutim, nisu sigurni koliko će se strogo ocenjivati ispunjavanje ovih uslova.

Koji su sve preduslovi za isplatu sredstava?

Kako se navodi u Uredbi Evropske unije, dva puta godišnje primaoci sredstava će podnositi zahtev za isplatu na osnovu ispunjenih koraka predviđenih u Reformskoj agendi.

Potom će Evropska komisija da oceni da li primalac ispunjava dva opšta preduslova. Prvi od njih glasi da će “primalac da se pridržava i poštuje efektivne demokratske mehanizme, uključujući višepartijski parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, medijski pluralizam, nezavisno sudstvo i vladavinu prava i da će da garantuje poštovanje svih ljudskih prava, uključujući i prava manjina”.

Za Srbiju i Kosovo postoji, pored ovog opšteg, i zaseban preduslov, a to je da se “konstruktivno angažuju u procesu normalizacije odnosa uz merljiv napredak i opipljive rezultate”.

Osim toga, opšti preduslovi za isplatu sredstava su makrofinansijska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor nad državnim budžetom.

Ako su ovi preduslovi ispunjeni, Komisija će da oceni da li je primalac sredstava ispunio konkretne mere iz Reformske agende za koje će biti postavljeni rokovi i od kojih će zavisiti sredstava dva puta godišnje.

Ukoliko Evropska komisija ustanovi da neki uslovi nisu ispunjeni, neće isplatiti sredstva koja su vezana za njih. Ako država primalac posle određenog vremena ne ispuni ove uslove, ukupna svota koja joj je namenjena biće smanjena.

Šta treba da sadrži Reformska agenda?

Reformske agende sadržaće mere koje ispunjavaju ciljeve Uredbe, a to su usklađivanje sa standardima Evropske unije u kontekstu proširenja, regionalna ekonomska integracija i saradnja na Zapadnom Balkanu, postepena integracija u tržište Evropske unije i konvergencija privrede primalaca pomoći sa privredom EU.

Prema Uredbi, Reformske agende države primaoci sredstava moraju da se sastave u konsultaciji sa društvenim partnerima i organizacijama civilnog društva.

Reformska agenda koju Srbija treba da se pošalje Evropskoj komisiji do kraja avgusta još uvek nije dostupna široj javnosti. To je slučaj i sa većinom drugih zemalja u regionu. Vlada Crne Gore, s druge strane, objavila je krajem juna nacrt Reformske agende koja sadrži 32 mere podeljene u četiri oblasti.

Oblasti koje pokriva nacrt Reformske agende Crne Gore su poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalna i zelena tranzijcija, razvoj ljudskog kapitala i vladavina prava.

U oblasti vladavine prava u crnogorskoj Reformskoj agendi nalaze se, između ostalog, primena preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova, kao i efikasno sprovođenje zakondavstva za borbu protiv korupcije.

Hoće li se ovi uslovi dosledno primenjivati?

Već u toku pripreme ovog instrumenta su se javile zabrinutosti da se uslovi neće dosledno primenjivati. U tekstu objavljenom na našem portalu u martu, stručnjaci za Zapadni Balkan ukazali su na mišljenje Evropskog revizorskog suda, prema kojem postoji rizik da uslovi neće biti dovoljno ambiciozni niti da će se moći precizno meriti.

Adnan Ćerimagić, viši analitičar Evropske inicijative za stabilnost iz Berlina, ukazuje za EWB da je teško proceniti koliko će Komisija biti fleksibilna u tumačenju uslova, jer je proces sastavljanja reformi nedovoljno transparentan.

“Pošto je Komisija pokušala da predstavi celu stvar kao značajno sredstvo za podsticanje reformi u regionu, jednostavno moramo da se strpimo, sačekamo i nadamo se da nisu preterali”, kaže Ćerimagić.