Kajl Skot: Veličanje zločinaca stvara pogrešan utisak o Srbima

Danas 20.000 ljudi u Srbiji radi za američke kompanije. Više od četiri milijarde dolara investirano je u Srbiju. USAID je pomogao u gradnji puteva, škola, razvio je administrativne procedure koje su omogućile Srbiji da skoči za 50 mesta na listi Duing biznis. Mnogo je razloga za saradnju.

Još važnija je povezanost koju stvaraju ljudi. Pored Tesle i Pupina, hiljade Amerikanaca srpskog porekla vraćali su se u svoju zemlju da se bore u Prvom svetskom ratu. Nik Lalić i DŽordž Vujnović pomogli su operaciju spasavanja savezničkih američkih pilota u Pranjanima. Sledećeg meseca slavimo 50 godina od sletanja Apola na Mesec. Među ključnim inženjerima koji su pomogli organizaciju tog poduhvata bilo je sedam Amerikanaca srpskog porekla.

Kada vidite doprinose Srba Amerikanaca u nauci, inženjeringu, umetnosti, sportu – sve su to delovi mreže srpsko-američkih odnosa i svi su veoma pozitivni. Ne slažemo se oko svega, ali daleko je više onoga u čemu se podudaramo. I mnogo više je toga što naše dve zemlje spaja nego što ih razdvaja – kaže u razgovoru za Danas Kajl Skot, ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji.

* Nedavna dešavanja na severu Kosova srpska vlada je protumačila kao napad na sve što je srpsko, dok je opozicija tvrdila da su akciju ROSU „režirali“ predsednik Vučić i premijer Haradinaj. Kako vi to vidite?

– Mislim da i dalje postoje suprotstavljeni narativi u vezi s istinom, ali važan element na koji bi trebalo da se po mom mišljenju usredsredimo je da bi sve zemlje u regionu trebalo da odgovore na problem korupcije i kriminala. Prošle nedelje videli smo operaciju čiji je cilj bio hapšenje službenika optuženih za korupciju. Videli smo operaciju na severu, ali i na jugu Kosova, u kojoj su uhapšeni i Albanci, i Srbi i Bošnjaci. Jedina razlika između te i sličnih operacija protiv organizovanih kriminalnih grupa koje sam video u Srbiji je da je Srbija podigla borbenu gotovost svoje vojske na visok nivo, da su se u Mitrovici čule sirene kao da se događala invazija, a građani su pokušali da se aktivno umešaju, uključujući i upotrebu vatrenog oružja, u napore policije koja je nastojala da obavi svoju dužnost. Naš stav je da bi trebalo podržati akcije protiv korupcije – u svim zemljama regiona. To što se dogodilo pokazuje koliko je zamrznut konflikt krhak, da stvari veoma brzo mogu izmaći kontroli i biti pogrešno interpretirane od jedne ili druge strane. Zato je toliko važno vratiti se pregovorima o sporazumu između Srbije i Kosova.

* Da li zamrznuti konflikt može da potraje?

– Siguran sam da to svakako nije opcija koja donosi stabilnost. To ne želimo dugoročno. Srbija se Briselskim sporazumom posvetila tome da pokuša da postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji, kao i Kosovo. To bi trebalo da bude cilj obe strane, a to je sigurno i naš cilj. Podržavamo pregovore predvođene EU i želimo da se pronađe način da se sve strane vrate za sto. Sada imamo drugačiju vrstu zamrznutog konflikta u kojem je, zapravo, zamrznut proces pregovora. I ništa se ne dešava u smislu postizanja sporazuma.

* Predsednik Vučić je rekao da Angela Merkel i Emanuel Makron nisu mogli da ubede Prištinu da ukine carine jer „oni (Priština) uživaju zaštitu nekog ko je jači“, što je zvučalo kao aluzija na SAD. Šta vi mislite i da li su carine glavna prepreka za dijalog?

– Sjedinjene Države su od početka bile veoma jasne u stavu da carine nisu od pomoći i da predstavljaju prepreku vraćanju pregovorima i da ih treba ukinuti. Predsednik Vučić veoma dobro zna koji stav smo zauzeli – javno i u direktnim razgovorima sa srpskim i kosovskim zvaničnicima. Carine pokazuju teškoće da napredujete u situaciji uzajamnog nepoverenja između strana u konfliktu. Pokušaj da se odgovornost za nemogućnost postizanja dogovora prebaci bilo na Berlin, Pariz, Moskvu, Brisel, Vašington ili Peking nije, što se mene tiče, odgovarajući pristup. Jedino održivo rešenje mora biti lokalno, zasnovano na sporazumu Beograda i Prištine i jedini način za to je povratak pregovorima.

* Dakle, carine nisu glavna prepreka?

– Jasno je da jesu prepreka, ali ima mnogo prepreka u postizanju sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji.

* U Srbiji se stvara utisak da međunarodna zajednica nije voljna da utiče na Prištinu da ukine takse.

– To svakako nije slučaj. Javno ali i u direktnim razgovorima smo saopštili administraciji u Prištini da carine nisu od pomoći. Očekujem da ćete i nadalje čuti takvu poruku SAD. Takođe, pokrećemo korake da ohrabrimo kosovsku administraciju da ukloni takse. Mislim da srpska vlada ima teškoće u prepoznavanju činjenice da postoji nezavisna vlada Kosova koja radi ono za šta misli da je u interesu Kosova. Čak iako Kosovo ima veoma tesne veze sa SAD, mi ne kontrolišemo šta Kosovo radi. To čini njegovo demokratski izabrano rukovodstvo.

* Evropska komisija je u poslednjem izveštaju delimično kritikovala Srbiju, posebno u vezi sa vladavinom prava i slobodom medija. Vlada, uključujući premijerku, ocenili su da je izveštaj bio delimično neobjektivan. Na isti način su reagovali kada je Fridom haus Srbiju spustio u niži rang, među „delimično slobodne zemlje“. Jesu li takve reakcije opravdane?

– Mislim da je izveštaj EK bio iskren napor, zasnovan na činjenicama, da predstavi situaciju u Srbiji. Takođe mislim da izveštaj odražava realnost koju i sam vidim u Srbiji, kako napredak koji je Srbija postigla u određenim oblastima, tako i druge oblasti u kojima napredak treba da se postigne. Znate, ako mi doktor kaže da smršam i da treba više da vežbam, to mi se možda neće dopasti. Ali neće mi pomoći ako doktora optužim da je neobjektivan. Mislim da je jasan motiv Evropske komisije da ukaže na oblasti u kojima je još potrebno poboljšanje kako bi se dostigli standardi za članstvo u EU. Izveštaj vidim kao barometar koji pokazuje ozbiljnost Srbije u pogledu članstva u EU za koje kaže da joj je glavni strateški cilj.

* Kako lično vidite medijsku situaciju u Srbiji? Često ste bili na meti tabloida. Da li se makar u vašem „slučaju“ nešto u međuvremenu promenilo?

– Bio sam veoma otvoren o sopstvenoj zabrinutosti za položaj medija u Srbiji, o tabloidizaciji i senzacionalizmu. Umesto da mediji igraju ulogu „psa čuvara“ koji u demokratskom društvu javnosti predstavlja činjenice i informacije, oni služe kao „pas napadač“ jedne političke strane na drugu. U snažnoj, stabilnoj demokratiji nezavisni mediji su važan kontrolor vlade. Ne bi trebalo da budu megafon jedne ili druge političke pozicije. Nije reč o mom slučaju ili o meni lično, iako mislim da su se neki mediji nefer ophodili prema meni. Radi se, zapravo, o tome kakvo društvo Srbija želi da stvori. Za tri godine koliko sam ovde sistem ocenjivanja Reportera bez granica o slobodi medija spustio je Srbiju naniže za trideset mesta. To bi trebalo za sve da bude alarm i razlog za zabrinutost. Nije normalno da mediji koji dobijaju sredstva iz državnog budžeta nikada ne nude vreme opoziciji. Nije normalno da novine sa najvećim tiražom u ovoj zemlji zaslužuju ime Dezinformer, umesto Informer. Nije normalno ni da čak i vaše novine troše toliko vremena podržavajući jedno političko gledište. Uloga medija je da odražava široku sliku društva. I mi u SAD imamo svoje slabosti što se tiče medija, ali u Srbiji bi puno toga moglo da bude bolje.

* Suočavanje Srbije sa prošlošću, sa devedesetim godinama prošlog veka, i dalje je aktuelno. Osuđeni ratni zločinci aktivni su učesnici u političkom i društvenom životu. Kako to komentarišete?

– Sve zemlje imaju nešto u prošlosti na šta nisu ponosne, neke sramne trenutke. U mojoj zemlji to je kako smo se ponašali prema starosedeocima, rasizam i ropstvo. Ali jedini način da rešite ta pitanja jeste da se s njima suočite. Da iskreno prepoznate kada su načinjene greške. Zato je ta tema toliko bolna u ovom regionu. Umesto da priznaju sramotne stvari koje su se dešavale u prošlosti, zemlje sada sve više glorifikuju ljude koji su učinili zločine i bili zbog njih osuđeni. To ne samo da je bolno za žrtve i njihove porodice, već i stvara pogrešan utisak o srpskom narodu. Za tri godine ovde sreo sam mnogo ljudi u Vojsci Srbije koji zaslužuju priznanje za svoj patriotizam, posvećenost narodu. Sreo sam mnogo heroja, ljudi u civilnom društvu, one koji u svojim zajednicama rade na poboljšanju situacije za ljude u svojoj okolini, za svoje komšije. NJih bi trebalo tretirati kao heroje. LJudi koji su osuđeni za ratne zločine trebalo bi da budu prepoznati kao takvi. Oni koji su bili odgovorni u ključnim trenucima krize i koji su dozvolili da stotine hiljada ljudi budu proterane iz svojih kuća, koji su aktivno učestvovali u prikrivanju ubijanja, koji su aktivno učestvovali u ponovnom sahranjivanju leševa u Srbiji, nose odgovornost. Ne bi trebalo da budu slavljeni kao heroji.

* Slučaj Bitići i dalje je nerešen. Koliko je on važan za SAD?

– Očigledno da je važan pošto je srpska vlast zarobila tri američka državljanina i likvidirala ih dok su im ruke bile vezane na leđima. Niko zbog toga nije izveden pred lice pravde 20 godina. To ostaje tema koju ne možemo da zaboravimo i smatramo da bi pravda trebalo da bude zadovoljena.

* „LJudi su ubijeni, zločin je počinjen, ali kad tražite dokaze od nekoga, kažu što ne uhapsite Gurija, a mi onda kažemo dajte nam dokaze, a onda dokaza nema“, rekao je predsednik Vučić nedavno u parlamentu. To je izgledalo kao sugestija da SAD treba da daju dokaze u vezi sa slučajem Bitići, s kojim se povezuje i Goran Radosavljević Guri.

– Sjedinjene Države niti su u poziciji, niti imaju odgovornost da sprovode istragu i dižu optužnice u ovom slučaju. To je na Srbiji. Mislim da znamo neke činjenice. Jasno znamo da su ova tri brata ušla u Srbiju i bili su uhapšeni. Znamo da su držani u zatvoru, da su odvedeni u pritvor srpske specijalne policije i da su njihova tela na kraju nađena u bazi na istoku Srbije koju je kontrolisala jedinica specijalne policije pod komandom Gorana Radosavljevića. Bilo da je on sam počinio zločin ili prosto imao komandnu odgovornost nad onima koji su to učinili, ne čini ga ništa manje krivim. I nije na Sjedinjenim Državama nego na Srbiji da dokazuje i da pokaže da radi sve što je u njenoj moći da sprovodi istragu. Umesto toga, ljudi poput gospodina Radosavljevića imaju veoma uspešne karijere u biznisu i imaju funkcije u vladajućoj partiji SNS.

Srbiji treba samopouzdanje

– Srbija ima veliki potencijal. Potrebno joj je samopouzdanje i da radi na pozitivnim rešenjima za budućnost, umesto da se stalno bavi negativnim ocenjivanjem prošlosti – poruka je ambasadora Kajla Skota čitaocima Danasa povodom 22 godišnjice osnivanja lista.