Kakav je imidž lidera SZS posle godinu i više dana zajedničkog delovanja?

Nakon godinu i više dana postojanja Saveza za Srbiju postavlja se pitanje kakav imidž imaju lideri Saveza posle zajedničkog delovanja na političkoj sceni, s obzirom na to da se istupi pojedinaca iz Saveza uglavnom odražavaju na ceo Savez i pripisuju ostalim članovima.

Siniša Atlagić, profesor Fakulteta političkih nauka, za Danas objašnjava da je imidž lidera generalno proizvod nastojanja samih političkih subjekata da izgrade pozitivnu sliku o sebi u svesti birača, ali i posledica delovanja kontrapropagande.

On ocenjuje da je u slučaju predstave o ovoj četvorici u svesti većine građana prevagu odnelo ovo drugo.

– Nemam rezultate istraživanja javnog mnjenja kojima se utvrđuju elementi imidža stranačkih lidera već govorim o mom utisku o tome kakav je stav javnog mnjenja. Što se tiče konkretnih predstava/imidža lidera SZS čini se da su jednako raznoliki, ili da kažem udaljeni jedni od drugih, kakvi su bili i pre formiranja SZS. To je, čini mi se, i najveći nedostatak Saveza. Đilas je (istinski) lider Saveza, čovek „čija je (reč) poslednja“. Obradović nastoji da razvije predstavu o sebi kao lideru od akcije i potencijalnoj „čvrstoj ruci“ u srpskoj opoziciji. Jeremić, „čovek od koga se očekivalo više“, a Lutovac – intelektualac u Savezu u kome, kao i u našoj politici generalno, intelekt „ne prolazi“ – navodi Atlagić.

I Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, smatra da od formiranja SZS nije došlo do radikalne promene imidža njenih lidera, te da je možda više reč o podeli uloga.

– Đilas se profilisao kao lider, što ga prati i od perioda obavljanja funkcije gradonačelnika Beograda. Dakle, neko ko insistira na egzaktnim brojkama, konkretnim podacima i tehnokratskom pristupu. On bira da se bavi više ekonomskim temama nego velikim nacionalnim pitanjima. Kada je reč o Jeremiću, i on zadržava politički bekgraund aktivnosti u UN i u Savezu je neko ko se bavi spoljnom politikom – kaže Klačar.

Prema njegovim rečima, Obradović, koji se u očima javnosti profilisao kao radikalni desničar, trudi se da svoju stranku udalji od tog imidža i pomakne ka centru, u čemu ne uspeva do kraja. Kada je reč o Lutovcu, Klačar kaže da on, za razliku od ostale trojice, ima balast što je na čelu stranke koja ima interne probleme, ali da je u međuvremenu pokazao da je mnogo sposobniji i ima više moći i snage nego što se na početku očekivalo, da balansira između uloge opozicionog lidera i nekog ko mora da „gasi požare“ u sopstvenoj stranci. On, kaže Klačar, važi za mudrog, staloženog i racionalnog političara.

Međutim, kada je reč o slici koju suparnici stvaraju o liderima Saveza, ona je nešto drugačija od one koju oni prave za sebe, pa su po njoj Đilas i Jeremić između ostalog i lopovi, a Obradović najveći fašista.

Komentarišući to, Klačar kaže da se onog momenta kada se Đilas profilisao kao najozbiljniji protivnik vlasti znalo da će biti najugroženiji u negativnoj kampanji SNS.

– Obradović i Lutovac kritike trpe osim od vlasti i od onih koji su bliži opoziciji. Obradovića kritikuju njegovi birači zbog neprincipijelne koalicije u kojoj je, a i oni koji su bliži DS ili LDP. Lutovca kritikuje vlast, njegovi birači ali i oni koji su u stranci koju vodi. Obradović tu plaća najveću cenu jer je izgubio deo stranke – objašnjava Klačar. Kako dodaje, jedan od razloga zbog kojih rejting SZS stagnira su upravo napadi na Obradovića.

Stavljena tačka na priču o izborima

Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović izjavio je juče da je posle sednice Predsedništva Saveza za Srbiju stavljena tačka na priču o izborima i ponovljen je stav da će se bojkotovati i republički i pokrajinski i lokalni izbori, prenosi FoNet. Obradović je na konferenciji za novinare u parlamentu rekao da je Predsedništvo SZS odlučilo da se više ne osvrću na istupe pojedinaca iz njihovih organizacija koji se protive bojkotu. Prema njegovim rečima, i u Dverima ima ljudi koji su protiv članstva u SZS i svoj stav iznose na stranačkim organima, ali kada se donese konačna odluka, oni ne nastupaju samostalno u medijima.