Kakav sukob postoji između Aljbina Kurtija i Edija Rame?

On tako komentariše to što je premijer Albanije u ponedeljak bio u poseti Prištini, ali se nije sastao sa Kurtijem. Rama nije bio ni na manifestaciji kojom je tog dana obeležena godišnjica Prizrenske lige, a Gogić kaže da to između ostalog pokazuje da nije želeo da prisustvuje “Kurtijevom trijumfu”, zato što je Kurti na ovom skupu “zauzeo pozornicu” i poslao panalbanske poruke.

“Rama bi verovatno bio samo u publici, što bi zapravo sugerisalo da je on tu podređen i da ima sekundarnu ulogu u tom panalbanskom pokretu. Rama je procenio da za njega nije pametno politički da se nađe tu. On se u Prištini sreo sa Vjosom Osmani, čime je pokazao da pravi razliku u kosovskom rukovodstvu i da prepoznaje razliku koja postoji među njima. Sastao se i sa gradonačelnikom Prištine i tada je poslao kritičke poruke na račun vlade u Prištini. Kada se sve to zajedno sagleda, to pokazuje razmere sukoba između njega i Kurtija i da i jedan i drugi koriste svaku priliku da to podvuku”, ocenjuje Gogić.

Kako navodi, ima puno stvari koje dele Ramu i Kurtija, a jedna od njih je ta što je Rama želeo da ima određenu ulogu u dijalogu između Beograda i Prištine, kao što ju je imao u vreme kada je pregovore sa kosovske strane vodio Hašim Tači.

“Kurti to međutim ne želi. On ne želi da se Rama pita, već da je samo Priština ta koja definiše uslove dijaloga sa Beogradom bez velike Ramine uloge. Rama je na to odgovarao na svoj način, pokušavajući da Kurtija marginalizuje time što je svojevremeno i sam napravio neki nacrt statuta ZSO, izjašnjavao se o pitanju ZSO, ali i o sporazumima kao što je bio francusko-nemački i generalno je kritikovao Kurtijevu politiku i pristup u dijalogu. I sada je u Prištini uputio kritike vladi Kosova, gde je rekao da ona vodi spoljnu politiku uz funkciju unutrašnje politike, što je jedna nediplomatska stvar u smislu da dođete u neku prestonicu i kritikujete postupke te vlade“, kaže Gogić.

Ni Kurti, dodaje, nije bez odgovornosti za odnos kakav postoji, jer je svojevremeno vodio kampanju protiv Rame na parlamentarnim izborima u Albaniji, na kojima je imao svoje kandidate, a razlike među njima postojale su i po pitanju inicijative Otvoreni Balkan čiji je Rama bio jedan od glavnih proponenata, dok je Kurti bio protivnik inicijative i to je doživljavao kao izdaju od strane Albanije.

„U njihovim odnosima sporni su i odnosi između premijera Rame i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji imaju jednu vrstu partnerstva na koje Kosovo nikada nije gledalo s odobrenjem i uvek se plašilo da će biti marginalizovano. Takođe, Rama je bio u jako dobrim odnosima sa Hašimom Tačijem. Rama je podržavao Tačija dok je vodio pregovore sa Beogradom i svojevremeno je posetio Tačija u pritvoru u Hagu, što je Kurti doživljavao kao atak na sebe, budući da je glavni politički protivnik rival Kurtija, sve vreme bio Hašim Tači“, navodi Gogić.

On kao zanimljivo ističe to što se Rama u ponedeljak susreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani jer njih dvoje, kako konstatuje, u prošlosti nisu imali dobre odnose.

“Odnosi Rame sa Tačijem i sa Vučićem su svojevremeno opterećivali i odnose koje je on imao sa Osmani. Međutim, došlo je do jednog raskola u odnosima na samom Kosovu, između predsednice Osmani i premijera Kurtija i čini se kao da na neki način Osmani kontrira Kurtiju time što se stala sa Ramom. Pokazala je zapravo da je ona u dobrim odnosima sa Kurtijevim protivnicima. To zapravo ukazuje da su odnosi među albanskim liderima mnogo komplikovaniji i složeniji nego što bi mi ovde pretpostavili i da se oni čak razmimoilaze po nekim ključnim pitanjima od svog nacionalnog interesa”, zaključuje Gogić.