Kako bi izgledala Srbija bez evropske podrške?

Da je pred Srbiju bila stavljena mogućnost ukidanja bezviznog režima, ali i zaustavljanja evropskih integracija i investicija objavio je građanima predsednik Srbije Aleksandar Vučić 23. januara.

To mu je, kako je rekao, nagovestio evropsko-američki tim diplomata tokom razgovora 20. januara ukoliko Beograd ne prihvati francusko-nemački, odnosno plan Evropske unije(EU), za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.

Nakon tog razgovora Vučić je rekao da je Srbija spremna da prihvati koncept i da radi na implementaciji evropskog plana.

Tri dana kasnije, 23. januara naveo je da je svojim sagovornicima mogao da kaže da neće da razgovara, ali da bi onda bilo pitanje nedelje kada bi Srbiji bio ukinut bezvizni režim sa EU.

Bezvizni režim Srbije sa EU stupio je na snagu u decembru 2009. godine. Od tada građanima Srbije nije potrebna viza da bi putovali u 27 članica EU, kao i u tri zemlje koje nisu članice EU, ali su deo Šengenskog prostora.

Beograđanin Vladimir Tripić rekao je za RSE da bi to značilo i povećanje troškova koji nemaju mnogo smisla za ljude koji žele da putuju.

„To bi verovatno značilo da bih ograničio broj putovanja jer bi me mrzelo da apliciram za vizu svaki put“, dodao je.

Upitan šta bi značilo zaustavljanje investicija odgovorio je da misli „da to generalno nije dobar put“.

Bograđanka Velinka Aljinović je rekla za RSE da često putuje s obzirom da radi u pozorištu, a takođe i privatno.

„Ne prihvatam to, to je mučenje“, bio je njen odgovor na pitanje šta bi značio povratak viza za putovanja.

Za Beograđanku V. K., čije je puno ime poznato redakciji RSE, povratak viza značio bi ukidanje slobode kretanja i slobode generalno.

„Ja mislim da bi za nas to značilo vraćanje u neki period života koji smo svi želeli da zaboravimo i prevaziđeno“, rekla je ona.

„To je kao da ste zatvoreni zato što ne možete da se krećete slobodno kako želite i gde želite i kad želite nego ste uslovljeni raznim preprekama a to bi bile vize u ovom slučaju“, dodala je.

Evropska unija najveći investitor i donator Srbije

Beograđanka V.K. smatra da građani Srbije ne znaju da je EU jedan od najvećih investitora i najveći donator sredstava Srbiji.

„Ako to nestane ne želim da razmišljam o tome, jedva smo preživeli 90-te i psihofizički i finansijski“, rekla je ona.

Srbija je tokom 90-ih godina, u vreme režima Slobodana Miloševića, zbog uloge u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije bila pod međunarodnom izolacijom i sankcijama.

U svom obraćanju građanima predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da „nema gorih sankcija od povlačenja investicija“.

Ponavljajući da je EU najveći investitor i donator Srbije, Vučić je kao jedan od primera naveo da se od EU očekuje 600 miliona evra za izgradnju brze pruge od Beograda do Niša na jugu Srbije.

Prethodno je ministar finansija Siniša Mali najavio potpisivanje sporazuma sa EU o donaciji vrednoj 600 miliona evra za ovaj infrastrukturni projekat u februaru.

Srbija za sada ima samo jednu brzu prugu od Beograda do Novog Sada.

Autobusi koji ne saobraćaju između gradova, nepostojeće avionske linije i vozovi – slika su saobraćajne povezanosti država Zapadnog Balkana (na fotografiji pogled iz voza sa glavne željezničke stanice u Beogradu).

Posledice eventualnog povlačenja investicija 

Igor Novaković iz nevladinog ISAC fonda rekao je za RSE da se Srbija u poslednjih 20 godina toliko integrisala sa EU da bi ukidanje bezviznog režima i zaustavljanje investicija stvorilo velike probleme građanima i privredi.

„Vratili bi se redovi pred ambasadama i konzulatima što bi bila vrlo jasna indicija da se na određeni način vraćamo u neko vreme pre 2010. godine, odnosno u 90-godine kada je Srbija bila izolovana“, naveo je.

Osim toga, prekid evrointegracija bio bi, kako je rekao, signal investitorima da Srbija nije bezbedno mesto za njihova ulaganja.

„Dobar deo investicija koje je Srbija privukla u poslednjih desetak godina bi se najverovatnije povukao a to bi značilo i udar za domaće biznise koji rade sa njima“, ocenio je Novaković.

On je naveo da dobar deo domaćih kompanija predstavlja ili dobavljače ili partnere evropskim i drugim zapadnim kompanijama koje posluju u Srbiji.

„One bi izgubile svoj biznis što bi se projektovalo na to da bi izuzetno narasla nezaposlenost u Srbiji“, naveo je Novaković.

Prosečno 16,9 odsto mladih od 15 do 24 godine u Evropskoj uniji ne radi i nije na školovanju. Na Zapadnom Balkanu ta statistika je duplo veća – njih 31,5 odsto. Na fotografiji sezonska radnica na jednom imanju u Vojvodini iz 2015. godine.

EU u Srbiji u brojkama 

Evropska unija i dalje je lider u direktnim stranim investicijama u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije dostupnim za devet meseci 2022. investicije iz država EU činile su trećinu ukupnih investicija.

EU prvu poziciju po vrednosti stranih investicija u Srbiji drži u proteklih više od 10 godina. Prethodne decenije, investicije iz EU činile su 63 odsto svih stranih direktnih ulaganja.

Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Oko 65 odsto srpskog izvoza prošle godine otišlo je u države članice Evropske unije, a više od polovine (54 odsto) ukupnog uvoza robe u Srbiju je iz EU, podaci su Republičkog zavoda za statistiku iz decembra 2022. godine.

Uz to, EU je od 2001. godine kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Srbiji za podršku reformama, stoji na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

Ta podrška je namenjena neophodnim reformama na putu ka EU u različitim oblastima.

Osim toga Srbija sa državama EU ima sporazum o slobodnoj trgovini od 2009. godine u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Šta su poručili međunarodni predstavnici?

Ambasadori Nemačke i Francuske u Srbiji Anke Konrad i Pjer Košar izjavili su 24. januara da se ne govori o kaznenim merama ili sankcijama u slučaju da francusko-nemački plan za Kosovo ne bude prihvaćen.

„Mi nemamo kazneni pristup prema Srbiji, ne govorimo ni o kakvim sankcijama ili ucenama, samo predstavljamo jedan način da se izađe iz ove situacije, za koji smo sigurni da će biti koristan za region i za narod,“ rekao je Košar u zajedničkom intervjuu sa ambasadorkom Konrad za televiziju Prva.

U tekstu predloga se predviđa da obe strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.(Foto: Zastave Kosova i Srrbije)

On je naveo da će u slučaju neprihvatanja biti posledica, ali da to nisu sankcije.

Nemačka ambasadorka Anke Konrad izjavila je da u vezi sa evropskim integracijama EU nema pristup sankcija.

„Mi želimo da podržimo preko EU i bilateralno pomažemo put Srbije u pravcu Evropske unije i to je sve“, poručila je ona, prenela je agencija Beta.

Specijalni savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole (Chollet) izjavio je 19. januara za RSE da su članovi evropsko-američkog tima diplomata bili vrlo jasni sa obe strane, Srbijom i Kosovom, u vezi sa visokim očekivanjima koje imaju sa procesom normalizacije odnosa.

„Ali smo takođe veoma jasni sa njima oko potencijalnih mogućnosti koje se mogu ukazati kada budemo imali takvu vrstu dogovora“, poručio je Šole.
Šole: Nedavna odluka Kosova o registarskim tablicama KM mogla bi dovesti do krize

Za sada Srbija već trpi prve posledice. Već godinu dana nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU. Razlog je što nije uvela sankcije Rusiji zbog njene agresije na susednu Ukrajinu.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom obraćanja 23. januara priznao da je „Srbija na radaru svima jer nije uvela sankcije Rusiji“.

Vučić je rekao da je na „oštar pristup sa dozom hitnosti“ sa kojim je Srbija suočena oko Kosova uticao i rat u Ukrajini jer u EU „nema tolerisanja bilo kakvog iskakanja u političkom smislu“.