Foto: EPA-EFE/GIAN EHRENZELLERNATO će nastaviti da bude angažovan na Zapadnom Balkanu i nakon što Holanđanin Mark Rute uskoro nasledi Norvežanina Jensa Stoltenberga na funkciji generalnog sekretara Alijanse, ocenjujuju stručnjaci za bezbednosnu politiku. Istovremeno, naši sagovornici ističu da ne treba očekivati da će se NATO tokom Ruteovog mandata širiti prijemom novih članica iz ovog regiona, piše portal European Western Balkans.
Franc-Lotar Altman, nezavisni nemački akademik i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, kaže za EWB da će Mark Rute “pre biti kopija nego pandan Stoltenberga”. Kako objašnjava, Rute “snažno podržava Ukrajinu” i intenzivno će motriti na “pokušaje Rusije da oslabi veze koje EU i NATO imaju na Balkanu, naročito u Srbiji i Republici Srpskoj”.
“On će veoma pažljivo pratiti kako se (mađarski premijer Viktor) Orban, za koga ne krije da mu se ne dopada, kao i (slovački premijer Roberto) Fico, ponašaju prema južnom susedstvu, a naročito prema EU i NATO-u. On će negde u mislima imati loša sećanja na skandalozno nereagovanje holandskog kontigenta u Srebrenici, pa je moguće da će posvetiti više pažnje Bakanu i težiti većem angažovanju NATO-a u ovom regionu, ali ne i sa Srbijom. Srbija nije konstruktivan i pouzdan partner već rizičan igrač za NATO i EU, tvrdi Franc-Lotar Altman.
Altman ukazuje da je Rute poznat kao “izuzetno diplomatski vešt političar, koji govori učtivo i prijateljski, ali ima jasne stavove”.
“Moramo imati na umu da Holanđani, baš kao ni Francuzi, nisu veliki zagovornici širenja EU ni NATO-a”, ističe Franc-Lotar Altman.
Za razliku od Altmana, Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), konstatuje za European Western Balkans, da “neće biti nikakve promene” u načinu na koji se NATO odnosi prema Zapadnom Balkanu, te da će se partnerska saradnja sa Srbijom nastaviti.
“Generalni sekretar je međunarodni službenik, a mnogo je važniji strateški kontekst. Balkan će biti na spisku regiona gde NATO ima svoje operacije, prvenstveno misiju KFOR na Kosovu i nastaviće da se podržava misija EU ALTHEA u Bosni i Hercegovini. Takođe će se nastaviti trenutni partnerski programi saradnje sa Srbijom, a ne očekujem nove članice u vidu Srbije, Bosne i Hercegovine i Kosova”, precizira Vuk Vuksanović.
Vuksanović ocenjuje da će Rute “nastaviti da naglašava iste teme na Balkanu, ponekad pominjati Rusiju kao destabilišući faktor, ali ponašanje NATO-a na Balkanu će mnogo više biti diktirano bezbednosnom situacijom na terenu, prvenstveno na lokacijama kao što je sever Kosova, nego time koja osoba vrši funkciju generalnog sekretara”.
Imenovanje odlazećeg holandskog premijera Marka Rutea na čelnu poziciju u Alijansi postalo je sigurno nakon što su njegovu kandidaturu prošle sedmice podržale sve države članice NATO-a. Prethodno je rumunski predsednik Klaus Johanis povukao kandidaturu za funkciju generalnog sekretara. Mandat aktuelnog generalnog sekretara Jensa Stoltenberga ističe 1. oktobra. I dalje nije obelodanjen datum kada će Rute i zvanično biti izabran na tu poziciju.
Jens Stoltenberg (65), bivši norveški premijer, nalazi se na čelu Alijanse od 2014. godine. Služio je dva puna mandata, koji su nekoliko puta produžavani.
Mark Rute (57) poznat je kao liberalni političar koji ima najduži premijerski “staž” u Holandiji. Slovi za radoholika, jednog od najoštrijih kritičara ruskog predsednika Vladimira Putina i najvećih zagovornika pružanja podrške Ukrajini. Prema Ruteovom mišljenju, poraz Moskve na bojnom polju “od najveće je važnosti za obezbeđivanje mira u Evropi”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
