Istina je da američka administracija ima svoj kontinuirani pravac, zaključak je analize Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE), ali se ističe da je za Srbiju dobro što je Vašington želi za partnera i saveznika na Zapadnom Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi.
Većina svetske populacije očekuje da će rezultat predsedničkih izbora u Sjedninjenim Američkim Državama (SAD) promeniti svet, jedni gaje antipatije prema ideji o povratku Donalda Trampa, drugi se nadaju da će taj povratak rešiti neke od najvećih svetskih problema, istaknuto je u analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope.
Deo svetske javnosti plaši se da će Tramp, ako bude izabran, ostaviti Ukrajinu na cedilu i bez pomoći saveznika, dok se neki nadaju da će ispuniti obećanje i da će u toj zemlji mir biti uspostavljen za 24 sata.
U analizi se navodi da se jedni se plaše Trampove nepokolebljive podrške Izraelu, dok se drugi uzdaju u tu podršku.
Ipak, citirajući američkog diplomatu Ričarda Hasa koji je ukazao da „tri veoma različita predsednika – Obama, Tramp i Bajden – vode SAD u istom pravcu“, IPESE ocenjuje da SAD imaju kontinuirani pristup u spoljnoj politici, bez obzira na to ko je na čelu administracije.
Taj princip može da se primeni i na Jugoistočnu Evropu i Srbiju, navedeno je.
„Mnogi sa naših prostora imaju velika očekivanja od moguće promene u Beloj kući, i verovatno neutemeljeno navijaju da pobedi Tramp“, ukazao je u analizi IPESE.
Situacija, kako se dalje navodi, možda nije nalik euforiji iz 2016. godine – kada su Beograd preplavili bilbordi i posteri sa porukom: „Trampe, Srbine“ i kada se pričalo da bi novi šef Bele kuće Srbiji mogao da vrati Kosovo – ali nije ni previše različita.
Kada je u pitanju pristup u nastupu i razgovorima vezanim za pitanje Kosovo, suštinskih razlika poslednjih decenija nije bilo, osim možda u organizacionom pristupu.
Za vreme Trampove administracije, uprkos tome što je Zapadni Balkan bio delokrug izaslanika Stejt departmenta, veći uticaj na dijalog Beograda i Prištine nosio je izaslanik Bele kuće, odnosno predsednika.
To stvara netačan utisak da je prisutna razlika u generalnom pristupu i stavu, ali istina je da američka administracija ima svoj konutinuirani pravac i on se ne menja, bez obzira na promenu predsednika.
To Beograd treba da prepozna i da u skladu sa time preduzima svoje buduće korake i pokaže što je više moguće otvoren, zainteresovan i prokativan stav prema SAD.
Američki političari koji se bave Balkanom očekuju i žele da čuju što više glasova iz Srbije, predloga, analiza, razrađenih planova i sveopštu viziju za učvršćivanje partnerstva između dve države koje 140 godina gaje diplomatske odnose, navedeno je u analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.