Kako će Kaja Kalas, nova visoka predstavnica EU, izaći na kraj sa „malim Rusima“?

Osam godina kasnije, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije bilateralne odnose definiše kao dobre, a spoljnotrgovinsku razmenu kao skromnu sa deficitom na našoj strani.

Baltičke zemlje uz Poljsku insistiraju već godinama za usaglašavanju spoljne politike Srbije sa EU i uvođenje sankcija Rusiji usporavajući otvaranje poglavlja 31 koje se na to odnosi.

Uskoro bi Estonija i zvanično mogla da preuzme vođenje spoljne i bezbednosne politike Unije, budući da će Estonka Kaja Kalas, žestoka kritičarka Rusije, zameniti Žozepa Borelja na mestu visokog predstavnika Unije za te oblasti.

Osim spoljne politike i bezbednosti, Borelj je bio angažovan i u dijalogu Beograda i Prištine, pa se otvara i pitanje kako će se Kalas obuduće odnositi prema tom problemu.

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fonda, za Danas navodi da se o izboru Kalas govori već nekoliko nedelja u krugovima bliskim Briselu, pogotovo nakon izbora u EU.

– Očigledno je da postoji volja među istočnim članicama Unije, kao i u Nemačkoj da ovu poziciju zauzume predstavnica države koja je neposredno ugrožena posledicama rata u Ukrajini. Estonija je inace država koja ima neposredno iskustvo u nošenju sa izazovima vezanim za odnose sa Moskvom, pre svega vezanih za bezbednost i sajber pretnje. Stoga se može očekivati da bi izborom gospođe Kalas bili formulisani aktivniji i čvrći pristupi u odnosima sa Moskvom, kao i jačanje otpornosti same Unije – navodi on.

Srbija jedino problematična

Sa druge strane, dodaje, izbor ostalih zvaničnika EU je isto gotovo siguran (ako se naravno postigne dovoljna podrska u Parlamentu EU), te bi ostanak Ursule fon den Lejen na celu Evropske komisije značio i određenu vrstu kontinuiteta sa prethodnom administracijom.

Kada je reč o poglavlju 31, odnosno usklađivanjem spoljne i bezebednosne politike Srbije sa EU, Novaković kaže da to može biti problem zato što je za Baltičke zemlje i Poljsku pitanje usaglašavanja tih politika veoma bitno, kao i integracija Ukrajine i Moldavije.

– I tu će se sigurno vući jača paralela sa državama Zapadnog Balkana. U ovom momentu jedino je Srbija problematična u tom kontekstu, ali opet politika Unije počiva na konsenzusu. Mi smo već imali najave Marka Đurića (ministra spoljnih poslova) da treba očekivati neke promene po pitanju EU integracija na pozitivno. Pitanje je kako će se to reflektovati na pitanje usaglašavanja ili će fokus biti na internim reformama. Ako uzmemo tu izjavu naravno kao plan koji će se sprovesti – kaže Novaković.

A Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, smatra da je otvaranje poglavlja 31 trenutno nije toliko bitno, već u kojoj meri će Unija neusklađenost Srbije koristiti kao blokadu.

– Do otvaranja 31 se može lako doći tako što će Srbija krenuti da se usaglašava i da uvodi sankcije. Naravno, naša vlast će reći da nema izveštaja sa skrininga i kako da zna šta treba da radi. Ali to je samo formalna stvar. Zna se šta treba da se radi u praksi. U tom pogledu je bitnije da li će i u kojoj meri Unija koristiti neusaglašenost kao blokirajuće pogavle u odnosu na klaster tri koji je spreman – objašnjava Subotić.

Kalas se kratkoročno neće mešati u dijalog

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Subotić smatra da bar za početak njen izbor ne bi trebao značajnije da utiče na to kako će se dijalog odvijati, imajući u vidu da je Miroslav Lajčak (spacijalni izaslanik EU za dijalog) najavio da će još malo, do januara, ostati na funkciji.

– Trebalo je napusti funkciju, ali i Kurti i Vučič se sastaju u Briselu, Srbiji se nudi potencijalno otvaranje klastera tri a Kosovu ukidanje restriktivnih mera kao šargarepa. Izgleda da ima nekog minimalnog optimizma sa njihove strane da se ipak stvari mogu pomeriti sa mrtve tačke. Samim tim ne verujem da će se Kalas preterano mešati jer niti ima preterano znanja na tu temu, a već je Lajčak zagrebao bolje – ukazuje on i dodaje da je to na kratak rok.

Dugoročno, kaže, ćemo videti kako će se stvari razvijati, a to zavisi i od toga kako će se Amerika postaviti kada i ako Tramp bude došao na vlast krajem godine.

I Subotić navodi da će ubuduće spoljnu politiku EU voditi predstavnica države koja se graniči s Rusijom i koja je upravo i nominovana na tu poziciju jer je bila najčvršći protivnik Rusije.

– Ona je davala konkretne ideje koje su kasnije usvajane i dopale su se i Berlinu i Parizu. Na traj način je uspela da ostvari veliki prečat i ovo je velika stvar za Estoniju, državu koja upravo obeležava 20 godina članstav u Uniji. Ona nije tradicionalni saveznik Srbije, jer nas je često kritikovala kao državu koja se ne ponaša u skladu sa onim što kandidat treba da radi na putu ka EU. U tom pogledu, mogu da očekujem da će se pritisci samo pojačavati jer verujem da će ona imati manje razmevanja za nas u odnosu na Borelja, koji je iz Šanije koja je udaljenija od Rusije i koja je bila prijateljski nastrojena prema nama. Naravno, što se rat bude intenzivirao i pokaže se da Rusija nastavlja da osvaja teritoije, to će manevarski prostor biti izmenjen i samim tim se mogu očekivati pojačani pritisci sa Kajom Kalas na čelu spoljne politike Unije – zaključuje Subotić.

Stavovi samo čvršći i oštriji, nikako mekši.

I Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da izbor Kalasove za visoku predstavnicu za spoljnu politiku znači da će pogled iz države koja je pod direktnim pritiskom Rusije određivati ton EU prema Rusiji i da će stavovi biti samo čvršći i oštriji, nikako mekši.

– Mislim da će biti još manje razumevanja za poziciju Srbije i odbijanje uvođenja sankcija Rusiji nego što je do sad bilo. Koliko će izvoz oružja Ukrajini uspeti da ublaži to, ostaje da se vidi. Baltičke države uz Poljsku i Švedsku su bile protiv otvaranja poglavlja 31 dok se Srbija ne uskladi sa EU još 2014. i prve invazije na Ukrajinu. ne vidim da bi se to moglo promeniti u budućnosti – podseća Međak.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao je izbor Kaje Kalas rekavši da to pokazuje da će EU po svaku cenu držati čvrst stav prema Rusiji.

– Dobra je vest za Srbiju izbor Ursule fon dej Lajen za predsednicu EK, a kada je reč o Kalas da sačekamo kako će to da ide. Jer ako neko iz Estonije bude šef spoljne politike, teško da Poljak može da dođe u resor za proširenje. Čini mi se da će više biti tema naš odnos prema Rusiji. U tom smislu u EK će nam biti teže, koliko će nam u EP biti lakše – zaključio je Vučić.