Kako će kriza u Avganistanu uticati na ponašanje SAD i EU u dijalogu Srbije i Kosova?

Budući da je slom avganistanske vojske i vlasti zatekao čitav svet i da se ne može proceniti koliko će kriza trajati i kako će uticati na SAD i ostatak sveta, postavlja se pitanje na koji način će ova sitaucija uticati na ozbiljnost i posvećanost sa kojom američka administracija i Brisel pristupaju pregovorima Srbije i Kosova.

Hoće li predsednik SAD, Džo Bajden, hteti laki poen posle debakla u Avganistanu ili će pak bavljenje ovom situacijom Ameriku udaljiti od pitanja Kosova.

Sve ovo se nameće kao pitanje jer se stekao utisak da će posle pada Donalda Trampa, bivšeg predsednika SAD, nova administracija uložiti veći i jači napor da pomogne EU koja godinama bezuspešno posreduje u razgovorima Beograda i Prištine.

Takođe pitanje je i kako će EU odreagovati u slučaju eventulnog novog priliva migranata.

Aleksandar Ivkovića urednika vesti portala European Western Balkans, za Danas kaže da je još uvek je teško proceniti koliki će da bude pritisak na EU zbog dolaska izbeglica.

– Politički lideri država članica, na primer, zauzimaju defanzivan stav i poručuju da ne sme da se ponovi situacija iz 2015-2016. Zvaničnici EU stavljaju naglasak na pomoć državama iz okruženja Avganistana da zadrže izbeglice, sprečavanje krijumčarenja ljudi i slično. Ovo su signali da će broj dolazaka u EU verovatno biti mnogo manji nego pre pet godina. S druge strane, pitanje izbeglica je često povezano sa percepcijom, a ne situacijom na terenu. Tek ćemo videti koji će biti glavni narativi i do koje mere će stvoriti političke probleme unutar EU – objašnjava on.

Kako dodaje, može se očekivati da će određeni politički problemi nastati i da će to biti još jedna stavka na listi prioriteta EU koja će biti iznad rešavanja pitanja Kosova.

– Međutim, ne bih precenjivao značaj te stavke u odnosu na druge, koje već sada sprečavaju EU da se ozbiljnije bavi pitanjem Kosova. Kratkoročno, to su pre svega izbori u Nemačkoj, kao vodećoj zemlji EU, i nepredvidivost koju sa sobom nose. Dugoročnije, to je nespremnost EU da ponudi Beogradu i Prištini ozbiljnije nagrade za eventualni sporazum, ili sankcije za njegov izostanak. Izbeglice iz Avganistana mogu da doprinesu ovoj jednačini, ali ne mislim da će imati odlučujući značaj – zaključuje Ivković.

Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP i nekadašnji pregovarač Srbije u dijalogu sa Kosovom, smatra da se situacija na Bliskom Istoku i Avganistanu ne može da poredi sa kosovskim pitanjem ili Zapadnim Balkanom uopšte, gledano po prioritetima i važnosti za velike sile.

– Samim tim treba kao avgustovske lake teme gledati na povremena Vučićeva ponavljanja priče o pojačavanju pritiska po pitanju Kosova. Takođe, na isti način treba gledati i navodnu potrebu amerike da na spoljno-političkom planu ima neki uspeh baš na pitanju Kosova – ukazuje on za Danas.

Stefanović podseća na takav „uspeh“ Trampa sa Vašingtonskim sporazumom.

– Realno, i Bliski istok i Avganistan su daleko važnije teme za Ameriku i nešto na čemu se i te kako gubi podrška i rejting. Kosovski problem se i dalje primarno vidi kao evropska tema i posao za Brisel. Bez obzira što je dijalog sa Prištinom u velikoj krizi i što svi u EU žele da se to pitanje reši dogovorom, teško će to ići sa diktatorom sa jedne strane i ekstremnim nacionalistom i revizionistom sa velikim nacionalnim snovima da druge strane. Nema rešenja bez demokratizacije Srbije i regiona – zaključuje Stefanović, koji je bio i službenik amabasade Srbije u Americi.

Ni Vladan Živulović, predsednik Atlantskog Saveta Srbije, ne misli da Ameriku previše zanimaju Srbija i Kosovo.

– Ameikanci su doneli definitivnu odluku da se sklone i prepuste Avganistan samom sebi. Oni dižu ruke od toga potpuno. Ne bih se složio da su amerikanci zainteresovani za ovaj naš region, odnosno za Srbiju. Kosovo ih interesuje donekle, a Srbija onoliko koliko su Kinezi i Rusi prisutni. Njih interesuje samo da smanje uticaj Kineza i Rusa na ovu teritoriju. Ne vidim da imaju neki inters u nama. Ne treba misliti da smo mi bitni američkoj spoljnoj politici, jer nismo. Avganistane su sklonili sa dnevnog reda, skloniće Iračane i Sirijce i posvetiće se svojim problemima. Njuhovv problem je Kina koja se ekonomski uzdiže i eventualno Rusija koji maše nekim novim oružjima. To je spoljan politika Amerike u ovom trenutku – zaključuje Živulović.