Kako će sarađivati četvorica „specijalaca“ za Zapadni Balkan?

Hilovom dolasku prethodilo je imenovanje Gabrijela Eskobara za specijalnog izaslanika američkog predsednika za Zapadni Balkan.

Osim njih, i Evropska unija ima svog izaslanika zaduženog za dijalog Srbije i Kosova, Miroslava Lajčaka, specijalnog čoveka ima i Ujedinjeno Kraljevstvo i to je Stjuart Pič, a i Nemačka je nedavno imenovala bivšeg poslanika Bundestaga za Zelene Manuela Zaracina za svog „specijalca“ za ovaj region.

Njih četvorica imaće pune ruke posla, pa se postavlja se pitanje kako međusobno sarađivati i usklađivati svoje politike.

Osnivač Formuma za etničke odnose Dušan Janjić za Danas kaže da imamo hiperinflaciju specijalnih izaslanika.

– Posebno je tu imaginativna birokratija Evropske komisije. Ne znam ko se ispred EU čime bavi. Naša javnost zna za Lajčaka kada je u pitanju dijalog a dijaloga nema. Pa smo dobili Borela koji treba da se bavi Kosovom, a koji priča da je nezadovoljan izaslanikom, ali ga ne smanjuje. Imamo komesara za proširenje i ljude po pojedinim državama koji izveštavaju. Došlo se do apsurda. EU ima jednog, Nemačka ima posebnog jer je nezadovoljna Lajčakom, što je jasno od početka, i Amerika ima svog. Dakle, tri koja međusobno sarađuju. Javno je rečeno kada je Šolc (Olaf Šolc nemački kancelar prim.aut) bio na sastanku sa Bajdenom u Vašingtonu da će se Nemačka, Britanija i Amerika u naredne tri godine suočiti i rešiti probleme Zapadnog Balkana. Što se tiče Lajčaka on je došao u situaciju da se o tome informiše tako što je otišao, na primer, kod Stujarta Piča. I oni su se nešto usaglasili. Pretpostvaljam da je povod bio sasatnak u Budimpešti gde je Pič izašao sa jasnim idejama koje bi trebalo da predstavljaju svi. Očigledno nemao jedinstvo između birokratije Evropske komisije, koja ne može između sebe da se usaglasi, i Vašintona i Londona – konstatuje Janjić.

Evropska komisija će izvršavati šta se ostala trojica dogovore

On dodaje da se svet malo vraća unazad na devesedete, pa će ovde na kraju da se pojavi kontakt grupa za Balkan, bez Rusije, takozvana Kvinta (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija).

– Vidimo da Kvinta relativno efikasno deluje, ali zasad nema praktične poteze prema državama u ovom slučaju Kosovu i Srbiji.

Pravilo uspeha glasi kada Vašinton i Brisel govore jednim jezikom tad se problem rešava. Ovako oni ne govore jednim jezikom, gubi se vreme ide se od problema do problema, a sad je problem Ukrajina i sve drugo se zamenaruje – kaže Janjić.

Upitan koja je pozicija Brtianaca budući da nisu deo briselske administracije, on odgovara da je to pravilo važilo dok je Britanija bila u EU.

– Sada kada je izašla, vraćaju se na staru formulu jer Britanija ima svoje kanale uticaja na samom Balkanu. Britanija ima izuzetno dobre veze i može snažan uticaj da napravi preko Katara, Emirata što je vrlo važno za finansiranje elita u Srbiji i Kosovu, imaju izuzetno važan uticaj na Pacifiku to znači i u Kini, kao i svoje posebne uticaje u Rusiji. Oni su efikasniji nego jedna Slovačka. Tako da zbog toga mislim da su Bajden i Šolc dogovorili da ta trojka radi, a EK će doći u situaciju u kojoj su UN da realizuju ono što ovi dogovore – navodi Janjić.
.
Eskobar i Zaracin možda budu oštriji

Aleksandar Ivković, urednik vesti, portala European Western Balkans za Danas kaže da je utisak iz prethodnog perioda da niko od izaslanika nužno ne vodi glavnu reč sve vreme, ali da angažman gospodina Eskobara, kao predstavnika SAD, ima najveću političku težinu.

– To se videlo, recimo, u slučaju krize automobilskih tablica od prošle godine, kada je, kako se ispostavilo, Eskobarovo prisustvo bilo značajno za postizanje makar prelaznog sporazuma – objašnjava on.

On očekuje da će pre svega Lajčak i Eskobar težiti da u javnosti prikažu zajedništvo i dobru saradnju, na primer preko zajedničkih poseta regionu.

– Politika ove administracije SAD jesu savezništvo sa EU po pitanju Zapadnog Balkana, mada to ne znači da i dalje nema oklevanja i vaganja određenih poteza – kaže Ivković.

Kako dodaje, uloga Stjarta Piča je nešto manje politički bitna zbog smanjene uloge UK u regionu, a čini mu se i da će on težiti da sarađuje sa EU.

– Manuel Zaracin ostaje nepoznanica, i biće zanimljivo videti da li će zahtevati više kompromisa od Srbije povodom Kosova, ali i BiH, od Miroslava Lajčaka, i kakva će biti njihova zajednička saradnja. Moj utisak je da se od Gabrijela Eskobara i Manuela Zaracina može očekivati da budu oštriji prema vlastima u Srbiji ukoliko procene da je to potrebno. To je pre svega zbog toga što obojica predstavljaju administracije koje nisu u bliskim odnosima sa vlastima u Beogradu. Gabrijel Eskobar već ima nekih sličnih epizoda u regionu – na primer, javno izrazio zabrinutost zbog korupcije u Crnoj Gori tokom sastanka sa predsednikom Milom Đukanovićem prošle godine. Za Zaracina, doduše, tek treba se vidi koliku on zapravo ima podršku vlade za oštriji pristup. Mislim da ta vlada i dalje odmerava koliko će vršiti pritisak, pre svega na lidere u Srbiji i Bosni i Hercegovini, što se moglo videti tokom posete ministarke Berbok, koja je protekla u diplomatskim tonovima – kaže Ivković.

On zaključuje da ne treba zaboraviti da su predstavnici samo onoliko uticajni koliko su njihove vlade spremne da se ozbiljno zauzmu za poruke koje šalju.