Kako će se Eskobar ponašati prema srpskim vlastima?

To kaže za Danas izvor iz diplomatskih krugova komentarišući nedavnu poruku ambasadora Srbije u SAD Marka Đurića da u Stejt department „dolaze ljudi koje Vučić i ja lično poznajemo“.

Đurić je za TV Hepi takođe rekao da će do kasnog proleća iduće godine biti „tri ili četiri puta veći srpski kokus nego što je bio ranije“, što je po njegovoj oceni „veoma značajno za uticaj Srbije“.

Naš sagovornik ističe da se ambasadorova konstatacija pre svega odnosila na Eskobara, dosadašnjeg zamenika Entonija Godfrija,  ambasadora Sjedinjenih Država u Beogradu.

Podsetimo, Danas je prvi, još krajem jula, objavio da je Eskobar u „trci“ za Palmerovog „naslednika“ na mestu zamenika pomoćnika državnog sekretara  , a početkom avgusta objavili smo, takođe prvi od svih medija, da se očekuje da će on navedenu funkciju preuzeti u septembru.

Kako nezvanično saznajemo, Eskobar, na čijem „spisku dužnosti će se naći i bavljenje Zapadnim Balkanom, uključujući dijalog o Kosovu,  „veoma je korektan i komunikativan sagovornik“, kao i odličan poznavalac situacije u ovom regionu, gde je i ranije „službovao“, ali to ne znači da će biti spreman „da gleda kroz prste“ zvaničnom Beogradu.

„Ni Palmer, uprkos tome što mu je supruga iz Srbije, nije bio pristrastan, iako su to pojedini tvrdili, a Eskobar će se još više koordinisati sa zvaničnim Vašingtonom, jer je prošle godine, kada se Palmer bavio Zapadnim Balkanom, Stejt department bio faktički obezglavljen, budući da je do novembarskih predsedničkih izbora tadašnji Trampov izaslanik Ričard Grenel vukao mnoge konce politike, bez usaglašavanja sa Palmerom“, objašnjava izvor iz diplomatskih krugova“.

U Vašingtonu tvrde da će „veliki izazov“ u radu novog „tima za Evropu“ Stejt departmenta, uključujući Eskobara, biti „sve snažniji uticaj Kine ne samo u Srbiji već i širom regiona“. „Nastojanje da se oslabi uspon Kine biće jedna od glavnih smernica u spoljnopolitičkom kursu SAD, pa je moguće da će Amerika biti spremna i na određene ustupku Zapadnom Balkanu da bi postigla takav cilj“, precizira naš sagovornik.

Što se samog Marka Đurića tiče, u diplomatskim kuloarima se tvrdi da je on ipak prevazišao očekivanja koja su mnogi u Vašingtonu imali od njega kada je postavljen na ambasadorsku dužnost, „jer pokazuje agilnost, i uopšte nije inertan“.

„Đuriću servilnost prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koju je neretko ispoljavao u javnosti, jeste bila odskočna daska, ali u diplomatskim kontaktima on se ne ponaša kao pajac“, objašnjava izvor Danasa.

Kako saznajemo, Đurić je „još dok je bio šef Vladine Kancelarije za KiM na sastancima iza zatvorenih vrata bio bitno drugačiji nego što se prikazivao u javnosti“.

Rejmond: „Šarmom se ne mogu prevazići baš sve prepreke“

Ocenjujući značaj „ličnih kontakata“ za unapređenje odnosa među državama, američki politikolog Gregori Rejmond ukazuje za Danas da postoje dva tipa ljudi koji predstavljaju SAD u međunarodnim odnosima: politički nameštenici i profesionalne diplomate. „Politički nameštenici mogu biti imenovani na određenu poziciju jer imaju neko specijalno znanje ili stručnost, a ponekad zbog ličnih odnosa sa predsednikom, recimo, davanjem donacija tokom njegove kampanje. Bitno je da obe kategorije imaju dobre odnose sa predstavnicima drugih država jer se tako uspostavlja osećaj poverenja, kojim se olakšava komunikacija i jača kredibilitet. Ali, profesionalne diplomate mogu da valjano služe državi i kada ne postoji prethodna istorija dobrih odnosa sa njihovim kolegama iz inostranstva. U svakom slučaju, nijedna od strana ne bi trebalo da pomisli da može da iskoristi svoj lični šarm i veze da bi ostvarila rezultate za matičnu državu. Naprotiv. To može da bude razočaranje, ako pitate drugu stranu za neku uslugu i ne dobijete je. Recimo, i Bil Klinton i Donald Tramp su kad su bili predsednici pogrešno mislili da svojim šarmom mogu da prevaziđu sve prepreke. Dakle, dobri lični odnosi mogu da budu od koristi samo u slučaju da ne postoje velike razlike u stavovima dveju država o nekom pitanju“, zaključuje Rejmond.