Kako da naprednjaci glasaju za opoziciju?

To kažu sagovonici Danasa koje smo pitali imali istine u navodima lidera Dveri Boška Obradovića da je važno da opozicija mora da se obrati i dosadašnjim biračima vlasti jer bez prelaska dela tih birača na stranu opozicije nema pobede nad sadašnjom vlašću.

Đorđe Belamarić, komunikacioni konsultant za Danas kaže da istraživanja govore da je opoziciji potrebno oko 10 odsto glasača koji sada glasaju za vladajuće stranke kako bi imali mogućnost da pobede na izborima.

– Taj procenat koji potrebno “preokrenuti” umnogome zavisi od mogućnosti opozicije da motiviše birače koji su prestali da izlaze na izbore, ali i mlade od 18 do 29 godina. Ukoliko opozicija uspe mlade da motiviše da izađu na izbore onda će zahvat u meke birače SNS biti lakši i veći – smatra Belamarić.

Prema njegovim rečima, nema potrebe praviti posebnu strategiju za meko biračko telo SNS, već isključivo za motivaciju mladih da izađu na izbore.

– Opozicija nije našla način da komunicira sa njima, nema poruke i komunikacione strategije za mlade birače, zato oni ne izlaze na izbore. A oni koji izlaze, to rade zato što vide svoje roditelje kako su dobili mogućnost da imaju posao zahvaljujući vladajućim strankama. Ubeđen sam da ako opozicija tu situaciju preokrene i ako mladi, posebno oni koji će prvi put glasati budu videli svoju šansu za uspeh i dobar život u Srbiju, da će oni u stvari vršiti uticaj na svoje roditelje da drugačije glasaju – smatra naš sagovonik.

Kako ističe, dve su ključne reči, sigurnost i mogućnost.

– Ako mladi vide da svojim glasom ne narušavaju stabilnost svoje porodice, svojih roditelja koji neće zbog toga dovesti u rizik njihov posao i ako uz to vide svoje mogućnosti i šanse za dobar život u Srbiji, oni će glasati za opozicione partije – kaže Belamarić.

Politikolog Boban Stojanović za Danas navodi da je opoziciji potrebno da skupi preko dva miliona glasova, jer to je cifra koju vlast može da prikupi, a što je posledica ogromnog članstva, interesne (finansijske i poslovne povezanosti), pritisaka i prisile u javnom sektoru, medijske propagande i krivičnih dela poput ucenjivanja za glasove i kupovine samih glasova.

– I veliko je pitanje da li u ovakvim nedemokratskim uslovima, opozicija može da prevede jedan deo birača ka sebi iz tog SNS rezervoara. U demokratijama je to lak proces, gde se stranke nadmeću programima i politikama, sa jednakim šansama i ravnopravnom borbom. Ali Srbija odavno nije demokratija. I mislim da od “prevođenja” tih birača nema ništa, već da se iz ostatka birača mora prikupiti broj od dva miliona i više – smatra Stojanović.

Prema njegovim rečima, poenta za opoziijju je to što ima mnogo nezadovoljnih i biračima je potrebno da im neko ponudi nadu, a to je put ukrupnjavanja, zajedničkih nastupa, zajedničkih kandidata i stvaranje osećaja da su promene moguće.

I izvršni direktor Cesid-a Bojan Klačar je stava da prelazak birača iz jednog bloka (vlast) u drugi (opozicija) nije jednostavan proces i ne može da se desi u jednom koraku ili preko noći.

– Taj proces se najčešće dešava s nekim međukorakom ili iz više manjih pobeda, retko kada iz jednog „udarca“ osim ako nema nekih vanredno velikih dešavanja kao što je bio slučaj u s litijama u Crnoj Gori. Tačno je da za dolazak na vlast u Srbiji neophodno da budete mejnstrim stranka i da na tom putu svaka stranka koja planira da bude stožerna stranka vlasti mora da se obrati prosečnom biraču, „političkom mejnstrimu“ i da računa na podršku različitih ciljnih grupa. U tom smislu, to treba da budu i dugoročni ciljevi opozicije, ali primarni cilj opozicije jeste sameravanje koraka, strategija „malih pobeda“ gde bi opozicija najpre artikulisala birače koji su nezadovoljni sadašnjom vlašću – navodi Klačar.

Međutim, kako dodaje, to se još uvek nije desilo. On konstatuje da je procenat nezadovoljnih građana i dalje veći nego rejtinzi opozicije.

– Teško će se doći do birača vlasti, ako se nije homogenizovalo i artikulisalo postojeće nezadovoljstvo. I drugo, do birača vlasti nije ni lako doći jer je podrška SNS i stabilna i kontinuirana, birači SNS veruju Vučiću, pa se ad hok akcijama ne mogu lako promeniti ovi dugoročni trendovi – ukazuje on.

Na pitanje ima li ipak načina da se naprednjaci „preobrate“, on odgovara da ne želi da savetuje opoziciju ali da se iz ugla pažljivog posmatranja političkih procesa vidi da opozicija treba da se vrati strategiji manjih pobeda jer je do sada na snazi bila strategija da se SNS pobedi iz jednog „udarca“.

– To uključuje da se razume da promene ne mogu da dođu preko noći i to mogu da vide i na primeru Vučića koji nije došao na vlast niotkuda već se čitav život bavio politikom i do dolaska na vlast je „izgubio“ mnogo izbora iako je bio član najveće stranke posle 2000, kadre da osvoji procenat glasova koji je za današnju opoziciju nedostižan. Na drugom koraku, opozicija mora uraditi pažljiviju „dijagnozu“ stanja u srpskom društvu jer se čini da se odluke donose bez istraživanja ili s nedovoljno dobrim istraživanjima i vrlo često zasnovane na „veštačkim balonima“ istomišljenika, ljudi iz bliskog okruženja ili zajednice aktivnih korisnika tvitera. Na kraju, opozicija mora da ponudi alternativu građanima, jasnu, konkretnu, bez apstraktnih tema i sa jasno profilisanim ljudima – navodi Klačar.

Kako zaključuje, opozicija treba da ubedi domaću i međunarodnu javnost da je politička alternativa SNS, a to znači ozbiljno i strateško pozicioniranje koje uključuje ukrupnjavanje, ponudu javnih politika, profilisanje ljudi, vođenje permanentnih kampanja, građenje infrastrukture.