EPA-EFE/GEORGE IVANCHENKOViše od polovine građana Srbije smatra da bismo, zbog pozicije Srbije prema dešavanjima u Ukrajini, mogli da imamo različite probleme u predstojećem periodu, a posebno su zabrinuti zbog moguće ekonomske krize – čak 55 odsto građana misli da će njihov životni standard sledeće godine biti lošiji.
Ovo je pokazalo istraživanje o aktuelnoj političkoj situaciji u svetu i sukobu između Rusije i Ukrajine „Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji“, sprovodeno od strane organizacije „Novi treći put“ u okviru projekta „Podizanje svesti o stranom autoritarnom uticaju“. Istraživanje je vršeno na reprezentativnom uzorku za teritoriju Srbije (bez Kosova i Metohije), u periodu od 13. do 19. juna.
Rezultati istraživanja pokazuju da 30 odsto svih ispitanika zbog aktuelnih dešavanja u Ukrajini ima loš predosećaj u vezi Srbije, a 15 odsto njih oseća se depresivno. Zbog inflacije je za svoju, ili finansijsku situaciju okruženja, zabrinuto 49 odsto svih ispitanika, a zbog pozicije Srbije prema dešavanjima u Ukrajini čak 53 odsto ispitanika zabrinuto je da bismo mogli imati različite probleme u predstojećem periodu.
Odgovori su analizirali i u skladu sa političkom afilijacijom ispitanika, pri čemu je primećeno da odsustvo pomenute depresije zbog dešavanja kod ispitanika koji su na prethodnim izborima glasali za kandidate Boška Obradovića i Milicu Đurđević Stamenkovski, kao i nešto veća zabrinutost za inflaciju kod ispitanika koji su glasali za kandidata Branku Stamenković. Ispitanici koji su glasali za kandidata Miloša Jovanovića u većoj meri imaju loš predosećaj u vezi Srbije.
Najviše iznenađenja donosi promena u očekivanjima građana za njihov životni standard u odnosu na prethodne godine, te je primetno da većina građana Srbije očekuje da će osetiti posledice krize zbog rata na ekonomskom planu, a tako razmišljaju čak i oni koji su do sada bili glasači vladajuće stranke.
Čak 55 odsto svih ispitanika misli da će njihov životni standard naredne godine biti lošiji, 30 odsto smatra da će biti isti, a svega 15 odsto misli da će biti bolji. Čak i kod glasača kandidata Aleksandra Vučića procenat onih koji smatraju da će biti bolji ne prelazi 27 odsto, a jedino kod ovih ispitanika je primećen i veći broj onih koji misle da će životni standard biti isti, a ne lošiji, navedeno je u istraživanju.
Većina za neutralnost, podržava trenutnu poziciju Srbije
Kada je u pitanju željena pozicija Srbije po pitanju rata u Ukrajini, 47 odsto ispitanika smatra da Srbija treba da ostane neutralna, i da što je više moguće pokuša da održi odnos sa Ukrajinom i Rusijom kakav je postojao i pre rata, 22 odsto smatra da Srbija treba da poziva na mir i da ličnim angažovanjem radi na ostvarivanju toga, 7 odsto odsto smatra da Srbija treba da šalje humanitarnu pomoć Ukrajini i da zbrinjava njihove izbeglice, 7 odsto smatra da Srbija treba da uvede individualne sankcije ruskim političarima koje će ostati na snazi do ruskog povlačenja iz Ukrajine, a 15 odsto smatra da Srbija treba da uskladi sankcije prema Rusiji sa EU.
Kod ovog pitanja uočava se jasna razlika između ispitanika koji su glasali za Biljanu Stojković i Zdravka Ponoša i ispitanika koji su glasali za nekog od kandidata desne orijentacije.
Da je trenutna spoljnopolitička pozicija Srbije ispravna smatra 55 odsto ispitanika, a da je pogrešna 26 odsto, dok 19 odsto njih nije sigurno ili ne zna. Po ovom pitanju postoji konsenzus ispitanika koji su glasali za Biljanu Stojković i Zdravka Ponoša, ali i Boška Obradovića, da pozicija Srbije nije ispravna, dok je najveći broj onih koji smatraju da je pozicija ispravna među glasačima Aleksandra Vučića.
Kada se postavi pitanje koja je to pozicija Srbije trenutno, 36 odsto ispitanika smatra da je Srbija neutralna, 31 odsto da je neutralna, ali i da naginje Zapadu, 24 odsto da je neutralna i da naginje Rusiji, dok 7 odsto smatra da je Srbija stala na stranu Rusije, odnosno 1 odsto da je Srbija stala na stranu Zapada.
Kod ispitanika koji su glasali za Aleksandra Vučića, Boška Obradovića, Branku Stamenković, Milicu Đurđević Stamenkovski ili Miloša Jovanovića gotovo da nema onih koji smatraju da se Srbija svrstala, već gotovo svi veruju da je Srbija bez, ili uz blago naginjanje nekoj od strana, neutralna. Sa druge strane, kod apstinenata i kod glasača Zdravka Ponoša i Biljane Stojković primetan je značajan broj onih koji misle da se Srbija svrstala na stranu Rusije.
Za Putina, Rusiju i Kinu najbolje ocene
Ispitanicima je postavljeno pitanje da ocene pojedine svetske lidere, kao i države i saveze. Pred njima se našla skala sa 7 odgovora i veći broj ponuđenih imena lidera.
Najveću prosečnu ocenu dobili su Rusija (4,9), Kina (4,7), Si Đinping (4,5), Mađarska (4,4), Vladimir Putin (4,4) i Viktor Orban (4,2). Najlošije ocene dobili su Džozef Bajden (1,5), Boris Džonson (1,7), Sjedinjene Američke Države (1,8) i Velika Britanija – UK (1,9).
Kada je u pitanju medijalna (srednja) ocena, ona iznosi 5 u slučaju Kine, Rusije i Putina, a 1 u slučaju Džonsona, Bajdena, SAD i UK.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
