Kako je izgledala posebna sednica Skupštine o Kosovu: Opozicija imala priliku za promociju, Vučić dominirao na svom terenu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je posebnoj dvodnevnoj sednici Skupštine na kojoj se razmatrao izveštaj o vlade o pregovorima sa Prištinom.

Sednicu su obeležile mnoge polemike Vučića sa šefovima opozicionih poslaničkih grupa i poslanicima, a uvodno izlaganje mu je trajalo duže od jednog sata.

Bilo je reči o raznim temama, a Vučić je i na replike, čije trajanje je ograničeno na dva minuta, odgovarao i po 20 minuta, na šta je reagovala opozicija.

Izveštaj je usvojen sa 148 glasova za i 57 protiv.

Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus za Danas kaže da je sada teško i rano reći da li je i na koji način pokazano na skupštinskoj sednici uticalo na rejting i pozicije i opozicije i dodaje da to nije toliko bitno, već da je bitan zaključak rasprave, da li ga ima i šta će se dalje dešavati.

– To je bilo političko nadmudrivanje i odmeravanje snaga, što je više Vučićev teren nego opozicioni, budući da je on iskusan u debatama i da ih priželjkuje. Ali je bilo pojedinačnih dobrih govora. I neke tehničke stvari su mu išle naruku, jer je imao priliku da sa svakim ponaosob razgovara uz izuzetnu pripremu za raspravu. S druge strane, nismo čuli ništa novo, niti smo mogli to čuti, budući da je reč Kosovo ovde nažalost toliko istrošena da ne vidim šta bi neko mogao da kaže što bi privuklo birače – objašnjava Pejić.

Upitan da li je opozicija iskoristila mogućnost za podizanje vidljivosti, odgovara da je počela da koristi tu mogućnost, ali da će morati iz dana u dan da radi kada krenu skupštinska zasedanja, da se dobro priprema i ima stavove, kako bi privukli pažnju i poverenje birača.

Politikolog Boban Stojanović navodi da su i vlast i opozicija zadržale svoje pozicije, koje se i ne razlikuju previše.

– Nije bilo preteranih novina i iskakanja. Suludo je pričati o vremenu, jer je Vučić imao isto neograničeno, a opozicija često ni priliku za repliku ili ukazivanja na povredu poslovnika. U tom smislu, Vučić je u zanimljivom kontekstu održavanja ove sednice (u momentima kada se zabranjuje, a u stvari dešava Evroprajd) predugo vremena (skoro pola vremena od 10+14 sati) imao da se gledaocima predstavi kao najveći zastitnik Kosova, kao najveći radnik za Srbiju i praktično nadčovek – kaže Stojanović za Danas.

On misli da je Vučić od pre dve nedelje ušao u kampanju za izbore 2024. uz pokušaje rebrendiranja i zaštite svojih birača od konzervativnih i nacionalnih opcija.

– Nije bilo dovoljno da ga 120 poslanika veliča i brani, da govori da je sve navedeno – već je morao lično da dođe u parlament i da nepomično sedi i pojedinačno se obračunava sa svim poslanicima opozicije sam (uz obaveštajne podatke i pripremu) skoro 25 sati – navodi on.

Prema njegovim rečima, za neke iz opozicije je isto bilo dobro što je sednica održana.

– Verujem da su imali solidnu priliku da ih ljudi upoznaju i čuju, a neki su to sjajno iskoristili poput Srđana Milivojevića iz Demokratske stranke.

On naglašava da je ovo bila sednica o tome šta je bilo oko Kosova, a ne šta će biti.

– I iako je predsednik više puta rekao da nije čuo nijednu ideju od opozicije, rekao bih da je opozicija makar nešto predložila šta i kako dalje, za razliku od njega i poslanika vlasti koji nisu bukvalno ni jednu novu reč rekli o tome – ukazuje Stojanović.

Dok Nikola Parun, marketinški stručnjak, navodi da je iskusnija opozicija, u koju ubraja koaliciju oko SSP, pokazala da ipak ima smisla učestvovati u političkom životu, dok su novi kolačići (Ne davimo Beograd i ekolozi) pokušali atraktivnijim pristupom da usmere pažnju na sebe.

– Istovremeno, Vučić je u debati pokazao nadmoć. Da nije znao da će tako da bude, ne bi ni sedeo dva puna dana u parlamentu, niti bi zakazivao specijalnu sednicu – kaže on za Danas.

Upitan da li je opozcija u zadatim okolnostima mogla više i bolje, odgovara da je opozicija narativom poslovično uvek korak ili dva iza vlasti.

– Na ovoj sednici, tema je trebalo da bude isključivo ono što je Vučić nazvao “novom armaturom” u pregovorima sa Prištinom i definisanje njenog sadržaja, i opozicija je na objašnjavanju toga trebalo da insistira – zaključuje Parun.