Marija Obradović „potapšala“ kutiju

Upravo na tom biračkom mestu u ulici Gospodara Vučića, svoj glasački listić u izbornu kutiju ubacila je ministarska za državnu upravu i lokalnu samoupravu Marija Obradović.

Ministarka je svoj red strpljivo sačekala sa maskom na licu, a njeno glasanje propratili su Danas i Tanjug. Sa listićem je otišla iza paravana, kako bi vam očiju javnosti zaokružila DA ili NE. Nije se mnogo razmišljanja, s obzirom da se sa presavijenim listićem pred objektive ubrzo vratila i ubacila ga u glasačku kutiju. Nakon ubacivanja listića, valjda za sreću, potapšala je par puta kutiju.

Minut nakon što je premijerka iz učionice izašla, jedna od članica biračkog odbora dobila je poziv. Kako joj telefon nije bio dovoljno utišan, prisutni su mogli čuti pitanje s druge strane žice „Da li je sve prošlo uredu?“.

Nakon glasanja maske su pale i ministarka je dala izjavu za medije, a jedna baka koja ju je prepoznala, pitala je šapatom gospodina do sebe „Kako se beše zove? Ma ona je… ministarka pravde“. Odgovor nije dobila.

Obradović je medijima rekla da su izmene Ustava u oblasti pravosuđa put ka Evropskoj uniji, kao i da je bitno što se pokazalo da one nemaju veze ni sa Kosovom, ni sa RioTintom. Sve građane koji su na svoju adresu dobili pozive za glasanje na referendumu naslovljenje na njima nepoznate ljude, koji sudeći po listićima prebivaju na njihovoj adresi, pozvala je da to zvanično prijave nadležnima. Upravo o tim „nepoznatim ljudima“ pisao je naš list.

Na ulazu u školu građane je sačekao natpis da se upravo tu nalazi glasačko mesto, ali i obaveštenje o epidemiološkim merama.

Primetno je bilo i to da je većina građana, za vreme koliko je naš reporter u holu zgrade sedeo na klupici i pratio kako teče glasanje, nije moglo da snađe gde nakon ulaska u zgradu treba da idu da bi ubacili papirić u kutiju. Možda ne bi bilo loše da 3. aprila, za kada su zakazani izbori, u hol nadležni postave strelice koje bi građane tačno vodile do limenih vrata iza kojih se nalazi njihovo biračko mesto.

Građani su, poput ministarke, u redu strpljivo čekali, neki i porodično, većina sa maskama, a nekolicina je svoje šalove i marame iskoristila u borbi protiv kovid-19 virusa, koji je u danu pred referendum zarazio 12.500 građana.

Mera o fizičkoj distanci nije poštovana i pored ilustracije na kojoj je objašnjeno kako treba držati „rastojanje“ od 1,5 metar.

U piku zainteresovanosti građana da iskoriste svoje pravo glasa red se protezao i izvan vrata koja u ovoj zgradi odvajaju hol i hodnik ispred učionice ove beogradske srednje škole. Primetno je bilo i da je na ovom biračkom mestu, od onih koji su tu glasali, najviše bilo starijih osoba.

Moglo se čuti i da građani mahom nisu znali da li je biračko mesto br. 27 njihovo biračko mesto, te su, da bi proverili, morali da pitaju članove biračkog odbora.

Neki su isprva otišli na glasačko mesto na kom su do sada glasali na izborima, ali da su im tamo saopštili da im je mesto za glasanje promenjeno i uputili ih u Drugu ekonomsku. Nisu bili ni upoznati sa tim da su tu informaciju mogli da dobiju na sajtu ministarstva iz kog dolazi ministarka sa kojom biračko mesto, možda, dele.

S obzirom na duge redove građani su propuštali preko reda roditelje sa decom, ali i nekoliko starijih ljudi. Bilo je i onih nezadovoljnih time što glasanje sporo protiče i što dugo čekaju u redu.

Sretale su se komšije, neki su sa kesama dolazili direktno sa nedeljne kupovine na Kalinić pijaci, a neki direktno iz kladionice. Upravo je jednoj od njih su mogli da se klade na rezultat referenduma. Noći uoči referenduma kvota za „DA“ bila je 1.04, dok je ona za „NE“ bila 7.00, ali na dan referenduma je kvota za one koji bi se kladili na većinski negativan odgovor na referendumu pala je na 4.00.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković ranije je izjavio da će referendum biti „praznik demokratije“.

A kako da praznik prođe bez novogodišnje jelke u holu i posluženja? Građani koji su došli da glasaju u Gospodara Vučića 50, mogli su se gospodski poslužiti.

Njih je naime u učionici čekalo posluženje u vidu pet napolitanki na dva papirnata tanjirića za proslave i jedne flašice vode. Tik do posluženja – jedna stolica sa ćiriličnim natpisom „Poštuj me! Piši ćirilicom!“. Tik iznad stolice – na zidu do vrata zalepljeni su bili uputi na ćirilici kako pravilno glasati.

Na kraju učionice – paravani, iza kojih na klupama, obično nazivanim „magarećim“, građani su u tajnosti mogli zaokružiti svoju opciju ili listić prekržiti.

U centru učionice na jednoj đačkoj klupi glasačka kutija, upravo ona koja je imala tu čast da je potapša ruka ministarke u Vladi Srbije.

Glasanje je prolazilo bez incidenata i nepravilnosti.

Porodica sa malom ćerkom je došla na glasanje, a radoznala devojčica pitala je roditelje „Za šta glasamo?“. Majka joj je odgovorila „Glasamo o jednoj mnogo bitnoj stvari“, a otac je dobacio „O kojoj realno nemamo pojma“.