„Srbija konačno slobodna“: Kako je izgledao taj 5. oktobar 2000. godine?

Dvoje poginulih, a stotinjak povređenih. “Osvojeni” Skupština, RTS, Politika i Studio B. Prvi gost “nove Televizije Beograd”, odnosno “oslobođenog RTS-a”, bio je Nenad Čović, predsednik Demokratske alternative. Poručio je, između ostalog, pripadnicima SPS-a, JUL-a i SRS-a da neće biti revanšizma jer je Srbija od tog dana demokratska.

5. oktobar – kako je počeo?

Nepregledne kolone autobusa, teretnih vozila i putničkih automobila kreću se od ranih jutarnjih časova putevima prema Beogradu na zakazani miting Demokratske opozicije Srbije ispred Savezne skupštine. Najbrojnije kolone su iz Čačka, UžIca, Kragujevca, Šapca i Novog Sada, pisao je Danas.

Policija je na Više mesta bezuspešno pokušala da blokadama puteva onemogući dolazak demonstranata u Beograd, ali su građani uklanjali policijska vozila sa puta. Pristalice DOS kod Batočine oduzeli su od policije vodeni top.

Građani oko pola 12 pristižu na plato ispred tada Savezne, danas jedne jedine Narodne skupštine. Na platou su i tri kamiona, bager i desetine autobusa, a oko Skupštine prisutno je tek petnaestak autobusa. Oko podneva dolazi do prvih sukoba demonstranata i policije koja je ispalila nekoliko patrona suzavca, dobivši pritom pojačanje u vidu stotinak policajaca pod punom opremom.

S toga gradonačelnik Čačka Velimir Ilić poziva građana da ne provociraju policajce. “Oni su naši, oni moraju biti uz narod”, govori Ilić. Pristalice DOS-a iz Novog Sada prelaze Brankov most i idu ka Skupštini, dok se na čelu one kolone koja dolazi sa Čukarice nalazi bager.

“Gotov je”, “Spasi Srbiju i ubij se…” skandira se pre početak mitinga, a tu su i dva kamiona s ozvučenjem, kao i transparent “Čačak nema kočnice”.

Bagerom na Skupštinu

Savezni poslanik Ljubivoje Tadić daje rok Miloševiću da do 15 časova prizna volju građana i pobedu Vojislava Koštunice, a isti je rok postavljen i čelnicima RTS-a i Savezne izborne komisije. Za to vreme tridesetak policajaca pod punom opremom ulaziu RTS, a kolona studenata s platoa Filozofskog fakulteta ide na miting.  RTS u 15 časova prekida program, privremeno, a demonstranti pokušavaju da pomoću bagera polome rampu pri ulazu u Skupštinu.

Džo Bagerista

Više puta pomenuti bager dovezao je Ljubisav Đokić – Džo Bagerista i time postao jedan od simbola ovih demonstracija. Do sredine 90-ih imao je svoju šljunkaru, koju su mu, tvrdio je, uzeli „korumpirani političari da bi na Makišu zidali vikendice“.

Više hiljada demonstranata zatim juriša na ulaz Skupštine, policija ispaljuje suzavce, rasterujući tako građane s glavnog ulaza. Masa se povlači prema gradskoj Skupštini, dok oni najuporniji, uprkos pozivima s razglasa da mirno demonstriraju, i dalje navaljuju na ulaz parlamenta i grupa ljudi uspeva da u Skupštinu uđe kroz prozor.

Demonstranti oko pola pet uspevaju da uđu u Skupštinu. Iz nje počinje da se vijori gust, crni dim. Policija neprekidno baca suzavac, a očekivici su trvrdili da su se čuli i pucnji iz vatrenog oružja, pisao je tih dana Danas. Građani iz parlamenta kroz prozor izbacuju slike Slobodana Miloševića, nameštaj, papire itd. U tom trenutku prostor od Trga Nikole Pašića do Pravnog fakulteta, Ulica Srpskih Vladara (danas Kralja Milan), Trg Slavija i Ulica Kneza Miloša potpuno su ispunjeni građanima.

Predstavnici G17 predali su u međuvremenu u Palati pravde krivične prijave protiv Miloševića i članova SIK-a.

Nekoliko demonstranata u 17 časova pristiže u Urgentni centar gde je povredama podlegla 25-godišnja devojak koja je povređena na uglu Durmitorkse i Kneza Miloša.

Uz pomoć bagera, građani ulaze u RTS u Takovskoj, a zgradu javnog servisa ubrzo zahvata plamen koji se zatim širi na tri sprata. Glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Milorad Komrakov sklonjen je bio na bezbedno mesto posle pokušaja grupe građana da se sa njim fizički obračunaju prilikom preuzimanja te medijske kuće.

Za to vreme na RTS-u – muzička emisija umesto Dnevnika.

Na Slaviji ponovo suzavac i šok bombe, a predstavnici DOS-a apeluju na demonstrante da propuste vatrgosana kola kako bi ugasili požar u parlamentu.

Stolice, stolovi, pepeljare, kompjuteri… izniose se iz Skupštine. Milan St. Protić, gradonačelnik Beograda koji je izabran na konstitutivnoj sednici tog 5. oktobra apelovao je na građane da vrate u Skupštinu narodnu imovinu.

Preuzimanje Studija B

Policajci u Tašmajdanskom parku nose zastavu Srbije i otpozdravljaju demonstrantima. Pedeset pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice MUP vadi šaržere iz oružja. Novinar Studija B Marko Janković, poručuje putem te televizije „Studio B je slobodan“.

U oslobađanju Studija B ulogu je imao i Dragan Vasiljković – Kapetan Dragan koji je u Beograđanki, gde se Studio B nalazio imao kancelarije svog Fonda. Vasiljković je u jednom intervjuu pričao da je bio prvi koji u Studio B ušao i to iz straha da tridesetak policajaca koji su se tamo nalazili s automatskiom naoružanjem ne zapucaju na demonstrante koji su želeli da u zgradu uđu, ali i da bi se izbegao požar u ovoj zgradi, nalik na onaj u RTS-u i Skupštini. Policajci su mu, kako je pričao, predali oružje koje je ostavio u sobi u fondu, a za uzvrat ih je bezbedno sproveo iz zgrade do vojne kasarne.

Koštunica se nešto iza 18 časova, u pratnji vladike Atanasija Rakite se probija kroz masu, dok u tim trenucima helikopter MUP-a preleće centar grada. RTS ne emituje nikakav program. U zgradi državne televizije požar je lokalizovan, a vatrogasci još gase onaj u parlamentu. Grupa demonstranata razbijala je stakla na zgradi u kojoj je sedište beogradskog JUL-a. To je jedina zgrada koja je u tom delu grada oštećena. Radnje u širem centru su zatvorene, mnoge izlepljene nalepnicama Lideri DOS-a građane pozivaju da ne razvijaju grad, a njihove pristalice ulaze u zgradu Politike.

Koštunica pozivao da se ne ide na Dedinje

Koštunica se obratio građanima u 19 časova iz Skupštine grada pozivajući na mir među stanovnicima Srbije, a okupljenima poručuje i da ne idu na Dedinje, nego da ostanu tu gde su narodne institucije.

“Ponosan sam zato što sam građanin Srbije i Jugoslavije, ponosan sam zato što pripadam našoj svetoj Crkvi, ponosan sam zato što ste mi ukazali poverenje. | ponosan sam zato što ste me izabrali za predsednika SRJ (…) 1 sloboda i mir i red su pobedili na ovim izborima. Ali, on (Milošević) to neće da prizna, on je rešio da krade, krao je kapom i šakom, pronašao je još jedan način – da za njega na Kosovu glasaju Albanci čak i tamo gde .nisu glasali za njega, gde nijebilo biračkih mesta”, poručio je on između ostalog.

„Dobro veče iz oslobođenje Politike…“

TV Politika vesti kreće sa “Dobro veče iz oslobođenje Politike”, dok TV Palam i Pink samo emituju saopštenja da “zbog aktuelnih dođanja u Beogradu prekidanju emitovanje redovnog programa. Na Košavi samo logo te televizije.

Na balkonu glumci i muzičari

Slavljenička atmosfera na ulicama, a sa balkona Skupštine grada Beograda pozdravilo ih je i nekoliko javnih ličnosti.

Muzičar i član grupe G17 Plus Antonije Pušić – Rambo Amadeus rekao je da „ako želiš pobediti ne smeš izgubiti“ i otpevao pesmu „čobane, vrati se, ovce tvoje ne mogu bez tebe“.

Glumica Danica Maksimović je pozdravila Beograd i njen rodni Aranđelovac i sve građane koji su došli u Beograd. Savezni poslanik iz Požarevca Obren Joksimović je rekao da predstavnici bivše vlasti „nisu Srbi, već komunisti“ ı uzviknuo „Gotov je“, a zatim je pevačica Olivera Katarina je otpevala pesmu „Alaj mi večeras po volji“. Građanima su se obratili pevačica Slađana Milošević i
glumci Sergej Trifunović i Nebojša Glogovac.

Koštunica je građane pozivao da ostanu u Beogradu, a Slobodan Milošević 6. oktobra je priznao poraz i čestitao kandidatu DOS-a na pobedi.

“Širom grada nakon današnjih događaja vlada anarhično veselje, ljudi se ulicama voze u foteljama, obučeni u delove opreme oduzete od policije. Neke od privatnih pekara koje juče ceo dan nisu radile počele su da peku peciva za ljude koji se vraćaju sa demonstracija, pisao je Danas 7. oktobra 2000. godine.