Kako je kosovski premijer postao vatreni neprijatelj Amerike ili kako su se složili Hil i Grenel

Na nesreću po Kurtija (i njegovu zemlju), poenta dogovora je da je kosovski lider tvrdoglav, a ponekad i nepromišljen političar koji je potkopao zajedničke američko-evropske napore da se postigne trajno rešenje za mir između Kosova i Srbije.

Vašington je krivac za nedavni izbijanje nasilja između kosovskih vlasti i većinske srpske zajednice na severu zemlje svalio pred Kurtijeve noge i pokušao je – do sada bezuspešno – da ga obuzda javnom kritikom.

Konflikt, koji se tiče budućeg statusa srpskih oblasti na severu Kosova i zahteva Prištine da Beograd konačno prizna svoj suverenitet, poslednjih dana je dodatno izmakao kontroli, Srbija je uhapsila tri kosovska granična straža, a Kosovo zatvorilo glavni prelaz za srpske kamione.

Kurtijevi kritičari ga optužuju da je proizveo krizu slanjem paravojnih policijskih jedinica u srpske zajednice i upotrebom sile krajem maja za postavljanje gradonačelnika kosovskih Albanaca širom regiona nakon što su Srbi bojkotovali lokalne izbore.

„Imamo veoma fundamentalna pitanja sa njim oko toga da li možemo da računamo na njega kao na partnera“, rekao je ovog meseca Kristofer Hil, američki ambasador u Srbiji, za Glas Amerike.

To je usledilo nakon tvita njegovog šefa, državnog sekretara Entonija Blinkena od 26. maja, koji je rekao: „Snažno osuđujemo akcije Vlade Kosova koje eskaliraju tenzije na severu i povećavaju nestabilnost”.

Ričard Grenel, koji je obavljao nekoliko visokih spoljnopolitičkih uloga tokom Trampove administracije, uključujući i kao specijalni izaslanik za mirovne pregovore između Srbije i Kosova, bio je grub u svojoj proceni, rekavši prošle nedelje na Tviteru da je Kurti dao Bajdenu i Evropljanima „srednju prst.”

A must read from Politico Europe’s @MKarnitschnig https://t.co/9CPMB1Uq5F

— Richard Grenell (@RichardGrenell) June 20, 2023

Dok je Grenel dugo bio kritičan prema Kurtiju, levičarskom nacionalisti čiji se stavovi nikada nisu poklapali sa stavovima Trampove gomile, javni ukor Bajdenove administracije bio je izuzetan na nekoliko nivoa.

Kao prvo, Kosovo je bio ljubimac demokratskih lidera još od kada je bivši predsednik Bil Klinton vodio uspešnu NATO kampanju 1999. godine protiv jugoslovenskog moćnika Slobodana Miloševića, koji je nadgledao deložaciju miliona iz domova u etničkom čišćenju Albanaca sa Kosova.

Mnoge demokrate vide Kosovo kao redak primer uspešne američke izgradnje nacije.

S druge strane, Hil je diplomatska legenda na Balkanu, jer je decenijama služio u regionu, što je najvažnije kao jedan od arhitekata Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni 1995.

Ako neko razume razmere zlonamernog uticaja Srbije širom regiona tokom godina, to je Hill. Ipak, diplomata veteran nije ostavio nikakvu sumnju da po njegovom mišljenju Beograd nije kriv za poslednju eskalaciju.

https://t.co/wCw0ZNFYdl

— Ambassador Christopher R. Hill (@usambserbia) May 26, 2023

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova vlada „dobri su partneri u ovom procesu“, rekao je Hil.

Čak je i EU, koja je vodila razgovore o „normalizaciji“ odnosa između Srbije i Kosova, što je preduslov da obe zemlje pristupe bloku, izgubila strpljenje sa Kurtijem.

Prošle nedelje EU je saopštila da obustavlja posete na visokom nivou Kosovu, kao i njegovu „finansijsku saradnju“.

„Uprkos našim ponovljenim pozivima, premijer Kurti do sada nije preduzeo odlučne korake i akcije za deeskalaciju“, rekao je portparol Peter Stano.

Igra krivice
Kurti je do sada pokazao malo volje da odstupi, insistirajući da je za krizu krivo Vučićevo uporno odbijanje da prizna suverenitet Kosova i da se pomiri sa realnošću ratne prošlosti Srbije. Kurti kaže da se ponaša iz principa, a ne iz besa.

„Ono što vidimo sa demokratskog Zapada je određeni stav pomirenja“, rekao je Kurti za Politiko u nedavnom intervjuu.

„Ovako smo došli ovde. I mislim da je važno i za EU i za SAD da kažu gospodinu Vučiću da se povuče.

Kurti je optužio Vučića da izaziva probleme na severu Kosova podržavajući tamošnju „fašističku miliciju“ za koju kaže da stoji iza nedavnih napada na novinare kosovskih Albanaca i međunarodne mirovne snage.

Malo ko bi tvrdio da je Vučić, moćni lider sa dugom istorijom antagoniziranja Zapada koketirajući i sa Rusijom i sa Kinom, anđeo.

Neki zapadni kritičari prozivaju Vašington zbog toga što se čini da staje na stranu Vučića, baš u trenutku kada masovni protesti u Srbiji protiv njegove sve autoritarnije vladavine jačaju.

Bez obzira na to, Srbija ostaje najveća u u regionu i i SAD i EU žele da obezbede da ona ne uđe dalje u rusku sferu uticaja.

Većina zapadnih posmatrača takođe sumnja u izglede za otpor Vučiću, s obzirom na to koliko je njegovo držanje vlasti u Srbiji postalo rasprostranjeno.

Važnost Beograda dodatno je naglašena u aprilu kada je procureli dokument Pentagona otkrio da je pristao da isporuči oružje Ukrajini, što Srbija javno osporava.

Iako se Srbija pridružila rezolucijama UN kojima se osuđuje Rusija zbog njene invazije na Ukrajinu, njen zvanični stav je da ostane neutralan u sukobu.

Vučić nikada nije bio neutralan kada je reč o Srbima na severu Kosova, zajednici od oko 50.000 ljudi koja se prostire na četiri opštine. Dok Vučić nastoji da uguši proteste kod kuće, Kosovo mu je ponovo korisno sredstvo za odvraćanje pažnje javnosti.

Mnogi kosovski Srbi Vučića smatraju svojim zaštitnikom. Zaista, upravo po Vučićevoj volji meštani su se klonili birališta na nedavnim opštinskim izborima.

Kao rezultat toga, četiri kandidata kosovskih Albanaca, od kojih je jedan dobio samo 100 glasova, proglašeni su za pobednike.

Kurtijeva odluka da ih nasilno instalira, uprkos onome što je Politiku priznao da je „šupalj“ legitimitet, izazvala je nedavne nemire u regionu.

Ali Srbi na severu Kosova kažu da im je dosta načina na koji ih je Kurtijeva vlada tretirala mnogo pre nego što im je Vučić rekao da bojkotuju izbore.

Njihova glavna zamerka uključuje prisustvo „specijalne policije“, teško naoružanih paravojnih jedinica, koje je Kurti poslao u to područje 2021. godine usred spora oko daljeg korišćenja srpskih registarskih oznaka od strane kosovskih Srba. Lokalno stanovništvo na policiju gleda kao na okupatorsku silu.

Niz ovogodišnjih pucnjava na Srbe od strane specijalne policije dodatno je pogoršao situaciju.

Strahovi od integracije
Međutim, njihovo nezadovoljstvo kosovskom vladom je mnogo dublje. Priština sumnja da se lokalne srpske zajednice spremaju da pokušaju da se otcepe, napominjući da čak i 15 godina nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost od Beograda, mnogi ljudi u toj oblasti i dalje primaju plate u državnoj službi i socijalnu pomoć od Srbije.

Struktura javnih službi na Kosovu, od obrazovnog sistema do zdravstvene zaštite, bitno je drugačija od onih u Srbiji, a Srbi sa severa Kosova kažu da im je mrsko da ih se odreknu. Štaviše, lokalni Srbi kažu da je centralna vlada učinila malo na rešavanju njihovih zabrinutosti oko pune integracije u kosovsko društvo, posebno kada je u pitanju jednak tretman njihovog jezika i kulture.

„Do sada smo imali loše iskustvo sa integracijom“, rekla je Milica Andrić Rakić, projekt menadžer Nove društvene inicijative, nezavisne istraživačke grupe sa sedištem u Mitrovici, urbanom centru severnog Kosova, koju Ibar deli na srpski i albanski deo. reka.

Glavni problem u tekućim razgovorima, rekla je ona, jeste to što se međunarodni napori za rešavanje sukoba fokusiraju na Srbiju i Kosovo, a ne na lokalno stanovništvo.

„Nismo u pregovaračkom timu Srbije i nismo u timu Kosova, a svi pričaju o nama“, rekao je Andrić Rakić. „Međunarodna zajednica pokušava da izgradi kuću od krova nadole umesto od baze”.

Istorija bi sugerisala da ona ima pravo. EU već deceniju pokušava da pregovara o trajnom miru između Kosova i Srbije. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel u martu je tvrdio da je zaključio dogovor nakon samita Kurtija i Vučića u Severnoj Makedoniji.

U zamenu za de fakto priznanje Kosova od strane Srbije, Priština je pristala da prihvati „odgovarajući nivo samoupravljanja“ za srpske opštine na severu Kosova.

U roku od nekoliko nedelja, međutim, točkovi sa ovog „vozila“ su otpali. Zapad krivi Kurtija za forsiranje pitanja sa gradonačelnicima u delikatnom trenutku, što je kulminiralo nasilnim protestima u srpskim oblastima u kojima je povređeno desetine mirovnih snaga predvođenih NATO-om.

U vreme kada su SAD i Evropa fokusirane na suočavanje sa ruskim ratom protiv Ukrajine, poslednje što im treba je još jedan sukob na kontinentu. Čini se da je to njihova računica u pokušaju da snažno nauče Kurtija da odstupi.

Bez obzira na to da li je kritika Kurtija pravedna, najnovije rasplamsavanje na Kosovu nudi snažan podsetnik na sopstvene neuspehe Zapada u regionu i cenu puštanja da sukob tinja godinama za redom.

EU je u ponedeljak zatražila da Kurti i Vučić putuju u Brisel na „krizni sastanak” ili da se suoče sa „štetnim” posledicama.

U ponedeljak kasno, nijedan lider nije pristao da ode.

*Tekst je prenet u celosti, u slobodnom prevodu.