Kako je Milošević potukao SPO i DS očiglednom medijskom kontrolom: Pre 32 godine održani prvi višestranački izbori u Srbiji

Tako je i bilo, vrlo izvesno, jer ono što je predstojilo, nakon tih izbora, na kojima je Milošević, kao predsednički kandidat, osvojio čak 65,34 odsto glasova, usledili su raspad bivše Jugoslavije i ratni zločini širom nekadašnje zemlje.

Njegov drugoplasirani takmac na tim izborima, Vuk Drašković, čiji je Srpski pokret obnove uoči tih izbora 1990. godine nastao udruživanjem otcepljenog krila Srpske narodne obnove iz Nove Pazove i Srpskog slobodarskog pokreta Vojislava Šešelja – osvojio je 16,4 odsto glasova.

Podsetimo, uoči izbora, za predsednika novoformirane stranke izabran je Vuk Drašković, koji je krstio najstarijeg Šešeljevog sina.

Povod za politički razlaz dvojice političara, Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića, bio je upad grupe mladića 31. maja 1990. godine u salu Jugoslovenskog dramskog pozorišta i prekidanje kontroverzne predstave „Sveti Sava“, u kojoj je lik svetitelja tumačio Žarko Laušević.

Osudivši taj čin, Drašković je za svog političkog neprijatelja stekao i sopstvenog kuma Vojislava Šešelja i tako nesvesno „kumovao“ nastanku Srpske radikalne stranke. Odvajanjem Šešeljeve struje iz SPO nastao je najpre Srpski četnički pokret, čija je registracija odbijena, a nepunu godinu kasnije i Srpska radikalna stranka.

Sprovođenjem promena Izbornog zakona u SR Srbiji, septembra 1989. godine, u kom se izborni sistem menja u većinski, do tada vladajuća Socijalistička partija Srbije, kao naslednica Saveza komunista Srbije i Saveza socijalističkog naroda Srbije, ostvarila je preduslove, da osvajanjem i relativne većine na izborima, dobije apsolutnu većinu u Skupštini Srbije.

Izbori su se mogli definisati kao slobodni, ali, reklo bi se, ni u kom slučaju kao regularni.

Naime, SPS, predvođena Slobodanom Miloševićem, imala je kontrolu i vlast nad svim većim medijima, preciznije, televiziji, radio-stanicama i u dnevnim novinama.

SPS kao nasledinca SK Srbije imala je na raspolaganju imovinu i sredstva procenjena na oko 160 miliona dolara, što je omogućilo veliku prednost u odnosu na opoziciju, koju je Milošević u odnosu na tu prednost i doslovce potukao.

Pobeda na prvim višestranačkim izborima Slobodana Miloševića bila je omogućena i podeljenošću opozicije. S jedne strane, dakle, bila je prisutna jaka desničarsko-rojalistička linije Srpskog pokreta obnove, predvođena Vukom Draškovićem, pod sloganima „Snaga, pobeda, obnova“ i „Sutra počinje odmah“, a s druge, Demokratska stranka, sa takozvanim intelektualcima i disidentima Dragoljubom Mićanovićem, Kostom Čavoškim, Vojislavom Koštunicom i Zoranom Đinđićem, koja je predstavljala građansku opciju, sa izrazitim ekonomskim, liberalnim programom.

Oni su na tim izborima osvojili 7,45 odsto glasova, sa sloganima „Prelomite pametno“ i „Vreme je“, čime je ova stranka htela da sugeriše na diskontinuitet s tadašnjim režimom.

Osim ovih partija, na izbore su izašle i grupe građana, koje su ostvarile zanemarljiv broj glasova, a jednu od njih je predvodio Vojislav Šešelj, koji se kandidovao i za predsednika Srbije.

Po izbornom zakonu na izbore su izašle i partije nacionalnih manjina (Mađari, Hrvati, Albanci, Muslimani), koje su dobile po zakonu definisani broj predstavnika.

Kako podseća N1, izborna kampanja prvih višestranačkih izbora imala je tragičan završetak, kada je u selu Dubnica kod Vranja aktivista Socijalističke partije Srbije usmrtio člana Srpskog pokreta obnove Slobodana Ivanovića (29) dok je lepio plakate SPO. Završni miting stranke Vuka Draškovića u zavejanom Beogradu pretvorio se u neku vrstu komemorativnog skupa nastradalom članu SPO, koji je postao prva žrtva sa političkom pozadinom u višestranačkoj Srbiji.

Na prve višepartijske izbore izašlo je više od pet miliona birača, što predstavlja najveću izlaznost u tridesetogodišnjoj istoriji stranačkog pluralizma u Srbiji.

Za ukupno 44 kandidatske liste glasalo je 5.030.440 birača (71,49 odsto od broja upisanih), a u prvom krugu izabrano je 96 narodnih poslanika. Ostalih 154 mandata podeljeno je u drugom krugu izbora 23. decembra.

S obzirom na to da su izbore bojkotovale stranke koje predstavljaju kosovske Albance, SPS je na Kosovu osvojio 30 od ukupno 34 mandata, a u pet izbornih jedinica socijalisti nisu imali nijednog protivkandidata.