Kako je procureo dokument o najavi dolaska Danila Vučića u BiH: Bivše diplomate o procedurama za štićena lica i poverljivosti diplomatskih nota

Skandal tako predstavlja i objavljivanje službenog dokumenta Ambasade Srbije u BiH u kojem je najavljeno da će Danilo Vučić, sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, posetiti Bosnu i Hercegovinu u pratnji petorice naoružanih pripadnika MUP-a Srbije, smatraju sagovornici Danasa, bivši ambasadori.

Oni, napominju, međutim, da u konkretnom slučaju, tekst – nota koju je naša ambasada u BiH prosledila MSP Bosne i Hercegovine, ima i neke proceduralno tehničke nedostatke, jer nema naznake stepena poverljivosti, a to je obavezni deo diplomatske korespodencije.

Branka Latinović, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije pri OEBS-u, ističe za Danas da je uobičajena diplomatska tradicija da se takve informacije ne saopštavaju, sve dok se strane ne dogovore da ih učine dostupnim javnosti.

„Nažalost, treba konstatovati da su se i nama dešavale slične stvari, te su se kripotovano zaštićeni tekstovi, odnosno telegrami pojavljivali na stranicama i naših medija. To je pojava, praksa koja mora i nas da zabrine“, napominje Latinović.

Dodaje da u konkrernom slučaju, teksta – note koju je naša ambasada u BiH prosledila MSP Bosne i Hercegovine postoje proceduralno-tehnički nedostaci.

„Naime, informacije tipa kada se najavljuje zvanična delegacija, traži se saglasnost za prelet aviona. Razgovori visokih zvaničnika najavljuju se notom koja ima naznaku – NOTA VERBALE. Primetno je da u dokumentu koji je prosleđen MSP BiH nema naznake stepena poverljivosti, a to je obavezni deo diplomatske korespodencije“, objašnjava sagovornica Danasa.

Prema rečima Latinović, ono što u ovom slučaju skreće pažnju je veliki broj pripadnika MUP, koji su bili u pratnji sina predsednika Aleksandra Vučića. Objašnjava da tokom poseta drugoj zemlji, zemlja domaćin preuzima odgovornost da osigura bezbednost ličnosti za koju se najavljuje dolazak. To je i jedan od razloga zašto se posete zaštićenih ličnosti najavljuju.

„Iz mog iskustva, tokom službovanja u inostranstvu, bila je praksa da u pratnji zvaničnika bude lični pratilac. Najčešće jedan, dva, a ponekad nijedan. Kada je bivši predsednik Vojislav Koštunica dolazio na sastanak OEBS u Beču, u njegovoj pratnji je bio samo jedan lični pratilac. Osim toga kada je Duško Mihajlović, bivši ministar policije, dolazio u posetu Beču 2001, došao je bez bezbednosne pratnje. Austrijski MUP je preuzeo kompletnu zastitu. Takođe, i o bezbednosti drugih zvaničnika koju su dolazili brinuo se samo domaćin. To je izraz poverenja i uzajamnog uvažavanja zemlje u koju se odlazi“, zaključuje bivša ambasadorka Latinović.

I za Srećka Đukića, bivšeg ambasadora u Belorusiji, objavljivanje službenog dokumenta Ambasade Srbije u BiH u kojem je najavljeno da će Danilo Vučić posetiti BiH predstavlja diplomatski skandal i neprofesionalizam koji je protiv pravila službe u DKP.

„Niko nema pravo iz ambasada da spoljnom svetu cirkuliše notu te sadržine i u načelu svaku drugu notu. Teško je poverovati da je tu notu medijima dala pomenuta ambasada, ili neko diplomatsko, ili službeno lice iz srpske ambasade u Sarajevu. Ukratko, uslovno za tako nešto se kolokvijalno rečeno leti iz ambasade, a moguće i iz MSP. Meni je teško uopšte pretpostaviti tako neprifesionalno ponašanje i kršenje radnih obaveza srpskih diplomata. Note pomenute sadržine su uvek posebno osetljive i sa njima se krajnje pažljivo postupa“ , ističe Đukić.

Sagovornik Danasa objašnjava i kako izgleda putovanje diplomatske informacije. Ističe da kada nota izađe iz ambasade onda nad njom „vlast“ više nema srpska ambasada.

„Ona ide u MIP zemlje prijema, zatim u MUP na više adresa, u vladu, u predsedništvo, i naravno u službe bezbednosti. To su sve „tačke“ sa kojih nota može „skliznuti“ u javnost, u medije. Načelno se ugrožava stečena ličnost mada u ovoj, konkretnoj noti nema drugih bitnih elemenata. Naime u ovakvim notama se još navode i vremena dolaska, prolaska, boravka na pojedinom mestima rečene ličnosti. Toga u ovoj noti nema“, objašnjava Đukić.

On ocenjuje i da je ovaj skandal još jedan dokaz poremećenih odnosa Beograda i Sarajeva i traženja svakog povoda da se dokaže da su oni upravo na najnižem nivou. Nažalost, i Beograd ne čini ništa da se dokaže da to nije tako i da želi da se grade normalni susedni odnosi.

Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Beču i Berlinu, napominje da diplomatske note po pravilu nose oznaku „poverljivo“, pa je njihovo dostavljanje medijima ozbiljan prekršaj normi i pravila ovakve komunikacije.

„Ostaje da se ispita – i nije bez značaja za ocenu čitavog slučaja – da li je „provala“ izvršena u srpskom ili BiH ministarstvu spoljnih poslova, uključujući i ambasade, ili potiče iz bezbednosni struktura dve zemlje, jer po pravilima službe niko drugi to nije smeo da vidi. Valja precizirati da je srpsko ministarstvo dužno da notom obavesti zemlju u kojoj će boraviti njen građanin pod posebnim merama zaštite, te naročito ako ga prate naoružana lica, što je u ovom i sličnim slučajevima praksa. Dakle, potpuno privatne posete, pogotovo takve da zemlja domaćin i ne zna ko joj je „gost“, smatra se nekorektnim gestom i izaziva protest“, objašnjava Božinović.

Prema njegovim rečima, na službama bezbednosti je da ocene da li je bezbednost pomenutog štićenog lica bila dodatno ugrožena.

„Činjenica je da je ovakvom kompromitacijom jednog klasičnog pravila diplomatske komunikacije naneta šteta poverenju između službi bezbednosti, što je prva premisa njihovig rada, ali i saradnji i odnosima dve države“, zaključuje bivši ambasador Srbije u Beču i Berlinu.