Kako je moguće da članovi SNS istovremeno podržavaju NATO i kliču ODKB-u: Vučić podstiče razlike u SNS da bi zbunio javnost

Bilo kako bilo u SNS postoji struja koja otvoreno zagovara uvođenje sankcija Rusiji, uz ocenu da Srbija danas bira između mesta u Evropi i azijske despotije u kojoj dominiraju zaostalost i siromaštvo. “Srbija mora da bude deo savremenog, slobodnog, demokratskog, tehnološki naprednog Evroatlantskog sveta. Sve ostalo je laž i obmana”, smatra Dragan Šormaz, član Glavnog odbora SNS, koji Srbiju vidi i kao deo NATO-a.

I naravno nije on jedini kome su misli i glava na zapadu.

Nije novost da je ministarka energetike Zorana Mihajlović za uvođenje sankcija Rusiji, jer smatra da upravo ta zemlja koja je podnela najveću žrtvu u Drugom svetskom ratu sada ugrožava ideju o slobodnoj Evropi. Nije novost i da u Srpskoj naprednoj stranci Mihajlovićevu odavno percipiraju kao osobu zavisnu od američkog uticaja, zbog čega su čak i neke njene stranačke kolege tražile njenu smenu, zamerajući joj da radi po direktivi amaričkih ambasadora u Srbiji.

Titulu američkog čoveka nosi i Nebojša Stefanović,ministar odbrane, iako se lično o tome nikada nije izjašnjavao, dok Vladimir Marinković, bivši potpredsednik Skupštine Srbije ni ne krije svoju bliskost sa američkim kongresmenima i biznismena, pa često i kači svoje slike sa njima na društvenim mrežama.

I dok je grupi naprednjaka ideja o Srbiji na zapadu, Srbiji u NATO i Srbiji u EU ideja vodilja, dotle pojedine njihove kolege i koalicioni partneri sanjaju o ODKB i majci Rusiji, dok marširaju u povorci Besmrtnog puka.

Zanimljovo je da su čast najvećih rusofila u Srbiji i najvećih protivnika sankcija Rusiji, naprednjaci prepustili koalicionim partnerima Aleksandru Vulinu i Nenadu Popoviću, ali odavno je postalo jasno da su oni lideri stranaka samo na papiru i da su faktički članovi SNS, koji ispunjavju direktive jednog jedinog vođe. Jasno je i da je dobar deo naprednjaka, bar onih koji su u tu stranku došli iz SRS, protiv uvođenja sankcija.

Neki su, poput Vladimira Đukanovića, u međuvremenu reterirali po tom pitanju, ali i dalje, po sopstvenom priznanju, na zidu svog stana drže slike Putina i Romanovih.

I nije odnos prema spoljnoj politici Srbije jedina razlika među članovima SNS. Razlike postoje gotovo po svim vitalnim pitanjima, po nedavno održanom referendumu, koalicionim partnerima, zakonima. I te razlike datiraju još od početka, odnosno iz ideoloških sredina iz kojih su stizali u SNS. Jedinstveni su jedino po pitanju odanosti Aleksandru Vučiću i vlasti.

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli kaže za Danas da razlike u SNS nisu novina, ali su sada postale interesantnije, jer su i ulozi postali veći.

“Srpska napredna stranka nije ideološki profilisana stranka, već je ad hok skupina pragmatičnih političkih vukova koji su došli sa raznih strana. Najviše iz SRS, ali isto tako i iz DSS-a, DS-a, G 17 i slično. I ne samo što su različiti po političkom poreklu i vokciji, nego zapravo sama stranka nije ništa ni činila da to promeni. Nije činila ništa da ih integriše i modernizuje, osim što je rađeno na jednoj jedinoj liniji i platformi, a to je bespogovorna poslušnost i odanost vođi, a to je vrlo brzo postao Aleksandar Vučić. I to su jedine političke konstante njihovog bitisanja-a to su lojalnost vođi, uz naravno želju za vlašću”, napominje Vukadinović i dodaje da stoga ni ne čude toliko različiti stavovi, ukoliko stavova uopšte i ima.

Sagovornik Danasa ističe da u strankama obično postoje nijanse u razmišljanjima oko određenih pitanja, dok su razlike kod naprednjaka pravi ekstremi. “U SNS imate naciste i komuniste, i one koji hoće u NATO i one koji hoće u ODKB i one koji su za sankcije Rusiji i one koji marširaju protiv. Kada jedna od stavki koje ih drže na okupu, ili vođa ili vlast nestanu, naprednjaci više neće ni postojati”, kaže Vukadinović i dodaje da je ubeđen da su razlike u SNS stvarne i nefingirane, iako ne isključuje mogućnost da ih Vučić lično podstiče da bi zbunio javnost.