Kako je Srbija u Tirani podržala deklaraciju o osudi Rusije, iako Vučić tvrdi da nije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom vikenda je izjavio da se Srbija nije pridružila nijednoj od 23 EU deklaracije protiv Rusije.

Vučić je ovo izjavio samo nekoliko dana pošto je Srbija prihvatila Tiransku deklaraciju kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini, u okviru Foruma jadransko-jonske incijative „EUSAIR“, što je regionalna incijativa ali u potpunosti pod okriljem Evropske komisije.

U međuvremenu, nacionalno i proruski orjentisane snage su kritikovale usaglašavanje Srbije sa Tiranskom deklaracijom, kako zbog osude Rusije, verovatno i delom zbog toga što je ova deklaracija potpisana baš u glavnom gradu Albanije, neomiljenom na desnom polu političkog spektra.

Tumačenja za ovaj Vučićev pokušaj da umanji značaj stava Srbije su višestruka, od onih u koje je najteže poverovati – da predsednik nije bio obavešten šta Srbija potpisuje, do toga da predsednik možda ovu regionalnu incijativu ne „računa“ u EU deklaracije, iako se ona održala u pod patronatom EU.

Najverovatnije jeste da predsednik pred domaćom javnošću želi da umanji značaj deklaracije, upravo zbog njenog regionalnog karaktera i produži nastojanje i privid da Srbija ostaje „neutralna“ u odnosu na sankcije EU protiv Rusije.

Ipak, Tiransku deklaraciju, usvojenu 16. juna na otvaranju sedmog samita EUSAIR, u Tirani, jednoglasno je prihvatilo svih 10 država članica ove incijative među kojima je i Srbija.

Kako se navodi na početku same deklaracije, čiji je tekst odmah dostavljen medijima a sada je i javno dostupan, zemlje potpisnice „najsnažnije osuđuju ilegalnu i neopravdanu agresiju Ruske federacije izvršenu protiv Ukrajine kojom se krši član 2(4) povelje UN“.

U deklaraciji je takođe jasno navedeno da iza nje stoje predstavnici Vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Grčke, Italije, Crne Gore, Severne Makedonije, San Marina, Srbije i Slovenije.

Glasanje o usvajanju deklaracije održavalo se na ministarskom sastanku iza zatvorenih vrata, kome je prisustvovao i predstavnik ministarstva spoljnih poslova Srbije – državni sekretar MSP Nemanja Starović. Informacija o njegovom učešću može se naći i na zvaničnom Tviter nalogu Ambasade Srbije u Albaniji, ali bez pomena i detalja kakve je Starović stavove tokom ovog foruma izneo a posebno bez navoda o Tiranskoj deklaraciji koju je Srbija prihvatila.

@MFASerbia State Secretary Nemanja Starovic participated at the Adriatic and Ionian Council / EUSAIR Ministerial Meeting in Tirana #EUSAIR #AII pic.twitter.com/fnmr5kA1b1

— Serbia in Albania (@SRBinAlbania) May 16, 2022

Da je i Srbija glasala za usvajanje deklaracije, novinarki Danasa, koja je i sama izveštavala sa Foruma, potvrdili su učesnici ovog sastanka iz država iz okruženja, dok zvaničnici Srbije nisu bili dostupni za komentar. I tokom održavanja Foruma jadransko-jonske incijative, zvaničnici Srbije izbegavali su medije i aktuelne teme, upravo zbog mogućih osetljivih pitanja o stavovima o ratu u Ukrajini koji se od strane zvaničnika svih drugih zemalja, kao i EU, pominjao kao nezaobilazna tema od velikog uticaja za ceo region.

Duk su evropski predstavnici govorili o političkim posledicama rata u Ukrajini – metodama za borbu protiv ruskog uticaja na Balkanu, smanjenju energetske zavisnosti od Rusije i proširenju EU u svetlu novonastale situacije, retki zvaničnici Srbije koji jesu javno govorili na forumu držali su se unapred napisanih govora, bez pomena odnosa prema Rusiji.

Primera radi, jedini panel na kome se kao govornik pojavio neko od zvaničnika Srbije bio je na temu energetike i otvorila ga je predstavnica ministarstva energetike Biljana Ramić. Iako su predstavnici EU u okviru ove teme upravo najviše govorili o energetskoj krizi pod uticajem poljuljanih odnosa Zapada sa Rusijom, naša predstavnica u pročitanom uvodnom govoru ni slovom se nije osvrnula na izazove ovih okolnosti za Balkan.

Sankcije Belorusiji uzdrmale duhove

Deklaracije sa kojima se Srbija (ne)usaglašava po pitanju odnosa prema Rusiji, ponovo su postale tema kada je u domaćim medijima odjeknula informacija da je Srbija prihvatila deklaraciju EU za sankcije Belorusiji. Upitan o ovoj deklaraciji, Vučić je rekao da tu nema ničeg novog i time pokušao da odbaci aktuelni kontekst rata u Ukrajini.  „Bilo je 25 deklaracija, sa devet smo se uskladili a sa 16 nismo. To nije ništa novo, to traje već godinu dana. Gledamo šta je u našem interesu, šta ne bi bilo prijateljski i korektno“, kazao je predsednik Srbije.