Kako je srpska diplomatija postala plen samo jedne partije? 1foto wikipedia Leo1982serbia

„Nivo privatizacije u srpskoj diplomatiji odavno je udario u plafon. Ovo već ne liči na diplomatiju, nego na privatne aranžmane poznanika, prijatelja, rođaka, porodica. Nikada srpska diplomatija nije bila plen jedne partije, pa čak i kada je u zemlji postojala samo jedna partija, kao što je sada slučaj sa srpskom diplomatijom. Srpska vlada dokazuje da je antidiplomatija – diplomatija. Zato čestitam Borku Stefanoviću, poslaniku SSP-a, što je svojim pitanjima otvorio bar jednim delom probleme u srpskoj diplomatiji“, kaže za Danas karijerni diplomata Srećko Đukić.

Da podsetimo, poslanik SSP na sednici skupštinskog Odbora za spoljne poslove postavio je niz pitanja resornom ministru Marku Đuriću, ali je ostao bez odgovora. Stefanović je pitao na kom tačno mestu u Ministarstvu spoljnih poslova radi Luka Kebara i da li je tačno da mu je dato zvanje savetnika ministra, iako nema uslove i godine staža za to.

Kako je srpska diplomatija postala plen samo jedne partije? 2
foto FoNet Milica Vučković

“Po kom kriterijumu je kuma Zlatibora Lončara već deset godina u našoj ambasadi u Abu Dabiju i šta je konkretno kvalifikuje? Kako ćete rešiti problem u našoj ambasadi u Londonu, gde je ambasador optužen za mobing i prijavljen vlastima u Velikoj Britaniji?“, pitanja su koja je Stefanović postavio Đuriću na sednici resornog skupštinskog Odbora, saopštila je SSP.

Stefanović je pitao šefa diplomatije i zašto su njegovi saradnici u kabinetu, koji su dovedeni iz ambasade u Vašingtonu, primali pet meseci devizne plate kao da i dalje rade u Vašingtonu, iako su odavno u Beogradu. Zanimalo ga je i zašto je za Nemanju Stevanovića, šefa Misije Srbije pri UN, iz Srpske napredne stranke, iznajmljen stan u Trump Tower na Menhetnu za 17.000 dolara mesečno i zašto nije pokušano da se privremeno smesti u zgradi Misije.

Pitao je i zašto ambasade Srbije ne dobijaju bilo kakve spoljno-političke instrukcije, već samo podatke o odbrani lika i dela predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Poslanik SSP-a upitao je ministra Đurića i šta će sa otpravnikom poslova u Abudži, Vlahovićem koji je sakrio agreman za našeg novog ambasadora čime je učinio težak prekršaj.

Kako je srpska diplomatija postala plen samo jedne partije? 3
Foto: N1/Printsreen

„Čestitam Borku Stefanoviću što je svojim pitanjima otvorio bar jednim delom probleme u srpskoj diplomatiji. Znamo mi da uvek ima određenih problema ne samo u diplomatskoj službi nego i u svakoj državnoj kući. Ali, ovo šta se dešava u naprednjačkoj diplomatiji prevršilo je svaku meru. Da li ima diplomatsko- konzularnog predstavništva Srbije u bilo kojoj državi u svetu, ili u međunarodnoj organizaciji, a da nema sličnog, ili još goreg problema? Mislim da je odgovor negativan“, kaže za Danas Srećko Đukić.

On tvrdi da je ovdašnja diplomatija potpuno deprofesionalizovana državna služba, pa tako i može da se dogodi da šoferi budu ambasadori, a ljudi bez dana rada, ministri i savetnici.

„Na svim nivoima su „burazerovski“ kadrovi. A šta bi se tek još otkrilo kada bi se zavirilo u finansijske knjige? Srbija ima pijane diplomate i milionere koje se bahate i razmeću parama siromašnih ljudi iz zemlje Srbije. Žive u preskupim stanovima i rezidencijama, žive godinama u inostranstvu i očito su zaboravili koju zemlju predstavljaju“, napominje sagovornik Danasa.

Ako ništa drugo, kako kaže, kad padne ova vlast sva prljavština srpske diplomatije isplivaće na videlo. Đukić konstatuje i da srpska dilplomatija skupo košta građane ,a rezultata ni na vidiku.

„Ovo je prva srpska diplomatija, za više od 200 godina postojanja, koja sem skandala nema rezultata. A nedela je toliko da ona sama ispadaju iz šifonjera“, ističe naš sagovornik.

Kako je srpska diplomatija postala plen samo jedne partije? 4
Branka latinović

Da nema kraja propadanju Minstarstva spoljnih poslova i diplomatskog poziva smatra i Branka Latinović, dugodišnja ambasadorka, sada u penziji. Ona napominje da je tema kakva nam je diplomatija već dugi niz godina prisutna u javnosti i da je bilo za očekivati da će biti nekih pomaka u popravljanju propusta, odnosno da će početi striktna primena Zakona o spoljnim poslovima i drugih regulativa koje postoje.

Umesto toga, kako kaže Latinovićeva, svedoci smo novih flagrantnih slučajeva nepoštovanja zakona i diplomatske prakse, koja narušavaju ugled zemlje, a time i diplomatiju koja je ogledalo jedne zemlje u inostranstvu.

„Slučajevi koji se pominju u pitanjima Stefanovića, samo potvrđuju da je stanje nikad gore, da se propadanje diplomatske struke nastavlja i tu nema kraja. To da se pojedincima, jer dolaze iz struktura SNS, dele zvanja, po želji, da se u MSP dolazi mimo konkursa, da se ostaje koliko je kome volje u DKP (diplomatsko-konzularna predstavništva, prim.nov.), da preovlađuje nepotizam, protekcionizam nije novo. Samo je sada neuporedivo više takvih slučajeva, i to postaje alarmantno, jer se struka nepoštuje, ni u naznakama“, napominje sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, ono što posebno zabrinjava, a što sve više postaje manir ponašanja pojedinaca iz sadašnjih struktura, su sve češći slučajevi mobinga u državnim institucijama i to postaje alarmantno.

„Ne mogu da komentarišem slučaj „mobinga u Londonu“, iako našeg ambasadora poznajem još kada je bio pripravnik. Te optužbe mi ne idu sa njegovim profilom ličnosti, a uz to je školovani diplomata, od pripravnika. Samo, ako je tačno da je slučaj mobinga prijavljen tamošnjim vlastima, to je loše po ugled zemlje. Ambasador ne sme da dozvoli da daje bilo kakvog povoda da dovede sebe da dođe do reagovanja druge strane na takav način“, objašnjava ambasadorka u penziji..

Ona ističe da brojne zloupotrebe i afere u MSP-u samo potvrđuju da ministar Marko Đurić, ili ne zna posao kako se vodi Ministarstvo spoljnih poslova, ili to radi neko drugi umesto njega.

„Očekivala sam da će kao mlad čovek, sa ambasadorskim iskustvom u tako značajnoj državi kao što su SAD, krenuti sa sređivanjem ministarstva koje vodi. To se još uvek nije desilo. S obzirom ko su državni sekretari u MSP i generalni sekretar, svi van struke, onda to i ne iznenađuje“, ocenjuje naša sagovornica, primećujući da se sve to odražava na kvalitet predstavljanja Srbije u inostranstvu.

Zato se, kako kaže, angažuju razne agencije i troše ogromna sredstva za nešto što spada u redovan opis posla diplomata. Poseban slučaj je osnivanje Direktorata za javnu diplomatiju i dijasporu, što je rastakanje MSP.

„Sve u svemu tužno i porazno za jedno društvo“, navodi Latinovićeva.

Kako je srpska diplomatija postala plen samo jedne partije? 5
Foto: Print screen N1

A njen kolega, bivši ambasador Mihajlo Brkić kaže da za njega najveću težinu nosi pitanje Stefanovića o tome zašto ambasade Srbije ne dobijaju bilo kakve spoljno-političke instrukcije, već samo podatke o odbrani lika i dela predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„To pitanje koje je ostalo bez odgovora nosi najveću težinu i ukazuje na vrlo ozbiljan problem. Jer, bez adekvatnih instrukcija iz MSP, šefovi naših DKP se nalaze u nezahvalnoj situaciji da sami na terenu u zemlji u kojoj su akreditovani procenjuju polja delatnosti i prioritetne aktivnosti. U takvoj situaciji, greške u proceni su neminovne i takva praksa ako postoji nije nikako dobra za ostvarivanje spoljnopolitičkih interese naše zemlje“, ističe Brkić.

S druge strane, kako kaže, pitanja koja se odnose na nepotizam u MSP ukazuju na nešto što je postalo više pravilo nego izuzetak i to ne samo u tom ministarstvu nego i u drugim delovima državnog aparata.

„Doduše to sada nije slučaj samo u našoj zemlji, nego i globalno. U SAD prethodna Bušova ili Trampova administracija, ili uloga Hilari Klinton koja je postala MIP SAD, a supruga je bivšeg predsednika. Sve su to očigledani primeri nepotizma i u Sjedinjenim Državama koje vole da ističu svoju vodeću globalnu demokratsku i antikorupcijsku ulogu“, zaključuje Brkić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari