Kako Kina utiče na globalno javno mnjenje?

Naime, Kina teži ka tome da svetsku javnost u što većoj meri izloži kineskim narativima, putem tradicionalnih i novih medija, u nadi da će narušiti globalnu dominaciju diskrusa Zapada.

Kina je od 2008. godine godišnje trošila više od 1,5 milijardi dolara na širenje propagande koristeći tradicionalne medije, pri čemu je veliki deo sredstava otišao na inicijative na Globalnom jugu.

Ova strategija je posebno očigledna u slučaju državne novinske agencije Sinhua, koja sebe opisuje kao „laku konjicu” u kineskom globalnom ratu javnog mnjenja.

Kina efikasno širi svoju propagandu na međunarodnom nivou, koristeći strane platforme društvenih mreža.

Kao deo ovih napora, Sinhua je tokom godina značajno proširila svoje mrežu, tako da sada ima veći broj stranih dopisnika od bilo koje novinske agencije na svetu.

Kina koristi još jednu strategiju za širenje svoje propagande – podstiče novinare u inostranstvu da povoljnije izveštavaju o temama koje se tiču Kine.

Takođe, predstavnici kineske države su uveliko proširili svoje prisustvo i na društvenim mrežama.

Od januara 2021. godine, Sinhua je dnevno distribuirala u proseku sedam hiljada i trista članaka, fotografija, video snimaka i drugog medijskog sadržaja na 15 svetskih jezika, prikupljajući više od 200 miliona pratilaca na društvenim mrežama u inostranstvu na različitim platformama, uključujući Fejsbuk, Tviter i Jutjub.

Broj naloga na Tviteru u Kini naglo je poraslo za više od 6.000 procenata u periodu od samo tri meseca 2017. godine, nakon izveštaja zapadnih medija o situaciji u kineskoj provinciji Sinđijang.

Što se tiče napora Kine u oblikovanju javnog mnjenja, većina studija je otkrila da kineske poruke na opštem nivou nisu posebno rezonantne kod lokalne publike.

Međutim, pojedine studije su pokazale da kineska propaganda može biti efikasna u ubeđivanju publike da je „kineski model“ superiorniji u obezbeđivanju rasta i stabilnosti od modela demokratskih političkih sistema.

Kineski zvaničnici su često učestvovali u koordinisanim kampanjama uticaja i informisanja na društvenim mrežama, uključujući i one koje šire dezinformacije o poreklu pandemije COVID-19.

Drugi stub kineske strategije je inovacija sadržaja, koja uključuje prilagođavanje sadržaja i narativa na način koji najbolje odgovara određenoj publici, što je strategija poznata kao „precizna komunikacija“.

Kina smatra da je pristup podacima o javnom mnjenju u zemljama u inostranstvu od suštinskog značaja za poboljšanje njihove sposobnosti prilagođavanja sadržaja.

Predstavnici Komunističke partije govorili su da internet sadrži ogromnu količinu podataka koji mogu tačno da odraze društvena osećanja, te da, uz korišćenje analitike i veštačke inteligencije, internet može biti alat za jačanje partijskog vođstva.

U tom cilju, Kina je nedavno pokrenula četiri državne laboratorije posvećene korišćenju podataka za bolje prilagođavanje sadržaja specifičnoj publici, kao i širenje „pozitivne energije“ putem digitalnih i društvenih medija.

Pored oblikovanja sadržaja, jedna od taktika je i zamagljivanje činjenice da sadržaj potiče iz kineskih državnih izvora.

Ovo je fenomen poznat kao „političko urođeno oglašavanje“, u kojem kineske državne medijske organizacije kupuju prostor u novinskim kućama u inostranstvu kako bi objavile sadržaj koji je odobrila država „kamufliran“ u neutralan novinski članak.

U izveštaju iz 2020. godine, Fridom haus je istakao da, posebno u digitalnim verzijama lokalnih novina, kolumna na engleskom jeziku koju proizvodi kineski državni medij China Daily, „China Observer“, često ostaje neoznačena, tako da čitaoci ne znaju da je sponzorisana od strane države Kine.

Takođe, Kina pokušava da kontroliše lokalna medijska okruženja putem sporazuma o podeli sadržaja, koji u nekim slučajevima završavaju tako što je lokalni medij preplavljen besplatnim ili jeftinim sadržajem koji podržava Komunistička partija Kine.

Veliki deo ovog pritiska odnosi se na zemlje unutar kineske inicijative „Pojas i put“, kojoj pripada i Srbija, a od kojih je većina na Globalnom jugu.

Poslednji stub kineske strategije moći digitalnog diskursa je upravljanje.

Kina je, na primer, aktivna u oblikovanju standarda informacionih i komunikacionih tehnologija u Međunarodnoj telekomunikacionoj uniji, tako što svi članovi povezani sa Kinom, bilo da su iz akademske zajednice, privatnog sektora ili vlade, glasaju kao jedan blok.

To osigurava usvajanje kineskih predloga i pomaže širenju kineskih normi kad je reč o sajber suverenitetu, odnosno kineskoj verziji upravljanja internetom, koja podržava suvereno pravo vlade da kontroliše internet unutar svojih granica.

Na taj način kineska država, odnosno Komunistička partija, širi svoj narativ, savetujući vlade širom sveta kako da u svojim društvima oblikuju zakone i politike za upravljanje tehnologijom, koju često obezbeđuje Kina.

Na taj način, Kina obezbeđuje drugim državama, posebno državama u razvoju, tehničku infrastrukturu, istovremeno nudeći i standarde kroz koje ona funkcioniše.

Istovremeno, Kina koristi svoje veze u lokalnim medijima kako bi ispričala pozitivnu priču o prednostima kineskog ulaganja u budućnost zemalja u razvoju.

Kina koristi i pristup ogromnim količinama podataka, posebno u vezi sa međunarodnim javnim mnjenjem o temama koje se odnose na Kinu, kako bi kineski mediji imali jači uticaj na globalnom nivou.

Kineska država koristi te podatke i da dodatno usavrši svoje poruke i poboljša svoj propagandni aparat i cenzuru.

Napori Kine imaju veći uticaj u zemljama u kojima su građanske slobode već ograničene i gde je najvažnije pridobiti podršku malog kruga političkih elita.