Kako omogućiti fer i demokratske uslove na izborima

Međutim, posle 2012. i dolaska koalicije SNS i SPS na vlast, osim što su izborni ciklusi učestaliji, opozicija na njih ima sve više primedbi, bilo da je reč o izborima na lokalu, republičkom nivou ili pak poslednjim predsedničkim izborima. Izborne manipulacije dešavaju se pre, tokom izbornog dana i posle zatvaranja birališta. Izborna krađa ponovo je postala dominantan termin posle glasanja, a prisila građana da na izbore izađu i glasaju za vladajuću stranku postala je uobičajena pojava na koju sve vreme ukazuje opozicija.

U takvoj situaciji, postavlja se pitanje hoće li stranke opozicije, i patriotske i građanske, učiniti išta što bi izbornu trku ponovo dovelo u normalu. Do razgovora opozicionih predstavnika i vlasti na temu fer i demokratskih uslova nikada nije došlo, iako je bilo pokušaja i raznih sastanaka i dogovora opozicionara. Sve je to bilo traljavo i bez razrađenog plana. Neki su na sastanke opozicije dolazili, neki nisu ni pozivani, neki su bili tu jer nisu imali šta pametnije da rade. Podeljenost i posvađanost opozicije, pred prošle parlamentarne izbore, ničemu nije dovela. Sada bi situacija, ako se želi uspeh, morala da bude drugačija, a ako je verovati tvrdnjama opozicionih lidera, ideološke razlike nisu prepreka saradnji i dogovoru oko fer i demokratskih uslova.

Bojkot narednih izbora, kao krajnja mera, sve se više nezvanično pominje u opozicionim redovima, iako su trenutno male šanse da do toga zaista i dođe. Verovatni ishod odluke o bojkotu bio je takav da je ne bi podržale sve opozicione stranke. Jedini dobar aspekt bojkota mogao bi da bude taj što bi se poštovanjem bojkota ili ne, stranke zaista svrstale u „pravu“ opoziciju i „Vučićevu“ opoziciju.

Ipak, kako izbeći besmisleni bojkot koji bi partije na vlasti, čini se, jedva dočekale.

Možda pokušajem da se i vladajuća garnitura stranaka „primora“ na dogovor koji bi i za njih bio bolja opcija nego da ga izbegnu. Ako neke stranke ili lideri koji pretenduju na laskavu titulu vođa opozicije, onda je najbolji način da to pokažu i dokažu taj da kolegama iz opozicije, ali još važnije i kolegama iz vlasti ponude nešto što se ne može odbiti, a što bi građanima Srbije bilo razumljivo te bi i izborni ciklusi bili podignuti na viši nivo. Dakle, uključivanje vlasti, podrška i pritisak građana na vlast mogli bi biti dobitna kombinacija za sve.

Ono na šta bi se svi obavezali moglo bi da bude odbrana propisanih pravila i procedura koje omogućavaju slobodne i fer izbore, sprečavanje nasilja tokom izborne kampanje, uređivanje biračkog spiska i poštovanje izbornih rezultata. Takav predlog mora biti jasno i precizno predstavljen građanima, na terenu kroz kampanju, a koji bi stali iza njega na način da vladajuće stranke nemaju mogućnost relativizovanja osnovnih vrednosti demokratije i izbornog procesa. Jer u slučaju da to čine, mogu ostati bez dela njihovih birača kojima je važno da pobeda njihove stranke bude čista kao suza.

Ne treba posebno naglašavati da rad na stvaranju normalnih izbornih uslova treba da počne odmah.