Kako opozicija da ponovi izborni uspeh Koštunice i Nikolića?

Oko toga da li kandidat opozicije treba da bude nestranačka ličnost ili političar – mišljenja su podeljena.

Na predsedničkim izborima glavni cilj opozicije treba da bude dostizanje drugog kruga, ukazuje za Danas politikolog Mladen Mrdalj koji ističe da je to moguće samo podizanjem izlanosti.

– Cilj opozicije je da ošteti oreol apsolutne Vuciceve dominacije dostizanjem drugog kruga, a onda šta bude. To je moguće samo podizanjem izlaznosti, da bi Vučićevih dva miliona glasova ostali ispod 50% glasova izašlih – naglašava Mrdalj.

On ukazuje i da će na izlaznost uticati to da li će „bivša bojkot opozicija“ ići sa nekoliko kandidata, jer bi to moglo da razočara biračko telo.

– Dakle, bojkot opozicija mora imati jednog kandidata koji nije član nijedne partije, koji je ostvaren u svojoj karijeri, idealno bi bilo da je na nekontroverzan način stekao fin novac, da nigde nije izjavio da priznaje genocid u Srebrenici i nezavisno Kosovo, te da je muškarac koji i fizički deluje dopadljivo. Ukoliko je iza sebe imao i neku humanitarnu akciju, to bi bilo idealno. Mislim da ovo sve nabrojano oslikava profil profesora Aleksandra Kavčića – navodi Mrdalj.

On podseća da je Kavčić imao „kratak izlet“ na izbore na listi Dosta je bilo, što pokazuje da ga zanima politika, a razočarao se partokratijom u Srbiji, što mu daje osnova da se prikaže i kao novo lice u smislu novog pogleda na srpsku politiku.

– Ukoliko je opozicija ozbiljna u tvrdnji da je demokratija u Srbiji bitnija od usko partijskih interesa, svi lideri bojkot opozicije treba da se uhvate za ruke, pokucaju na Kavčićeva vrata i ponude mu svu logistiku i svu moguću pomoć za kampanju – predlaže Mrdalj.

Miloš Nikolić, predsednik Libeka i urednik portala Talas.rs, ističe za Danas da je opoziciji, osim adekvatnog kandidata koji je presudan za pobedu, potreban i adekvatan kontekst.

– Bez takvog polarizujućeg konteksta nezadovoljstva, gde bi većina politički opredeljenih građana smatrala da se zemlja sa Vučićem kreće u pogrešnom pravcu, dobar protivkandidat je nužan, ali nedovoljan faktor promene. Kada bismo inače imali takav kontekst, taj adekvatni izazivač Vučiću morao bi da ima nacionalnu prepoznatljivost sličnu njegovoj kao i popularnost koja svoje poreklo nema iz sveta politike – navodi Nikolić.

On smatra da su sledeći predsednički izbori pre šansa da se neki političari izgrade kao dobri kandidati i nego što su verovatnoće da izbore mogu odmah i da osvoje.

– Sledeći izbori su zato bolja prilika da se nekim opozicionim političarima dalje uvećava vidljivost odnosno da se utiče na izgradnju njihovog novog imidža, pre nego li da se očekuje da će kratkotrajni egzibicionizam bez adekvatnog konteksta da stvori iznenađujuće ishode – naglasio je Nikolić.

Zašto su Koštunica i Nikolić bili dobri kandidati 

Važnost društvenog konteksta koja podržava nekog opozicionog kandidata naglašava u razgovoru za Danas i Vesna Pešić, nekadašanja predsednica Građanskog saveza i članica političkog tima koji je pripremao predsedničku kandidaturu Vojislava Koštunice 2000. godine.

Pešić objašnjava da ni Koštunica „nije bio fantastičan kandidat“, ali da je kombinacija različtih faktora, kao što je društvena atmosfera koju je izgradio tadašnji DOS kako bi mobilisao birače da izađu na izbore i glasaju protiv Slobodana Miloševića, i politički profil Košunice, doprinela njegovom uspehu na izborima.

Sam Koštunica izabran je za kandidata jer je imao ideološku pozadinu najsličniju Miloševićevoj, i najmanje negativnog imidža, što Pešić ističe kao posebno važno.

– Naš politički tim je proučavao istraživanja javnog mnjenja i zaključak je bio da je najbolji kandidat onaj ko ima najmanji broj negativnih glasova. Dakle ne treba da uzmete nekoga ko ima najveći broj pozitivnih a veliki broj negativnih, već to mora da bude neko ko ima malo negativnih glasova, a može da ima i mali broj pozitivnih i neutralnih, jer takvom kandidatu možete da podignete popularnost. Koštunica je bio ideološki blizak Miloeševiću, jeste bio nacionalista ali nije galamio o tome. Važno je i što je on imao prepoznatljivost kod 80 odsto građana, nije bio neko nov i nepoznat, naglašava Pešić.

Ona ukazuje i da neko ko je poznat široj javnosti, ali kao recimo lekar, ne može da pobedi ako nema nikakvu političku bazu.

– Mi smo imali bazu od 18 stranaka ujedinjenih u DOS, brojna udruženja i nevladine organizacije su bile na našoj strani, to je koncepcijski osmišljeno da se pokaže da su svi protiv, morala je da se napravi atmosfera da je on gotov. Dobili smo ogromnu pomoć stranih sila – EU, SAD, Rusija, svi su bili na strani opozicije, podseća Pešićeva ističući da današnja opozicija nema sve ove faktore na svojoj strani.

– Mi sada nemamo to, nema dovoljno angažovanih građana, opozicija se nije ujedinila, uopšte između sebe ne razgovaraju, a pobeda mnogo zavisi od sposobnosti političara – naglašava ona.

Drugo izborno izmenađenje napravio je Tomislav Nikolić, kada je odneo pobedu protiv tadašnjeg šefa države Borisa Tadića, u drugom krugu predsedničkih izbora 2012, sa svega pedesetak hiljada glasova razlike.

Pešić je objasnila Nikolićevu pobedu time što je on jedini obećao da neće kršiti predsdndička ovlašćenja na način na koji je to činio Tadić, kao i time što glasači Tadića nisu bili dovoljno motivisani da izađu na izbore.

– U to vreme se napravila podela na malo i veliko zlo i tako su nastali beli listići koji nisu hteli ni to malo zlo. Tadić je bio u situaciji da je prekoračivao predsednička ovlašćenja jer je ujednio bio i predsednik vladajuće stranke, a Nikolić je jedini koji je obećao da to neće činiti i ispunio obećanje. Pored toga, Tadić je imao nekoliko velikih minusa zbog kojih se glasači nisu potrudili taj dan da dođu na izborna mesta – navela je Pešić.

Opoziciji treba dogovor iza zatvorenih vrata

Akademik Dušan Teodorović, koji je učestvovao u pripremi predsedničke kampanje Saše Jankovića 2018. godine, za Danas kaže da u ovom trenutku ne treba pričati javno o profilu idealnog kandidata već da bi za opoziciju bilo najbolje da se o tome dogovori iza zatvorenih vrata.

„Mislim da opozicija mora da prestane da izlazi u javnost sa informacijama i da iza scene pokuša da se dogovori, oko svega, pa i oko kandidata. Mislim da smo stigli do trenutka da, ukoliko opozicija želi koliko-toliko zajednički da nastupa da mora da se dogovara u ilegali, i tek kada se postigne dogovor onda izađe u javnost. Sve drugo šteti svi strankama opozicije“, naveo je Teodorović.