Kako povećati izlaznost građana na predstojećim izborima?

Međutim, to bi za građane bile idealne okolnosti budući da u opoziciji nema sloge oko toga treba li na izbore ići u jednoj ili više kolona i kako kolone raspodeliti na beogradskim i parlamentarnim izborima, i kako odabrati jednog predsedničkog kandidata koji bi bio dobar svim kolonama, ili pak u trku protiv naprednjačkog lidera ići sa više protivkandidata.

Predsednik ZZS Nebojša Zelenović tvrdi da više kolona utiče na povećanje izlaznost.

– Izlazak na izbore u nekoliko ideološki jasno definisanih kolona će omogućiti ključnu stvar – da više ljudi izađe na izbore – rekao je Zelenović, nedavno ostujući na televiziji N1.

Prema njegovoj proceni, građani su siti glasanja protiv, i za ono što smatraju manjim zlom.

– Ono što može da ih motiviše da izađu na izbore i bore se za slobodu jeste šansa da glasaju ZA: za ono u šta veruju, za dobre ideje i konkretna rešenja, za ono što će rešiti njihove probleme i učiniti njihov život boljim. To se ostvaruje tako što se oforme jasno politički i programski definisane kolone, građanima se daju dobre i konkretne ponude, među kojima će naći onu koju će zaista želeti da podrže. Tako raste izlaznost na izborima i tako imamo realnu šansu za stvarno dobar rezultat opozicije – saopštio je Zelenović.

Njegove koleginice iz DS i Narodne stranke Dragana Rakić i Sanda Rašković Ivić pak smatraju da je jedinstvo onih koji su protiv ovog režima i referendumska atmosfera ono što glasače izvodi da glasaju, kao što se dogodilo 2000.

Ko je u pravu, odnosno postoji li ikakva zakonomernost koju pokazuju istraživanja pitali smo političkog analitičara Đorđa Vukadinovića i programskog direktora Demostata Zorana Panovića.

Đorđe Vukadinović za Danas kaže da u suštini, idealno gledano referendumska atmosfera povećava izlaznost.

– Ali ako je nema, onda je bolje ići sa više kolona nego da sedešava ovo što sada gledamo. A to je tuča oko toga ko će u dve, tri ili više kolona – kazao je Vukadinović.

Zoran Panović navodi da opozicija može da pogleda u neke od svetlih tačaka svoje istorije.

– Opozicija koja baštini tradicije demokratske opozicije devedesetih ima iza sebe pobede 1996. na lokanim izborima i 2000. Oba puta su postojale jake koalicije koje se mogu nazvati jednom kolonom. Te 1996. koalicija „Zajedno“ koju je u nekim segmetiam podržavao DSS i 2000. DOS. Ako hoćemo da idemo i dalje, još jedna suštinska promena vlasti u Srbiji desila se 2012. Tada je SNS i imala jednu kolonu. SNS je napravila jasnu kolonu sa koalicionim partnerima, a tu je bila i podrša Velimira Ilića i Nove Srbije, Vojislava Koštunice, do prećutne podrške tog korpusa belih listića – ukazuje Panović.

Prema njegovim rečima, više kolona može da pređe cenzus, ali se teško time ugrožava vlast.

– Istraživanja u koje sam imao uvid pokazuju da je vrlo teško bez jedne kolone odnosno referendumske atmosfere ugroziti vlast – kaže Panović.

Kako dodaje,  istraživanja pokazuju da opozicija ima potencijal u Beogradu.

– Ako opozicija prihvati da ima šanse u Beogradu, insistiranjem na izborima u glavnom gradu na neki način se Srbija možda i olako prepušta. Ali nije mala stvar ni to kako izgubiti izbore. Opozicija koja osvoji dovoljan broj mandate i ima organizacionu sposobnost, može da vrši pritisak na vlast i smanji destruktivni potencija vasti prema njoj. Isto tako može da vrši priotisak za vanredne izbore. Setimo se koliki je pritisak 80 radikala vršilo na tadašnju vlast – zaključuje Panović.