Kako Putin može da se „osveti“ Vučiću zbog okretanja ka Zapadu: Aleksandar Popov o regionalnoj napetosti

Kako dodaje, Aleksandar Vučić je svakako imao svoja dva kandidata, a to su Jakov Milatović, protivkandodat Mila Đukanovića i Andrija Mandić, lider Demokratskog fronta, koji je ispao u prvom krugu izbora.

Međutim, napominje Popov, Vučić nije otvoreno podržavao Milatovića, iako, kako kaže, u ovom trenutku, kada je Srbija napravila malo jači okret prema Evropi, manje bi joj odgovaralo da čelni čovek CG bude Mandić, negativno eksponiran kao prosrpski eksponent. Svakako da bi joj više odgovarao umereniji – kojeg oličava Milatović.

– Milatović može da bude prihvatljiv i nekom drugom biračkom telu, ne samo prosrpskom, zbog tog ekonomskog momenta koji je promovisao, dok je bio deo vlasti bivšeg premijera Zdravka Krivokapića, koji je potekao iz Demokratskog fronta. Tada je i nastala ta ideja o – Evropi sad. Promovišu socijalni momenat, dakle, pomoć države pojedinim socijalnim grupama, prosperitet, Evropu…, ali, istovremeno, u njegovim izjavama imamo ono zbog čega je on sasvim prihvatljiv kandidat za Srbiju, a to je da želi sa Srbijom najbolje odnose, što nije rekao i za druge zemlje u regionu.

*Zašto?

– Poruka je takva da privlači građane ekonomskom pričom, bez obzira na nacionalno opredeljenje, ali i da uputi jaču poruku biračima koji se izjašnjavaju kao Srbi. On je, istovremeno izjavio da je pristalica projekta Otvoreni Balkan, od čega i sam Krivokapić zazirao, odnosno nije hteo da uđe u tu priču. Iako je bio formalno premijer koji je proizašao iz Demokratskog fronta na izborima.

*Da li se može napraviti paralela između izostanka otvorenog mešanja u aktuelni izborni proces u CG sa, takođe, primećenim slabijim mešanjem u poslednje izbore u RS?

– Na prošlim izborima, predsedničkim i parlamentarnim, Srbija se uopšte nije mešala…

*Kakav je interes u pitanju?

– Dok nije ojačao toliko pritisak Zapada na Vučića da otvoreno pokaže da ipak pravi zaokret prema EU, što je izazvalo pritisak desno orijentisanih stranaka u Srbiji, on je otvoreno podržavao Milorada Dodika i time homogenizovao svoje biračko telo. Vučić se nije ograđivao od Dodikovih izjava, ali je gledao da mu se ne može zameriti da podriva integritet BiH. Imao je svoje eksponente, gde je najizraženiji bio Aleksandar Vulin, koji je u sred Banjaluke govorio o srpskom svetu. S druge strane, Dodik nije izbijao iz Beograda u dugom periodu…

*Šta je sada drugačije?

– U poslednje vreme, očigledno je da ta njegova preterana antizapadna eksponiranost – da tera inat sa Amerikom i EU – u situaciji kada je Srbija napravila taj zaokret ka Zapadu, obrnula se priča. Počeo je Dodik da bude na smetnji. On će još neko vreme sigurno biti gost na događajima poput obeležavanja nekih okruglih godišnjica, događaja iz devedesetih godina, ali na prošlim izborima, predsedničkim i parlamentarnim, Srbija se uopšte nije mešala.. Imala je opet dva svoja moguća kandidata, od kojih je jedan Dodik a drugi Jelena Trivić, koja je takođe prosrpski orijentisana, ali bez tog bagaža na leđima, političkog istorijata kakav nosi Dodik.

Ona je sada za Srbiju prihvatljivija…

*Da li Kurti govori neistinu kada kaže da ZSO neće biti formirana, a Vučić kada kaže da nema ulaska Kosova u međunarodne organizacije i priznanja, prihvatanjem evropskog mirovnog rešenja?

– To su izjave za unutrašnju upotrebu. S jedne strane, imamo Vučićeve izjave o crvenim linijama, koje nemaju uporišta u stvarnosti jer ulazak Kosova u UN ni ne zavisi od Srbije, već od članica Saveta bezbednosti. Kurti, s druge strane prihvata jedno, bez potpisa na Ohridu, a kad su krenuli protesti u Prištini jer je implementacionim planom predviđeno formiranje ZSO, čemu se on žestoko protivio kada je bio opozicija, pokušava da amortizuje to kroz izjave da ZSO neće biti formirana.

*Da li Kurti i Vučić gube na sledećim izborima zbog prihvatanja evropskog sporazuma za rešenje kosovskog pitanja?

– Sve zavisi kako se stvar plasira u domaćoj javnosti. Naša vlast ima medije i infrastrukturu koja može da doprinese amortizaciji toga i kroz te izjave koje su za unutrašnju upotrebu, ne mislim da Vučić može da izgubi na izborima zbog sporazuma. Na Kosovu je drugačija priča, ali ovde, iako nema potpisa na Ohridskom sporazumu, iza toga stoje dve velike snage EU i SAD, koje ovog puta neće dozvoliti ni Vučiću ni Kurtiju da se izmigolje.

*Finansijska ucena i opasnost od izolacije?

– Ono što je vidljivo je dovoljno za običan svet koji bi to hteo da razume. Ne smemo sebi dozvoliti devedesete godine, kada smo se našli u totalnoj izolaciji. Redovi na pumpama, redovi za ulje, šećer… Na taj način kada se predstavi ljudima, može ipak da se stvar na neki način prihvati.

*A, za Kosovo?

– Kurti će biti u težoj poziciji. Svi čelnici EU i SAD su rekli ZSO mora biti formirana. Čak je Gabrijel Eskobar rekao – ili Kurti ili neko drugi će formirati ZSO. Samo jedna šargarepa da se pretvori u batinu, a to je da im se uskrati mogućnost bezviznog režima sa EU, samo to da im se ukine, da im se kaže, niste koperativni, to je već propast. Često sam na Kosovu i znam koliko im je to bitno, jer su se građani često osećali hermetički zatvoreni. Da im se potom kaže – nema više američkog sponzorstva za nezavisnost. Kad se želi, postoje metode da se i jedna i druga strana nateraju da ispune ono što su obećali.

*Dogodio se Ohrid, prihvatanje sporazuma… Veliki deo javnosti je očekivao žestoku reakciju Rusije. Ali, ništa se nije dogodilo, ili barem ne nešto javno i vidljivo.

– Ovde imamo dve stvari. Jednu koja nije toliko bitna, a to je privredna saradnja, koja se do sada prikazivala u domaćoj javnosti u kontekstu toga da je nama najjači partner Rusija, pa tek kada dobijemo packu od EU, onda kažemo: „Ne, ne, nama je Unija najveći trgovinski partner. Sa njom imamo najveću robnu razmenu i dobijamo najveću finansijsku pomoć“.

Onda imamo tvrdnje da je Rusija naš zaštitnik kada je reč o Kosovu. Sada, u okviru ovih pregovora, to postaje stvar koja nije toliko vredna.

*Čak i Dačić posredno najavljuje sankcije Rusiji?

– Dačić je nagovestio da ako dođe do neizdržive situacije, Srbija će morati da napravi taj korak… Moguće je da se neke stvari dešavaju iza zavese, ali za sad Rusija ne želi da izgubi poslednjeg saveznika na Balkanu.

*Na koji način bi Rusija mogla da se „osveti“ Vučiću, odnosno trenutnoj vlasti?

– Imamo hibridni rat. Da se podriva sistem na druge načine. Priče o Vagnerovcima, podrška desnom ekstremizmu… Videli smo kako se u CG 2016. godine to činilo. Međutim, kao što smo se mi tako dugo odupirali da bilo šta preduzmemo, tako će i oni. Ako im uvedemo manje sankcije, ne verujem da će reakcija biti žestoka. Oni su pokazali razumevanje i za glasanje Srbije u Generalnoj skupštini UN. Za neko vreme neće otvarati front prema Srbiji. Računaće na neke druge snage u Srbiji. A, ima ih čak i među građanskom opozicijom koja se ne izjašnjava kako bi se očekivalo od njih, a kamoli kod opozicije koja je nacionalistička ili proruska.