Kako Rusija sada podržava Vučića?

Zaharova je pre nekoliko dana pohvalila najavljene mere, i uputila niz kritika Zapadu, tačnije Briselu i Vašingtonu, jer nisu “sposobni da igraju ulogu poštenog posrednika” niti da osiguraju ispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma.

Među najavljenim merama nalaze se povratak na “status quo ante“, pod kojim se traže slobodni i demokratski izbori na severu Kosova, uključivanje Srba u policiju i tužilaštvo, formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje snaga Kosovske policije sa severa.

Doneta je i odluka da se AP Kosovo proglasi područjem posebne socijalne zaštite, zatim odluka da se radi na očuvanju srpskih institucija uprkos zatvaranju od strane Prištine, da se formira posebno Tužilaštvo koje bi se bavilo kršenjem osnovnih ljudskih prava na teritoriji KiM, kao i odluka o nelegalnosti svih kosovskih institucija i akata nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine.

N1

N1

Iako nije uvršten u zvanične mere, Vučić je rekao da će se ponovo razgovarati o novom upućivanu zahteva za povratak srpskih trupa na KiM, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Marija Zaharova je naglasila da je “inicijativa predsednika Vučića” jedini mogući korak koji Begrad sada vidi.

“U potpunosti podržavamo postavljene zahteve, pozdravljamo nameru da se ponovo podnese zahtev za povratak srpskih bezbednosnih snaga na KiM u punom skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN“, naglasila je Zaharova.

Ona je dodala da samo uspostavljanje statusa kvo i vraćanje Briselskom sporazumu može biti osnov za dalji plodotvoran dijalog, te istakla da je ključni uslov za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine formiranje Zajednice srpskih opština.

Rusiji odgovara francusko-nemački plan

Milomir Mandić, istraživač Demostata, rekao je za Danas da ova izjava Marije Zaharove otkriva da je u ovom trenutku Vučić potrebniji Moskvi, nego Moskva Vučiću.

Mandić ističe da se među merama Beograda nalazi raspisivanje lokalnih izbora na severu Kosova, povratak srpskih sudija i tužilaca na pravosudne funkcije, povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa severa, i hitno formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

“Naime, ukoliko pažljivo analiziramo, zahtevi Beograda ne izlaze iz okvira Briselskih sporazuma odnosno Francusko-nemačkog plana, što Zaharova u svojoj izjavi jasno podrzava” tvrdi Mandić.

Prema njegovim rečima, Rusija se od početka rata u Ukrajini, a pre svega Vladimir Putin, nekoliko puta pozivali na kosovski presedan, i to će, napominje, nastaviti da čine.

“Zapravo model Francusko-nemačkog plana im je vrlo prihvatljiv i rado bi poželeli takav sporazum između Kijeva i separatističkih regiona u Ukrajini. Kako god to nekima deluje, odnos Kremlja prema Vučiću i vlasti u Beogradu je stabilan iz više razloga. Kremlj je svestan da u trenutnim okolnostima i situaciji u kojoj se Rusija nalazi. oni u Srbiji ne mogu naći jačeg partnera od Vučića i to će tako ostati i u narednom periodu, srednjeročno. U ovom trenutku Vučić je potrebniji Moskvi nego što je Vučiću potrebna Moskva”, zaključuje Milomir Mandić.

Moskva traži partnera u svakom ko je ne izbegava

Miljan Mladenović, istraživački analitičar Novog trećeg puta, kaže za Danas da je od početka agresije na Ukrajinu ruska meka moć oslabila širom sveta.

“U zemljama poput Srbije gde je ruska država izuzetno prisutna, takva promena je veoma osetna”, tvrdi Mladenović.

Prema njegovim rečima, zbog toga je došlo do promene pristupa Rusije, te da sada partnera traže “praktično u bilo kome ko ih ne izbegava”.

“I pored osetnog približavanja Srbije ka prozapadnim pozicijama poslednjih meseci, jasno je da Rusija boljeg partnera u našoj državi nema, što zbog moći vladajuće partije, što zbog odbojnog stava proevropske opozicije prema Rusiji”, pojašnjava naš sagovornik.

Mladenović smatra da jedinu alternativu Rusija može tražiti u nedovoljno konsolidovanim desničarskim partijama, za koje je, dodaje on, dodatno nejasno i da li su pod nečijom kontrolom.

“Stoga ne čudi da, i pored osetnog distanciranja od Rusije, Putinova vlast nastavlja otvoreno da podržava vlast u Srbiji računajući da će se ostaviti prostor za povratak Rusije u Srbiju na velika vrata po završetku rata u Ukrajini”, tvrdi sagovornik Danasa.

Govoreći o isticanju povratka srpskih bezbednosnih snaga od strane Zaharove, Mladenović tvrdi da ta poruka ima dva primaoca.

“Najpre da svetu pokaže da Rusija i Srbija i dalje blisko sarađuju i da na taj način oteža Srbiji približavanje Zapadu, a sa druge strane građanima Srbije se šalje poruka da je Rusija i dalje uz nas i da je Srbiji “potrebno samo malo odlučnosti i da će Kosovo ponovo biti srpsko” što sve više postaje mit, a sve manje realnost”, zaključuje Mladenović.