Kako se boriti protiv „eksplozije“ lažnih vesti?

Eksplozija lažnih vesti je posledica razvoja tradicionalnih, ali, pre svega, onlajn medija koji su omogućili da se informacije mogu širiti u roku od nekoliko minuta ili sekundi, a obično se izražavaju kao tekstualni, vizualni ili grafički sadržaj s namerom da zavedu ili zbune korisnike.

Razvoj komunikacija je omogućio da se veoma brzo, efikasno i namerno plasiraju dezinformacije kao deo propagandnih ciljeva vladajućih struktura ili nekih moćnih grupa koje pokušavaju da nametnu svoju verziju događaja ili da diskredituju ili zanemare istinu.

Karakteristika lažnih vesti je da su zanimljive, a obične su najčešće dosadne, tako da ove prve mogu da smanje uticaj profesionalnih medija, stupajući sa njima u neki vid konkurentske borbe i ugrožavajući poverenje u ozbiljno novinarstvo.

Autori lažnih vesti vešto koriste emocije konzumenata i naviku da biraju vesti koje uglavnom potvrđuju njihove stavove ili strah u neizvesnim situacijama, pa je to i model za produkciju sadržaja koji povlađuju toj pristrasnosti i pojačavaju postojeća uve­renja.

Kreatori ovih mehanizama kroz mentalne procese i društvene obrasce utiču na ponašanje,upravljaju životima, oblikuju navike, razmišljanja i stavove u bilo kojem segmentu. Veoma je važno naglasiti da su izvori ovakvih vesti često anonimni, kada je reč o društvenim mrežama, mada se ni novinari i mediji ne mogu abolirati od plasiranja laži, jer se često povinuju političarima ili nekim interesnim grupama.

Ukoliko se stvarnim podacima ili slikama manipuliše da bi se proizvela laž, onda se radi o spinu, ali ima i mnogo sadržaja koji su potpuno netačni i čiji je cilj prevara, jer se plasiraju ,,činjenice koje nisu ni postojale pre pojave u medijima’’ Na medijskoj sceni vlada senzacionalizam, pa je u toku bespoštedna kreacija koja mobiliše pažnju i generiše prihode, odnosno trka sa vremenom i borba za “klik”.

Manipulacija informacijama i njihova zlonamerna ili pogrešna interpretacija kojom se želi postići neki efekat dovodi do potrebe redefinisanja uloge novinara u novom medijskom okruženju, nužnosti adekvatne regulacije i unapređenja medijske pismenosti konzumenata.

Pre pojave društvenih mreža poverenje u medije je već bilo krhko, pa je njihova pojava pružila prostor i alate za deljenje informacija u prostoru koji je neprekidno aktivan i koji ne podleže pravilima profesionalnog novinarstva. Deo odgovornosti za okretanje publike od tradicionalnih medija i biranje neproverenih izvora je i na novinarima i uredništvu koji su stvorili visok nivo nepoverenja u tradicionalne medije i otvorili prostor za samostalnim “traganjem za istinom”.

U uslovima sve veće koncentracije vlasništva, ekonomije pažnje i medijskog kapitalizma, sve više se dovodi u pitanje koliko je teško i da li je uopšte moguće biti objektivni novinar.

Politički uticaji, bilo da dolaze od režima ili opozicije, cenzura, autocenzura i uticaj marketinga na uređivanje medija s pravom je urušila poverenje publike.

Upravo taj prostor je moguće iskoristiti za plasiranje različitih informacija, nekada sasvim lažnih ili poluistinitih, kako bi se ostvarili politički ili neki drugi ciljevi.

Srbija se decenijama suočava sa dezinformacijama, spinovanjem i političkim manipulacijama u cilju ostvarivanja aktuelnih političkih ciljeva, ali poslednjih godina se izdvaja nekoliko primera koji su vezani za događaje u svetu na koje je uticalo dinamično korišćenje društvenih mreža kroz zatrpavanje informacijama često neproverenim ili, čak, namerno lažnim.

U strahu od korona virusa od početka 2020. godine, zbog nedoslednosti zvaničnih stavova i nespremnosti sistema se proširila i traje druga epidemija – “infodemija” koja je donela teorije zavere, lažne informacije i glasine kao novi izraziti primer moći društvenih mreža i alternativnih medija u širenju lažnih vesti.

I dok oko kovida i dalje ne prestaje rat na mrežama, iznenada stiže pravi rat o čijim se ciljevima, uspesima, opravdanosti ili zverstvima borba seli na medijski i i internet prostor, naravno, sa poluistinama ili lažnim vestima sa obe strane.

Izvor: Demostat