Kako se država odnosi prema štrajkovima bogatih, a kako prema protestima siromašnih?

Gorivo za poljoprivredne mašine, dodaje on, može odlukom države biti jeftinije i dostupnije onima sa velikim mašinama, nego, kako kaže, nama sitnim seljacima kojima ceo mašinski park počinje i završava se sa mašinom čiji rezervoar za gorivo može da primi goriva manje od jednog litra.

Odgovarajući na pitanje da li protest poljoprivrednika ima kapacitet da izazove šire društvene promene, da povuku bunt širih razmera usled siromaštva, a protiv korupcije, sagovornik Danasa nije optimista.

– Moj prvi utisak o protestima „paora“, „ratara“ ili “poljoprivrednika“ odnosi se na klasni status protestanata. To su uglavom pripadnici niže srednje klase, a možda je tu poneko zalutao od onih ispod ili iznad njihovog statusa. Siguran sam da tu nema onih koji obrađuju svoja tri hektara zemlje ili ni toliko – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, država ne zna šta će sa ovakvim protestantima.

– Niti predstavljaju seljački jad i bedu pa da država komotno digne ruke od njih; niti su to bogatuni sa stotinama hektara obradive zemlje, pa da im država dođe na noge (sa ponudama). Verovatno će se završiti sa nekim sitnim ustupcima, tek da nisu za džabe drljali asfalt. Sve drugo bi bilo veliko iznenađenje. Isto kao i nada opozitno nastrojenih građana da iz ovog protesta može da se izrode veći protesti i pokret koji bi ishodio promenu sistema. Živimo u sistemu čiju promenu istinski želi malo ljudi, a još manje ljudi je spremno da se uključi u akciju za promenu sistema – kaže Srećko Mihailović.

Generalno, smatra on, nijedna pojedinačna mera države koja se odnosi na neki parcijalni problem nekog dela društva, ne menja ništa značajno na globalom nivou.

– Po pravilu tu je uvek reč o palijativnim merama. Sistem ostaje nedodirljiv. Isto kao što su po svom karakteru palijativni i sami protesti i štrajkovi pojedinih profesija, proizvođača i svakih drugih delova i delića društva. To ne znači da pojedini protestanti ili štrajkači ne mogu potpuno ili delimično da ostvare svoje trenutne interese – napominje Mihailović.

Međutim, kaže Srećko Mihailović, postoje neke profesije koje imaju veliki protestni kapacitet, a cinici bi rekli, „ucenjivački potencijal“, bilo zbog svoje dobre organizacije bilo zbog ovakve ili onakve štete koju mogu da nanesu građanima ili državi ili društvu ili izbornim šansama partija na vlasti.

– Mogu se ovde pomenuti advokati, taksisti, javni beležnici, javni izvršitelji i još poneki – zaključuje Mihailović.