Kako se glasalo u Beogradu u poslednjih deset godina?

Izbori na kojima je Srpska napredna stranka (SNS) prvi put osvojila vlast u Beogradu održani su 2014. godine. Raspisivanju vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora prethodilo je smenjivanje Dragana Đilasa sa mesta gradonačelnika Beograda izglasavanjem nepoverenja od strane gradske skupštine u septembru 2013 godine.

Nakon smene gradonačelnika, za predsednika Privremenog gradskog veća postavljen je Siniša Mali, dok je sekretar Privremenog organa postao Goran Vesić, a izbori su održani 16. marta 2014. godine.

Demokratska stranka (DS) je tada izgubila veliki deo svojih glasača dok je SNS dobio apsolutnu većinu sa 63 od 110 odbornika, odnosno 43,62 odsto glasova.

DS je dobio 22 odbornika (15,7 odsto), koalicija oko Socijalističke partije Srbije (11,49 odsto), a cenzus je prešla i Demokratska stranka Srbije sa devet odbornika (6,39 odsto).

Nakon ovih izbora za gradonačelnika je izabran Siniša Mali, koji će na tom mestu ostati do kraja svog mandata uprkos govoru o ostavci nakon protesta građana zbog nelegalnog rušenja objekata u Savamali. Dotadašnji sekretar Privremenog organa Goran Vesić postavljen je na mesto gradskog sekretara.

Na sledećim izborima, marta 2018. godine izašle su 24 liste, od kojih su samo četiri ušle u gradsku skupštinu. Ovog puta DS nije prešla cenzus u Beogradu, što se dogodilo prvi put od osnivanja te stranke.

Apsolutnu većinu ponovo je osvojio SNS sa 64 odbornika (44,99 odsto) dok se na drugom mestu našla lista “Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju!” sa 26 mandata (18,93 odsto).

Na trećem mestu bila je lista Aleksandra Šapića sa 12 odbornika odnosno 9,04 odsto, a na poslednjem lista SPS-JS sa 6,13 odsto i 8 odbornika.

Za gradonačelnika Beograda izabran je Zoran Radojičić kao nezavisni kandidat na listi SNS, dok je Goran Vesić postao zamenik gradonačelnika. Mandat Radojičića obeležilo je njegovo retko pojavljivanje, ali i prisutnost Gorana Vesića u javnosti.

Iako nije prešla cenzus, na ovim izborima se prvi put politički angažovala Inicijativa Ne davimo Beograd koja je vodila proteste protiv rušenja u Savamali i izgradnje Beograda na vodi i time dobila simpatije građana.

Četiri godine kasnije, 2022. godine u okviru opštih izbora u Srbiji održani su i beogradski. Ove izbore je na svim nivoima, pa i na beogradskom obeležio porast popularnosti desničarskih stranaka i dobijanje tesne većine SNS i SPS u Beogradu.

Gradska izborna komisija proglasila je 12 lista na beograskim izborima a u gradsku skupštinu ušlo je sedam.

Prema zvaničnim rezultatima GIK-a SNS je dobio 38,83 odsto odnosno 48 mandata i time izgubio apsolutnu većinu. Opoziciona lista Ujedinjeni za pobedu Beograda kao koalicija Stranke slobode i pravde (SSP), Narodne stranke (NS), DS i Pokreta slobodnih građana (PSG) dobila je 21,78 posto odnosno 26 mandata.

Koalicija Moramo sačinjena od pokreta Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Ekološki ustanak dobila 11,04 odsto odnosno 13 mandata. SPS je zadržao isti broj odbornika kao i 2018. godine sa 7,14 odsto glasova.

Nacionalno demokratska alternativa (NADA) koju su vodile Nova Demokratska stranka Srbije (NDSS) i jedna frakcija Pokreta obnovine Kraljevine Srbije (POKS) našle su se na četvrtom mestu sa sedam odbornika, dok su ispod njih ostali Srpska stranka Zavetnici i koalicija Dveri i druga frakcija POKS-a sa po četiri odbornika.

Opozicija je nakon izbora izašla sa podacima da je 70.000 građana više glasalo za opozicione stranke nego za SNS i SPS, ali rezultati GIK-a su bili drugačiji. SNS i SPS su zajedno imali 56 odbornika čime su imali većinu kojom bi mogli da formiraju vlast.

Kontroverza je nastala i oko liste “Ajmo ljudi” Borisa Tadića koja je ostala ispod cenzusa, koji je od ovih izbora smanjen na 3 odsto, sa 2,92 odsto glasova.

Prelaskom cenzusa ove koalicije SDS i Nove stranke udružene opozicione stranke imale bi većinu za formiranje gradskih vlasti. Ipak i nakon ponovljenih izbora na nekoliko biračkih mesta ova lista nije ušla u gradsku skupštinu.

Mesto gradonačelnika ovog puta je pripala Aleksandru Šapiću čija se stranka SPAS priključila SNS-u, uprkos izričitom odbijanju saradnje sa SNS-om na prethodnim izborima.

Gradska vlast je opstala do oktobra 2023. godine kada je Šapić podneo ostavku na mesto gradonačelnika nakon čega je formiran Privremeni organ.

Izbori su održani 17. decembra zajedno sa parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim u određenom broju opština i gradova. Izborni proces obeležile su mnoge nepravilnosti od kupovine glasova do dovoženja građana bez stvarnog prebivališta u glavnom gradu radi glasanja.

Prema zvaničnim rezultatima GIK-a SNS i SPS prvi put posle deset godina nisu imale dovoljno odbornika za formiranje gradske vlasti, dok je opozicija ostvarila bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore.

Lista SNS-a osvojila je 39,93 odsto glasova odnosno 49 odbornika, a na drugommestuse našla lista udružene opozicije “Srbija protiv nasilja” sa 35,39 odsto odnosno 43 odbornika.

Sledeća je koalicija NADA sa 6,13 odnosno 7 odbornika, dok se iza nje našao pokret kontroverznog doktora Branimira Nestorovića Mi – Glas iz naroda sa osvojenih 5,50 odstoodnosno 6 odbornika. Najveći gubitak pretrpeo je SPS sa osvojenih 4,86 odsto glasova odnosno 5 odbornika.

Pokret Mi – Glas i naroda je osim dobrog rezultata obeležio i postizborni period rascepnom odborničke grupe na tri dela.

S obzirom da SNS i SPS nisu imali dovoljan broj odbornika za formiranje vlasti, Nestorovićev pokret bio je tas na vagi koji je odlučivao o vlasti u Beogradu, iako su iz pokreta su od početka govorili da neće ulaziti u koalicije ni sa SNS ni sa SPN.

Ipak, odmah nakon izbora, dvoje odbornika tog pokreta, Aleksandar Jerković i Vesna Ilić prekinuli su kontakt sa ostalim članovima pokreta i ušli u pregovore sa SNS-om što bi rezultiralo davanjem podrške SNS-u u formiranju gradskih vlasti.

Iz SNS-a su uprkos tome, zbog nedostatka “punog legitimiteta”, odlučili da ne formiraju vlast bez podrške dela pokreta koji predvodi Nestorović jer smatraju da je on taj zbog kog su građani glasali za Mi – Glas iz naroda.

Pored Nestorovićeve i Jerkovićeve frakcije, Dušan Spasojević je sa delom odbornika ostao u pokretu i time je svaka frakcija ostala sa po dva odbornika u gradskoj skupštini.

Nakon javnog obraćanja predsednika Vučića 2. marta u kojem je predložio da se beogradski izbori ponove, Predsedništvo SNS je donelo odluku da se to i učini.

Podsetimo, ponavljanju beogradskih izbora prethodilo je donošenje Rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji i objavljivanje izveštaja ODIHR-a u kojem su istaknute nepravilnosti koje su pratile izbore i preporuke za pobiljšanje izbornog procesa. Iako su ovaj izveštaj vlast i opozicija potpuno drugačije tumačili, obe strane su tražile ponavljanje izbora.