Kako se razvijala situacija oko vanrednih izbora na Severu Kosova?

U atmosferi krize, u Prištinu u ponedeljak, dolazi specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, a u utorak dolazi Derek Šolet, specijalni savetnik američkog državnog sekretara. Jedna od tema razgovora svakako će biti i najavljeno održavanje izbora.

Time će se intezivirati pomenuti pritisci na prištinske zvaničnike da izbore ipak odlože.

No, vratimo se na početak.

Da rešavanje krize koja je izazvana izlaskom Srba sa severa Kosova iz institucija, kako iz pravosuđa i policije, tako i ostavkom članova Srpske liste u Vladi i Skupštini Kosova, kao i ostavkama gradonačelnika i odbornika sa severa, neće biti lako kako su to zamislili kosovski zvaničnici bilo je jasno od početka.

Ove su institucije tako ostale bez Srba, a sem odbornika SL ostavku je podneo i jedan odbornik u Zubinom Potoku iz GI „Za Zubin Potok“ – Milija Biševac.

Kriza oko registarskih tablica je u Briselu formalno rešena, ili bar pauzirana, ali njen odjek i dalje je prisutan.

Povod za ostavke i otkaze Srba bila je smena komandira Kosovske policije za region Sever Nenada Đurića, koji je javno rekao da odbija da sprovodi mere Prištine u vezi registarskih tablica.

Kosovskoj policiji bilo je naloženo da izdaje opomene, a zatim i novčane kazne onima koji nisu preregistrovali svoja vozila sa tablica koja izdaje MUP Srbije sa oznakama gradova na KiM, poput KM – Kosovska Mitrovica, na one sa oznakom RKS – „Republika Kosovo“. Ovaj je problem rešen u poslednjem momentu u Briselu, tako što se Beograd obavezao da neće više izdavati KM tablice, a Priština da neće kažnjavati vozače i oduzimati vozila.

Nakon tih ostavki predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala je izbore za gradonačelnike na Severu Kosova za 18. decembra, a nakon toga i izbore za odbornike u opštinama Leposavić i Zvečan za 25. decembar.

Na konsultacijama sa Osmani učestvovali su i Nenad Rašić i Aleksandar Jablanović, predsednici opozicionih srpskih stranaka. Rašić koji nema uporište na Severu za izbore se nije prijavio, a Jablanović, predsednik Partieje kosvoskih Srba, prijavio i za izbore za gradonačelnika Leposavića, kao i za odbornike leposavićke Skupštine. Jablanović je prijavio čak 20, doduše javnosti nepoznatih, kandidata za odbornička mesta. Njegova stanka najveće uporište ima upravo u ovoj opštini. Sem njega na izborima će učestvovati i nezavisna kanidatkinja iz Zvečana – Slađana Pantović.

U međuvremenu se devet poslanika Srpske liste „zapljunulo“ na poslanička mesta kako umesto njih u Skupštini ne bi bili oni, kako to Beograd često kaže, „Kurtijevi Srbi“ – misleći na listu čiji su kandidati bili Rada Trajković i Rašić. Ipak to Rašića i Trajković nije sprečilo da u Vladu Kosova uđu – Rašić kao ministar za zajednice i povratak, koje je do ostavke „vodio“ predsednik Srpkse liste Goran Rakić, a Trajković kao njegova savetnica. Ova imenovanja izbacila su iz takta predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je u uživo programu uputio niz uvreda na račun ovo dvoje političara, a i iz Beograda i iz Brisela ukazivalo se da su ova imenovanja sa stanovišta kosovska Ustava sporna. Pak Rašić, Trajković i Kurti do danas tvrde drugačije.

Princip „zapljunjivanja“ preuzeo je i lider GI „Srpski opstanak“ Aleksandar Arsenijevičč koji se kandidovao za gradonačelnika Severne Mitrovice, ali je u zakonskom roku kandidaturu povukao. „Zapljunuo“ se misleći, kako je rekao, da će se Srpska lista isto onako iznenada kako se vratila u Skupštinu, prijaviti za izlazak na izbore. Kako bi svoj postupak opravdao on je izneo i nekoliko nerealnih zahteva –  da do roka za povlačenje kandidature se započnu pregovori oko formiranja Zajednice srpskih opština, kao i da se Srbi vrate u institucije. Kako do toga nije došlo i kako se SL za izbore nije prijavila Arsenijević je kandidaturu povukao.

Stava da uslova za održavanje izbora nema su i predsednik kosovske Centralne izborne komisije.

Problemi za održavanje su brojni – od upitnosti legitimiteta izbora na koje gotovo sigurno većina Srba neće izaći, što je dobrim delom prouzrokovano delovanjem Srpske liste i činjenicom da je dobar deo Srba za delovanja ove stranke „prikovanim“ činjenicom da su im jedini izvori prihoda kosovske institucije i srpski privremeni organi. I jedne i druge u većinski srpskim sredinama kontrolišu članovi Srpske liste.

Sem pitanja legitimiteta tu su i logistička pitanja – izbori su od 2013, to jest od potpisivanja Briselskog sporazuma održavaju u školama i prostorijama koje su vlasništvo Srbije, koja je ovim sporazumom pristala na intergraciju institucija, te dozvoljavala da ustupi ove prostorije kao glasačka mesta. Bitno je reći i da školstvo na Kosovu nije integrisano u kosovski sistem.

Besmisao održavanja izbora u ovim okolnostima najbolje bi mogla da oslika činjenica da čak i da se oni održe, ma ko god na njima pobedio, u opštinama ne postoje administrativni radnici neophodni za funkcionisanje opštine.

U ovom trenutku najizvesnije je da će Sever Kosova dobiti gradonačelnike iz albanske zajednice, naravno ako do glasanja dođe, što je paradoksalno s obzirom da su te sredine većinski srpske. Takva sitaucija bi Srbe samo navela ili na ponovne proteste ili na „obnavljanje“ srpskih opština na severu, koje i dalje deluju u vidu privremenih organa, što bi praktično značilo formiranje Srpske automomne oblasti nalik onima iz ratova devedesetih.

Za izbore su se prijavili kandidati albanskih stranak Samoopredeljenje, DPK, LDK i GI „Mitrovica“ u kojoj se, sem albanskih, nalazi i jedna bošnjačka opcija. Jedino bi kakvu takvu šansu, s obzirom na uporište koje PKS ima u Lepsoaviću i činjenicu da je i ranije bio predsednik ove opštine, pobedu mogao da odnese Jablanović.

A do toga bi moglo doći ako Priština odluči da izbore ili „izmesti“ u Južnu Mitrovicu, što, kako je za Danas, ukazala Milica Andrić Rakić iz „Nove društvene inicijative“ ne bi bilo praktično za opštine Leposavić i Zubin Potok, ili da organizuje mobilne ekipe za glasanje. Treća opcija je da se izbori organizuju u većinski albanskim naseljima, poput Bošnjačke mahale. Sve tri opcije bi svakako izazvale protest Srba, a s ozbirom na već napetu situaciju, koja je takva čitave godine, verovatno i scene sukoba i kordona policije.

I zato je važna izjava portparola EU Petera Stana koj je reako da izbori moraju biti inkluzivni i održani u mirnim uslovima i „da se zato moraju razmotriti svi bezbednosni, administrativni i politički faktori.

To praktično znači da Evropska unija neće podržati izbore na kojima Srbi neće mirno odlaziti na glasačka mesta, što je neverovatno da se desi ako ta glasačka mesta nisu u srpskim školama, što je nemoguće da se desi bez pristanka zvaničnog Beograda, koji to neće učiniti ako na izborima ne bude učestvovala produžena ruka istog tog Beograda, oličenog u Srpskoj naprednoj stranci i Vučićevom režimu, Srpska lista.

Ova je Stanova izjava usledila nakon događaja na severu Kosova od pre dva dana, kada su novoimenovani članovi Opštinske izborne komisije pokušali da uđu u prostroiej koje su vlasništvo Srbije, ali u tome nisu uspeli usled izlaska Srba ispred optšien. Nakon jednog protesta „na dugme“ u Leposaviću i neuspelog ulasak, isto je pokušano u Mitrovici gde su se čak čuli hici u vazduh, a bačene su i dve eksplozivne naprave, kako se tvrdi, iz redova Srba koji su protestovali. Jedna od njih nije eksplodirala pa se njome pozabavio EULEKS, čiji je šef misije poručio su zabrinuti incidenata na severu Kosova.

Kosovska policija je u utorak saopštila da su „maskirani pojedinci, grupe i osumnjičeni oštetili kancelarije opštinskih izbornih komisija na severu Kosova“, koristeći „opasna sredstva, uključujući ručne bombe jugoslovenske proizvodnje“.

A ako Prištini nisu dovoljni ovi događaji da shvati da bi ovi izbori bili zapravo uvod u neke nove međuetničke sukobe, onda ih u to možda uveri izjava ambasadora SAD u Prištini Hovenijera, koji je se do sada pokazao kao onaj koji zna da svojim postupcima natera Kurtija da promeni odluku i tako umiri situaciju. Američki je ambasador nakon incidenata na severu takođe ponovio – uslova za izbore u ovakvoj situaciji nema.

Tako da uz dolazak Eskobara i Šoleta i pritisak Hovenijera, uticaj Amerike bi se i ovaj put mogao pokazati učinkovit. Čudo bi bil da u decembru građani sa severa KiM ipak izađu na birališta. Realnije je da se oni odlože, odnosno da se izborni proces ceo ponovi, kako bi se za učešće prijavila i Srpska lista.