EPA-EFE/ANDREJ CUKICU prethodnim mesecima Srbija se po više osnova vezala za SAD i zato će mandat narednog predsednika SAD, ko god on bio, biti kontinuitet prethodnih godina, ali predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ima startegiju za obe varijante, iako ne doživljava Srbiju kao zemlju za čije interese je dužan da se bori, smatraju sagovornici Danasa komentarišući da li se na osnovu Vučićevih poteza i izjava može zaključiti za koga navija na predstojećim američkim izborima.
Vučić se u prethodnim izbornim ciklusima nekoliko puta opekao prilikom izbora favorita, a sada kaže da ima poželjan ishod, ali neće javno da ga kaže.
Ipak, potpisivanje sporazuma o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike za deo javnosti u Srbiji može da znači da je predsednik, Aleksandar Vučić, odlučio da se čvršće veže za ovu svetsku silu, dok potpisivanje Ugovora o izgradnji solarnih elektrana s konzorcijuma kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables, za Miroslava Parovića, predsendika vanparlamentarnog Narodnog slobodarskog pokreta, znači da je Vučić posredno finasijski pomogao kandidatkinju na američkim predsedničkim izborima Kamalu Haris.
Miljan Mladenović, istraživač Novog trećeg puta, za Danas kaže da osim Vučićeve izjave koja je usledila nakon povlačenja Bajdena iz trke, kada je rekao da Kamala Haris nema velike izglede protiv Trampa, nisam primetio da se bilo ko od najviših zvaničnika Srbije oglašavao na temu izbora u SAD.
– Međutim, to ne znači da za oba slučaja ne postoji strategija. Saradnja sa Trampovim timom oko zgrade Generalštaba načelno govori o dobro razvijenim odnosima srpske vlasti sa republikanskim kandidatom, a prisustvo Ričarda Grenela, jednog od najbližih saradnika Donalda Trampa na prostoru Zapadnog Balkana, osetno je i dan danas – objašnjava on.
Kako dodaje, treba otvoreno reći i da su za tri i po godine Bajdenovog mandata odnosi SAD i Srbije postali značajno bolji.
– Amerika više ne važi za “arhineprijatelja” Srbije, a dobrim delom za to je zaslužan i rat u Ukrajini koji je sahranio mitove o snažnoj ruskoj vojsci koja je podjednako snažna kao i američka. Treba napomenuti i da je ambasador Hil značajno prisutniji u javnom prostoru nego što su to bili njegovi prethodnici, pa je njegov generalno blaži pristup takođe uticao na promenu raspoloženja građana – ukazuje on.
I procenjuje da su građani počeli trezvenije da razmišljaju i više se vode realnim stanjem na terenu nego sopstvenim željama.
– U svakom slučaju, u prethodnim mesecima Srbija se po više osnova vezala za SAD i u tom smislu očekujem da će mandat narednog predsednika SAD, ko god to bio, predstavljati kontinuitet prethodnih godina i da će odnosi dve zemlje nastaviti da se razvijaju u pozitivnom smeru – kaže Mladenović.
Dok, politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da Vučić ne doživljava Srbiju kao zemlju za čije interese je dužan da se bori, već kao svoj lični posed koji koristi kako bi na razne načine što više profitirao.
– Takav njegov stav projektuje se i na spoljnu politiku. Tu radi sve ono što pre svega njemu ide na ruku a zanemaruje Srbiju. Tako je 2016. učestvovao u konvenciji „Klinton fondacije“ te je podržao Hilari Klinton protiv Trampa. Opet, kada je Tramp pobedio Vučić mu se maksimalno dodvoravao. U antologiju (geo)političkog ponižavanja ušlo je njegovo sedenje na „hoklici“ pred američkim predsednikom u Vašingtonu 2020. u Beloj kući. Da je to Vučić uradio zbog Srbije, takvo ponižavanje bi mu služilo na čast. Svedočilo bi o njegovoj spremnosti da se žrtvuje zbog države koju predvodi. Međutim, on je to uradio samo zbog sebe kako bi kupio podršku Trampa za ono što radi – podseća Anđelković za Danas.
Prema njegovim rečima, jedini rezultat Vašingtonskog sporazuma je to što je Izrael priznao Kosovo, pa ispada da se Vučić ponižavao zbog albanskih interesa ako se eventualno radilo o nečemu što prevazilazi njegove privatne račune.
– Sve rečeno govori kakvu danas politiku vodi u odnosu na američke izbore. Dodvorava se Bajdenu i Kamali Haris, odnosno porodici Soroš. S druge strane, Trampovom zetu skoro da poklanja najekskluzivniju lokaciju u centru Beograda, koja uz to ima i simboličku dimenziju koja se odnosi na američko razaranje naše prestonice 1999 – navodi Anđelković.
Kako zaključuje, tako Vučić želi da na vreme kupi tolerisanje svoje umnogome totalitarne vladavine u srcu Evrope kogod da pobedi na američkim predsedničkim izborima, a skoro da je već do kraja dao Kosovo koje je na neki način ukrao od građana Srbije pa traži nove monete za potkupljivanje svetskih moćnika.
Podsetimo, 4. novembra u SAD se održavaju predsednički izbori, a kandidati su ispred Demokratske stranke Kamala Haris i Donald Tramp, ispred Republikanske stranke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
