„Sve je kulminiralo tog 24. septembra uveče“: Kako su građani pobedili režim Slobodana Miloševića?

Uz predsedničke izbore održani su i redovni izbori za Skupštinu SRJ i lokalnu samoupravu Srbije.

Atmosfera u društvu koja je prethodila izborima bila je krajnje naelektrisana. Koristeći propagandnu mašineriju, Miloševićev režim napravio je atmosferu podele u društvu na „mi“ ili „oni“, „referendum za opstanak Srbije“.

 Pregled (otvara se u novom jezičku)

*Vlast opoziciju optuživala za izdaju, a njihovu kampanju proglašavala kampanjom NATO-a

Vlast je opozicione rivale iz DOS-a svakodnevno prozivala, proglašavajući ih „instrumentom Zapada i NATO-a“. A građani su pozivani da odbrane zemlju od izdaje i izdajnika.

Istaknuti funkcioner JUL-a i tadašnji minustar za telekomunikacije, Ivan Marković u jeku besomučne kampanje protiv opozicije upitao je čak Čačane – da li će i oni dozvoliti da Velja Ilić, lider Nove Srbije od Čačka napravi novi Avijano u Srbiji?

Odgovorio je sam: „Nije moguće, neće Čačani to dozvoliti. Nije Velimir Ilić Čačak“.

Državni mediji bili su udarna pesnica bračnog para Milošević-Mirjana Marković. U udarnim televizijskim terminima emitovani su govori sa predizbornih skupova gotovo integralno.

Oštar rečnik, korišćenje svežih ožiljaka NATO bombardovanja, bili su „aduti“ u govorima predstavnika tadašnjeg režima.

Mirjana Marković je na jednom predizbornom skupu govorila o vođama opozicije kao „zastupnicima nemani koja seje zlo po svetu“.

„Protagonisti politike najvećeg svetskog nasilja zovu sebe imenom koji je sinonim za toleranciju i slobodu – demokrate. To licemerje je isto toliko veliko i strašno kao što bi bilo licemerje nazvati pre 60 godina kreatore, čuvare i ložače gasnih komora – filantropima“, poručivala je tada Markovićeva.

O opoziciji se gotovo svih televizija čulo sve najgore, uz neizbežne, teške optužbe o dotadašnjim „izdajama“. Objašnjavalo se da je opozicija podržala razaranje Jugoslavije početkom 90-ih, podsticala rat među bivšim jugoslovenskim narodima, da su 1993. godine prizivali i podržavali sankcije kad su bile najsurovije, 1999. bili su na strani NATO-a.

Građanima je poručivano i da je opozicija puna mržnje zbog rezultata obnove, nakon bombardovanja, kojima se ponosi čitav narod.

„Na ovim izborima oni su nosioci lista NATO pakta. Te činjenice su naravno neprijatne i teške, ali su istinite“, govorila je predsdnica JUL-a. Ni drugi iz vlasti nisu zaostajali.

Opozicija nije imala mnogo medijskog prostora. Koalicija Demokratska opozicija Srbije formirana je januara te 2000. i bila je koalicija 19 programski i ideološki vrlo različitih stranaka, koje je ujedinio zajednički cilj rušenje režima Slobodana Miloševića, koji je posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma Dejtonskog mirovnog sporazuma sa Bosnu i Hercegovinu, 1995. na Zapadu važio za „faktor mira i stabilnosti na Balkanu“, ali je unutar Srbije raslo nezadovoljstvo ljudi zbog nemaštine, porasta kriminala, nasilja, ubistava, gušenja medijskih sloboda.

Nezadovoljstvi je kulminiralo posle NATO bombardovanja 1999. i rata na Kosovu.

Uz DS i DSS, DOS su činili Demokratska alternativa, Nova Srbija, Građanski savez Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih Mađara, Reformisti Vojvodine, Sandžačka demokratska partija, Koalicija Vojvodina, Socijaldemokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga za Šumadiju, Nova demokratija i Demokratski centar.

Jačale su građanske inicijative, a najpoznatiji pokret otpora bio je studentski pokret „Otpor“, čiju su okosnicu činili istaknutiji članovi Studentskog protesta 1996/97. i koje je režim hapsio, prebijao i ugnjetavao na svaki način.

*Ko sme da vas pogleda u oči

Napadi na opoziciju su pojačavani kako su se bližili izbori 24. septembra 2000. godine, a odgovor je bio slogan ujedinjene opozicije: „Ko sme da vas pogleda u oči? – Koštunica“.

Vojislav Koštunica, predsednički kandiat DOS-a bio je ujedinjujući faktor, pomirljiv izbor za leve, desne, umerene i ujedno najbolja protivteža Slobodanu Miloševiću, koji je neprikosnoveno vladao Srbijom i SR Jugoslavijom više od decenije, a koga su protivnici optuživali za diktaturu, ubistva političkih neistomišljenika, ekonomski sunovrat, nemaštinu.

Optimistične parola opozicije glasile su i „Vreme je“, „Gotov je“, „Puk’o je k’o zvečka“ i „Nas je više“.

Ispostaviće se da je opozicija pogodila. Još od ranih jutarnjih sati bio je ogroman broj građana na biračkim mestima . Strpljivo su čekali u redu za glasanje. Sa nestrpljenjem se čekalo i zatvaranje biračkih mesta.

*Ljajić: Nikada takvu promenu političkog raspoloženja nisam osetio

„Početak kampanje za te izbore nije bio tako optimističan „, priseća se za Danas Rasim Ljajić, lider tadašnje opozicione SDP.

On kaže da nije bila optimistična atmosfera , što zbog podela unutar opizicije, što zbog donošenja odluke o zajedničkom predsedničkom kandidatu.

„Milošević je zato slovio za favorita. Međutim, atmosfera se bukvalno menjala iz dana u dan u našu korist. Nikada takvu promenu političkog raspoloženja nisam ni osetio ni video, ni pre ni posle toga. Sve je naravno kulminiralo tog 24. septembra uveče. Već kod pristizanja prvih rezultata počeli smo da skačemo, kao da smo na nekoj fudbalskoj utakmici“, ističe Lajić.

Dodaje da su onda počeli da stižu kontradiktorne vesti iz štaba SPS. Jedni su govorili da i oni slave, drugi da je tamo kao na sahrani, a treći, oni najobavesšteniji tvrdili su da Milošević neće priznati izborne rezultate.

„Uglavnom, mi smo ujutru otišli kućama sa uverenjem da smo pobedili i da počinje jedna nova etapa u demokrarskom razvoju Srbije. Milošević nije tako mislio, ali je morao da prihvati poraz, pre svega, zbog ogromnog nezadovoljstva i narodne pobune“, navodi Ljajić.

*Milivojević: Tog septembra Srbija je pokazala kako se pobeđuje diktator

Za Srđana Milivojevića, tada člana Otpor-a, 24 septembar 2000 godine bio je jedan od najveličanstvenijih dana u našoj novijoj istoriji.

„Srbija je tog dana olovkom, dobrom organizacijom, zahvaljujući viziji Zorana Đinđića, hrabrosti ljudi iz OTPORA i rešenosti dobro obučenih ljudi da sačuvaju glasačke kutije, pobedila zločinačku mašineriju režima SPS, JUL-a i SRS koja i jeste opstajala na vlasti zahvaljujući izbornoj krađi i maipulacijama sa glasanjem“, kaže sagovornik Danasa.

Napominje da nikada neće da zaboravi kada je njegov prijatelj Miodrag Đidić, tadašnji predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, objavio da da je opozicija konačno pobedila u crvenom Kruševcu.

„Neću da zaboravim i poklič prijatelja mog oca koji je kazao dočekasmo Zone slobodu posle 60 godina. Sećam se rezultata od 70 :0 za DOS u Čačku. Tog 24. septembra Srbija je pokazala da je moguće pobediti diktatora, ma kako bio moćan i opasan i postavila svetionik i putokaz koji valja slediti ako želimo da pobedimo i ovu farsu koju sada živimo i koja preti da postane opasnija od orginala“, napominje Milivojević, danas poslanik DS i dodaje da tog 24. septembra ništa nije bilo prepušteno slučaju, da je organizovana kampanja za čuvanje kutija, izvođenje birača na glasanje, kontrola biračkih mesta, javno saopštavanje rezultata na trgovima.

*Živković: Znali smo da će SPS da krade izbore, samo je bilo pitanje koliko

I Zoran Živković, tada potpredsednik DS tvrdi za naš list da je izborima 24. septembra 2 000. godine prethodila ozbiljna kampanja. Apsolutno su bila pokrivena sva izborna mesta, organizovana je zaštita kontrolora, a opozicija je imala i ozbiljna istraživanja javnog mnjenja.

„Sve smo znali šta će se desiti. Znali smo da će da kradu izbore, samo je bilo pitanje koliko . Imali smo tada spremnu i strategiju za dane posle izborne krađe. Atnosfera je tog dana bila potpuno radna, ali smo bili apsolutno sigurni u krajni ishod. Cilj je bio samo da sve prođe bez žrtava na ulici“, priseća se Živković .

Dodaje i da je atmosfera na ukazivala na pobedu opozicije. Građani su prilazili opozicionarima , bodrili li ih. I to je bilo , kako kaže, ne samo u većim sredinama, već i po selima.

„Znali smo da ćemo ih uhvatiti u rađi. I za taj dan imali smo na pedesetak mesta u kasarnama ljude iz vojske i policije koji su nas ubeđivali da neće uraditi ništa protiv svog naroda i njihove volje na izborima. Naša pobeda je bila još značajnija jer je urađena bez bilo kakve pomoći iz inostranstva. Mesec dana pred izbore iz Vašngtona, Pariza, Londona i Berlina su nas uveđivali da bojkotujemo te izbore. I ubedili su Mila Đukanovića, ali ne i nas. Rekli smo hvala na mišljenju i uradili smo sve sami, bez bilo kakve političke i finansijske pomoći iz inostranstva, navodi Živković. On dodaje da je samo bilo pitanje da li će SPS da odmah da prizna poraz, ili će nastaviti da laže. Prevagnulo je ovo drugo.

*Novinari u izbornom štabu SPS satima čekali na rezultate

Tog 24. septembra, par sati po zatvaranju biračkih mesta, Centar za slobodne izbore i demokratiju saopštio je da Koštunica ubedljivo vodi ispred Miloševića. Taj rezultat potvrdio je DOS, kao i izborni štabovi SRS-a i SPO-a.

U izbrnom štabu Socijalističke partije Srbije vladao je muk, a na svakom koraku videla se potištenost i nervoza.

Bila je to duga izborna noć, noć iščekivanja za šezdesetak novinara koji su čekali da im se neko obrati.

Prvu konferenciju za štampu, kojoj je prisustvovao i potpisnik ovih redova, Nikola Šainović održao je vidno raspoložen. Dva-tri minuta čitao je sa velikim zadovoljstvom rezultate koje su SPS-JUL i predsednički kandidat Slobodan Milošević postigli na biračkim mestima na Kosovu. Sa njim je bio i mladi socijalista Aleksandar Rastović. Njihovo raspoloženje trebalo je da sugeriše novinarima kako se „po jutru dan poznaje“.

Na drugo obraćanje novinari su morali da čekaju dugo, ubijajući vreme u razmeni podataka sa kolegama iz izbornih štabova DOS, SRS i SPO. Kako je vreme prolazilo i stizali rezultati iz štabova drugih stranaka, novinari su postajali sve nestrpljiviji, da bi se nešto posle ponoći ponovo pojavio Šainović, relativno smiren, sa Rastovićem, vidno neraspoloženim.

Posle kratkog čitanja podataka Šainović nije ponudio novinarima mogućnost da postavljaju pitanja. Iščitao, ustao i izašao.

Mobilni telefoni su stalno zvonili, novinari su komentarisali vesti da DOS dobija sve više glasova i da je Kštunica pobedio. Onda se proneo glas da je „Šaja otišao kod Slobe na konsultacije“ ,a lansirana je i priča da Milošević neće da prizna izborne rezultate.

Onda je oko pola četiri u salu sa novinarima ponovo došao Šainović, sada vidno neraspoložen i samo je saopštio da se nada da će njihov kandidat pobediti u prvom izbornom krugu. Rezultate koje je saopštavao DOS nije želeo da komentariše.

Baš kao i u sedištu SPS-a, slična atmosfera vladala je i u sedištu JUL-a. Na poslednju konferenciju za štampu u JUL-u čekalo se gotovo četiri sata.

Na zvanične rezultate izbora koji su održani 24. septembra čekalo se još duže. Zvanično državno telo zaduženo za izbore, Savezna izborna komisija, objavila je tek 26. septembra privremene, preliminarne, rezultate. Prema njima, Koštunica je imao najviše glasova, ali nije dobio i 50 odsto potrebnih glasova za pobedu u prvom krugu, pa je SIK zaključila da će se održati drugi krug predsedničkih izbora.

Kandidat DOS-a Vojislav Koštunica je na predsedničkim izborima dobio 2.470.304 (50,24 odsto) glasova. Milošević je osvojio 1.826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto.

Opozicija nije prihvatila ove rezultate i optužila je vlast za izbornu krađu. Sve to je izazvalo gnev opozicije i njenih birača, koji su kulminirali masovnim demonstracijama 5. oktobra.