Kako su izgledali izbori u Sjedinjenim Američkim Državama pre 20 godina? 1foto EPA-EFE/JIM LO SCALZO

Kako je dnevni list Danas pisao pre 20 godina, na 44. predsedničkim izborima održanim u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) 2004. godine, pobedu je odneo kandidat Republikanske partije, Džordž V. Buš, koji je sa osvojenih 51 odsto glasova iza sebe ostavio demokratu Džona Kerija, koji je imao 48 odsto podrške naroda.

Ovakav razvoj događaja podsetio je i na nedavnu predsedničku izbornu borbu u Americi, koja se odigrala između Donalda Trampa, predstavnika Republikanske struje, i Kamale Haris iz redova Demokrata.

Od trenutka kada se saznalo da Džo Bajden odustaje od izborne trke i da će ga kao predsedničkog kandidata Demokrata zameniti njegova potpredsednica, Kamala Haris, analitičari i javno mnjenje su ukazivali na maltene podjednake šanse između Trampa i Harisove, međutim, kako je trka odmicala delovalo je da rastu šanse u korist Trampa.

Jedno od pitanja na kojem je Tramp zadobio veće poverenje građana jeste ekonomsko, te se tako prema novoj anketi „Fajnenšl Tajmsa“, 44 odsto registrovanih birača izjasnilo da više veruje Trampu, kada je upravljanje ekonomijom u pitanju.

Takođe, veći postotak populacije se izjasnio da veruje da bi se pod Trampovom vlašću bolje živelo, 45 odsto za Trampa, naspram 37 za Harisovu.

2004. godine su većinsku glasačku kohortu Republikanaca (Buša) činili beli muškarci, dok su za demokratski nastrojenog Kerija najviše glasali pripadnici drugih rasa i žene.

Ove godine je ta razlika još izraženija, uzevši u obzir da je Harisova žena mešovitog porekla, te je u svrhu približavanja svoje politike muškoj publici, izrazila želju da poput njenog suparnika Trampa, gostuje u potkastu popularnog Džoa Rogana, čiju publiku pretežno čine muškarci.

Takođe, tada je Buš republikanskim pristalicama ulivao poverenje, kao neko ko je uvek spreman i za ratno intervenisanje i odbranu države, sa druge strane gnušajući se liberalne demokratije suprotne strane.

Ono što je zanimljivo jeste da ove godine pojedini podržavaju Republikance pod izgovorom izbegavanja ratova, poput Roberta Kenedija Mlađeg, koji je odustao od nezavisne kandidature, te podržao Trampa, istakavši da bi glas za Harisovu značio i glas za nuklearni rat.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Predsednički izbori 2004. godine su predstavljali prvo glasanje u SAD, koje su Međunarodni posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) posmatrali, kao i posmatrači reditelja Majkla Mura, tadašnjeg velikog kritičara Džordža Buša Mlađeg.

U kontekstu međunarodnog uplitanja u izbore u SAD-u, aktuelni republikanski kandidat Donald Tramp je nedavno optužio britansku Laburističku partiju za nezakonito mešanje i agitovanje u korist Kamale Haris.

Ono što je definitivno, jeste činjenica da je američko društvo u razmaku od dvadeset godina i dalje duboko podeljeno na „crvene“ i „plave“.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. ​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kako su izgledali izbori u Sjedinjenim Američkim Državama pre 20 godina? 2

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari