Kako su lokalni izbori promenili političku scenu?

Izborni ciklus započet još 17. decembra prošle godine i dalje traje, a od tada do sada smo na opozicionom polu političke scene videli ujedinjavanje i zajedničnu borbu, pa razjedinjavanje, pa međusobna podbadanja i sada otvorena prepucavanja o tome ko je bio u pravu oko izlaska na izbore 2. juna. Vlast se, u međuvremenu, ujedinjavala odnosno vladajuća i dominantna SNS uspela je da u sebe, bez borbe, uvuče čak i SPS.

S obzirom na sve to, otvara se pitanje šta se dalje može očekivati, odnosno da li su, koliko i kao loklani izbori 2. juna uticati na dalja dešavanja na političkoj sceni.

Miljan Mladenović, istraživački analitičar Novog trećeg puta, za Danas kaže da je u ovom trenutku je još uvek rano govoriti o tome kako će se kretati politički život u Srbiji.

– Pre svega, interesantan će biti konačan rasplet situacije na Starom gradu, Novom Beogradu, Vračaru i u Nišu i niškoj opštini Medijana. To su potencijalno prva mesta na kojima će SNS izgubiti vlast nakon preuzimanja iste. Dva zaključka se svakako nameću – uspeh lokalnih pokreta i grupa građana, kao i uspeh razjedinjenog naspram zajedničkog nastupa opozicije – navodi on.

Prema njegovim rečima, iako Kreni-promeni ne treba posmatrati kao lokalni pokret, činjenica je da je najveći deo njihovih aktivnosti bio vezan za Beograd, gde su i zabeležili ubedljivo najbolji rezultat. Osim njih, dodaje, izdvojili su se i rezultati Dragana Milića u Nišu, ali i drugih grupa građana širom Srbije (Čačak, Inđija,…). Ukazuje na to da smo početak ovog fenomena mogli da vidimo i u decembru kada su takođe dobre rezultate u pojedinim sredinama zabeležile lokalne inicijative.

– Kada je u pitanju nastup opozicije, ovog puta se kao znatno delotvorniji pokazao nastup u Nišu od, primera radi, onog u Novom Sadu gde je najveći deo opozicije išao zajedno na izbore. Iako verujem da će sada dominantni narativ postati da je opoziciji pametnije da nastupa razjedinjeno, nisam siguran da će u svim situacijama to biti pravi put. Zbog ugleda doktora Milića, Niš je bio vrlo specifičan ovog puta, a sreća za opoziciju je i što su dve liste uspele da pređu cenzus iako su bile blizu tri odsto – ukazuje Mladenović.

On procenjuje da su najveći gubitnici ovih izbora ujedno su bili i najveći pobednici decembarskih – mejnstrim opozicione političke partije.

– Bilo da su ovog puta birali bojkot ili borbu, članovi nekadašnjeg SPN i koalicije NADA nakon ovih izbora potencijalno su na duži rok izgubili svoje birače. Da li je to dobro za opoziciju u Srbiji? Vreme će pokazati – zaključuje Mladenović.

I Predrag Lacmanović, izvršni direktor Faktor plus-a, za Danas kaže da se politička scena posle loklanih izbora neće puno promeniti.

– Sem što smo dobili novu ličnost i frakciju u vidu Save Manojlovića i pokreta Kreni promeni. Naravno, i opozicja se malo razjedinila pa će da se ujedinjuje. To je već nešto što je deo političkog života i što ne smatramo velikom promenom, jer je to takoreći “živi organizam”. Videćemo kao će se Manojlović uklopiti, da li će se stvarati savezi sa njim ili će ići sam za sebe. Videli smo da je malo istupio sam, pa se malo ujeo za jezik jer se nije konsultovao sa svojim prirodnim partnerima. Možda se malo i zaleteo. Ipak, za to je potrebno iskustvo – kaže Lacmanović.

Na pitanje kako će se bojkot odraziti na budućnost partija koje nisu izašle na izbore ako izbori zaista budu za četiri godine, on se ne slaže sa Mladenovićem oko gubljenja birača. I kaže da bojkot neće preterano uticati “jer su te stranke ušle u republički parlament u kojem imaju mogućnost za vidljivosti koja je najvažniaja za promivisanje tih partija i njihovih lidera“.

– Naravno, platiće možda neku cenu jer ih nema u nekim gardskim skupštinama jer se i tu valjda zapošljavaju partijski kadorvi. I tu će platiti neku cenu. Ko ima mogućnosti i snage da to finansijki izdrži on neće platiti veliku cenu, a ko ima manje sredstava on plaća više. To što je neko prisutan u gradskim skupštinama ne donosi mnogo poena na nekim sledećim izbrima. Slaba je vidljivot ali ti ljudi jednostavno primaju nadoknadu za to što tu sede. Ali ako nemate izvršnu vlast samo to mesto ne znači mnogo makar za popularizaciju same partije – objašnjava Lacmanović.

Upitan koliko bi politička scena mogla da se promeni ako bi opozicja ipak osvojila Niš, odgovara da sve zavisi kako bi opozicija to iskoristila za dalje promovisanje.

– Ne bi značilo mnogo, jer je pobeda koalicije oko SNS i Aleksandrom Vučićem, kao glavnom figurom, toliko dominantna da ni jedan Niš, koji je zaista veliki grad, ne bi doprineo preterano. Pitanje je i da li bi se u Nišu posebno promenile okolnosti života i da li bi građani sa novom vlašću doživeli renesansu – smatra naš sagovornik.

On zaključuje i da bi možda pobeda bila i kamen oko vrata opoziciji jer je, kako kaže, Niš komplikovan za vođenje zbog njegovih opština, a pitanje je kako bi ga vodili posebno jer nemaju državu iza sebe.