Kako su protekla prva dva meseca protesta „Srbija protiv nasilja“ u Beogradu?

Juče je u Beogradu održan deseti po redu portest pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, tačno dva meseca nakon prvog koji je održan 8. maja.

Prvi protest održan je samo pet dana nakon velike tragedije koja je zadesila našu zemlju, a to je masovno ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Sama tragedija podigla je građane da izađu na ulice, a već na prvom protestu osetila se masovnost, kada je, prema nekim procenama, na protest izašlo preko 50.000 građana.

Organizaciju protesta odmah je preuzeo deo lidera opozicionih partija, a za ova dva meseca brojne ličnosti iz javnog života držale su govore.

Uključili su se glumci, profesori, studenti, ali i mnogi ljudi koji su na neki način bili „žrtve“ sistema.

Protesti su kasnije prošireni na još tri grada, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Nakon toga oni se šire još više i sada se održavaju u gradovima širom Srbije.

Sva dosadašnja okupljanja protekla su relativno mirno, bez incidenata.

Blokirani su mostovi i glavne saobraćajnice u mnogim gradovima. U Beogradu je most Gazela najčešće bio meta blokada, a građani su šetali i do medijskih kuća RTS-a i Pinka, gde su formirali lance i tražili ispunjenje zahteva.

Sudbina, ako i sama ideja za budućnost protesta, trenutno nije poznata. Raspravljalo se u javnosti da li oni treba da se održavaju tokom leta, da li će „preživeti“ leto, kada je veliki broj građana na odmorima, ali kako se sada čini, protesti će nastaviti da se održavaju svake nedelje.

Masovnost protesta se smanjila, ali oni još uvek održavaju žar, samo je pitanje koliko su građani spremni da čekaju. Pasivnost protesta mogla bi da im nanese štetu, kao što se dogodilo i u mnogim pokušajima pre.

To je ranije izjavio i profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić.

„Imam bojazan da će nekoordinisano i bezidejno delovanje opozicije još jednom rasuti energiju koja se akumulirala. Moram da kažem, da s obzirom na povod, bilo je za očekivati veći broj ljudi. Ovo govorim zbog toga što su zbog razbijene glave jednog od lidera opozicije svojevremeno organizovani protesti 1 od 5 miliona na kojima se takođe okupljalo više desetina hiljada građana. I upravo to iskustvo govori da ukoliko se sve svede na šetnju, govorancije i bezidejne političke poteze, protest će se raspasti“, poručio je on.

Od predstavnika vlast mahom su stizale uvrede i nipodaštavanje učesnika i organizatora protesta.

Premijerka Srbije Ana Bnrabić je dovela u vezu ovaj talas protesta sa stranim službama.

Ona je u Skupštini Srbije izjavila da neće biti „tehničkih vlada“ i smene vlasti na ulici, niti „nasilnog gašenja“ medija u Srbiji.

Brnabić je, tokom skupštinske rasrpave, odbacila optužbe dela opozicije da Vlada snosi odgovornost za okolnosti u kojima su se dogodile dve tragedije.

Premijerka je, prilikom jednog nastupa u Skupštini Srbije, šest puta ponovila da su pojedini demonstranti „lešinari i hijene“, ali je demantovala da ih je ikada nazvala „ruljom“.

„Ja lično mislim da su lešinari oni koji su nakon protesta ili tokom tog protesta seli i uradili fotošop tako da se pokaže da ima više ljudi. I mislim da su lešinari ne samo prema građanima Srbije, nego i prema onima koji su izašli da podrže protest“, rekla je Brnabić.

Brnabić je, takođe, odlučno poručila da neće predložiti smenu Bratislava Gašića, ministra policije i Aleksandra Vulina, direktora BIA. Ona je rekla i da „neće smeniti REM“ zato što to ne može.

„Ja njih ne postavljam i molim vas da naučite osnovne postulate. Ono što je jedino relevantno, pa možemo da skratimo ovo sve – a to je da li ću predložiti smenu Gašića i Vulina. Ne, neću predložiti smenu. Ni Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina. Hvala vam, možemo sa tim da završimo ovu temu“, rekla je ona.

Istu retoriku o tome da proteste organizuje neko iz inostranstva iskoristio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Ne ruše neki spolјa Srbiju zbog Vučića, već Vučića zbog Srbije. Za njih je važno da je Srbija što je moguće slabija. Mi moramo da radimo da Srbija bude jača, da bude snažnija“, naveo je Vučić.

On je, za one koji protestuju protiv njega i dolaze na skupove u Beograd, rekao da dolaze u glavni grad putevima i vozovima koje im je napravila ova, kako je rekao, „ozbiljna država“.

Dodao je i da „nije lepo“ što se u podeli na dve Srbije, pristalice njegove politike nazivaju botovima i sendvičarima.

„Mi nećemo da blokiramo nikada – to je demokratija. Puštamo ih da blokiraju čak i međunarodne saobraćajnice, što ne bi mogli u Evropi“, poručio je Vučić.

Zahtevi

Jedni od glavnih zahteva protesta jesu smene ministra policije Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina.

Pored toga, na protestima se traži smena rukovodstva RTS-a, kao i smena Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Takođe, traži se gašenje tabloida zbog objavljivanja velikog broja lažnih vesti i kršenja kodeksa novinara.

Jedan od zahteva je i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, kao i ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde se kao primer navode rijaliti programi.

Šta je do sada urađeno?

Tadašnji ministar prosvete Branko Ružić podneo je ostavku na tu funkciju, što je izgledalo kao gest dobre volje vlasti da popusti narodu i opoziciji, nakon tragdije u Ribnikaru.

Ipak, to je bilo jedino što je ispunjeno, nakon toga vlast je zbila redove i brani svoje ministre.

U Skupštini Srbije održavane su sednice na kojima je predmet rasprave bila smena upravo ministra policije Bratislava Gašića.

Premijerka Srbije Ana Branbić unapred je odlučno rekla da Gašić neće biti smenjen, što se i obisitinilo.

Nakon iscrpnih rasprava, došlo je do glasanja o smeni ministra. Međutim, iako je 61 poslanih prethodno potpisao zahtev za smenu Gašića, samo njih 37 je tada glasalo za to i time su ostali u manjini.

Ono što je još opoziciji ponuđeno, jesu razgovori. Vučić je uputio poziv opoziciji na dijalog.

Opozicija koja vodi organizaciju protesta poručila je da nema ništa od dijaloga sa Vučićem, dok se ne ispune traženi zahtevi.

Kako su protesti odjeknuli u svetu?

Protesti u Srbiji privukli su i veliku pažnju svetskih i regionalnih medija.

Nezadovoljstvo građana u Srbiji je, kako je CNN naveo u svojoj analizi, eksplodiralo nakon dve masovne pucnjave – u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru i u selima u okolini Mladenovca.

Gnev javnosti je, takođe, usmeren na televizijske emisije, podsetio je CNN.

„U najpopularnijem rijaliti programu na televiziji Pink učesnik je Zvezdan Slavnić, osuđeni ubica i diler narkotika – a on je samo jedan od mnogih zločinaca koji imaju istaknutu ulogu u srpskim medijima. Skoro 440.000 ljudi potpisalo je peticiju kojom se traži da dve TV stanice sa nacionalnom pokrivenošću izgube dozvole za emitovanje nasilnih rijaliti programa“, navedeno je u analizi.

Protesti su čak privukli pažnju i pojedinih ruskih medija.

„Interfaks“ je pisao da demonstranti traže promenu kompletnog rukovodstva REM-a, uklanjanje svih programa koji promovišu nemoral i nasilje na nacionalnim televizijskim kanalima, zabranu objavljivanja štampanih medija koji promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.

„Opozicione stranke i aktivisti za ljudska prava godinama optužuju Vučića i njegovu vladajuću Srpsku naprednu stranku za autokratiju, gušenje medija, nasilje nad političkim protivnicima, korupciju i veze sa organizovanim kriminalom. Nedavne tragedije samo su proširile spisak potraživanja. Sam Vučić, prema posmatračima, pokušava da masovna pogubljenja pretvori u razgovor o sebi i pretnji državi. Predstavnike opozicije naziva „lešinarima i hijenama“, optužujući ih za pokušaje nezakonitog preuzimanja vlasti“, piše Dojče vele na ruskom u svom tekstu „Protesti u Srbiji: Hoće li predsednik Vučić podneti ostavku?“, pitao je taj medij.

Agencija AP pisala je o masovnom okupljanju građana u Srbiji pod naslovom „Desetine hiljada marširalo protiv srpskog populističkog rukovodstva posle masovnih ubistava“.

Gardijan je takođe pisao o dešavanjima u srpskoj prestonici. Oni su opisali da su demonstranti, prolazeći pored vladinih zgrada, uzvikivali slogane protiv „populističkog predsednika Aleksandra Vučića, kojeg krive za stvaranje atmosfere beznadežnosti i podelu u zemlji, za šta kažu da je direktno dovelo do masovnih ubistava“, koja su se 3. i 4. maja desila u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u okolini Mladenovca.

I Vašington post je pratio skupove u Beogradu.

Oni su pisali i o reakciji „provladinih medija na blokadu mosta Gazela, prenoseći pisanje Novosti koje su u izveštaju o protestu navele: „maltretiranje je počelo, huligani su blokirali most“.

Ej-Bi-Si njuz je pisao da je Vučić, „koji drži gotovo sve nivoe vlasti“, rekao da su protesti „nasilje u politici“ i „maltretiranje“ građana, kao i da je izjavio da se policija neće uplitati „osim ako životi ljudi ne budu u opasnosti“.

Agencija Rojters je, takođe, prenosila da su „desetine hiljada Srba protestovale zahtevajući bolju bezbednost, zabranu nasilnih TV sadržaja i ostavku ključnih ministara posle dve masovne pucnjave u kojima je 17 ljudi stradalo“.

I agencija Frans pres je u tekstu „Demonstranti blokirali put u srpskoj prestonici posle masovnih ubistava“, koji su preneli brojni francuski mediji, izvestila o skupu, navodeći da su desetine hiljada demonstranata blokirale glavni put u Beogradu, tražeći ostavku najviših zvaničnika i suzbijanje nasilja nakon dva masovna ubistva.

Brojni regionalni mediji, među kojima hrvatski portal „Index“, sarajevski Klix.ba, podgoričke „Vijesti“, Jutarnji.hr, Večernji list, Slobodna Dalmacija i mnogi drugi prate dešavanja na protestima i analiziraju dešavanja u Srbiji.

Kontramiting „Srbija nade“

Vlast je nakon masovnih protesta građana na ulicama Beograda, odlučila da uzvrati istom merom i da organizuje svoj miting, kako bi se izmerila brojnost jednih i drugih.

Čini se da taj poduhvat nije bio najuspešniji.

Iako su građani dovoženi autobusima iz cele Srbije, pa čak i vozilima državnih institucija, miting, kako se čini, nije ispunio očekivanja.

Kontramiting održan je ispred Skupštine Srbije, a tog dana je od ranog jutra u prestonicu stiglo na desetine autobusa iz svih krajeva zemlje, ali i BiH, Severne Makedonije…

Miting je trajao nešto duže od sat i po vremena, smenjivali su se govornici, a na kraju je svoj oproštajni govor održao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada je rekao da se zvanično povlači sa čela Srpske napredne stranke.

„Vučićev miting bio je retro miting, koji je pokazao da on ima jaku crtu pijeteta prema Slobodanu Miloševiću“, ocenio je nakon toga programski direktor Demostata Zoran Panović.

”Sa 35 odsto glasova, on je i dalje najjača politička figura, a taj procenat bi i za svaku partiju u normalnim demokratskim društvima bio neverovatan uspeh”, ocenio je Panović i ukazao da Vučić, međutim, sve doživljava kao neku vrstu bilansa globalne zavere protiv Srbije i SNS.

On je naveo da je Vučić iz nepoznatih razloga preuzeo barjak Miloševićeve antibirokratske revolucije. Panović je primetio da mi još od 1988. imamo ”narod na revers”, što znači da je ovaj narod sada uzeo Vučić, a da će ga sutra isto tako na revers uzeti neko drugi.

On je u tom kontekstu citirao repliku iz filma ”Ko to tamo peva” kada jedan od likova kaže: “Sve sam ja ovo već video, i ove ljude, i ovaj autobus…”.

”Koliko je tu proćerdanih godina i koliko smo se vratili u neku nultu tačku”, zaključio je Panović.