Foto: EPA-EFE/DJORDJE SAVICPre 20 godina dnevni list Danas je u svojoj redovnoj rubrici „Pitanje odgovor“, poznatoj i kao „Pitanje dana“, postavio pitanje „Šta mislite o pozivu albanskih lidera raseljenim Srbima da se vrate na Kosovo“.
Početkom jula 2003. godine, kako je tada pisala agencija Beta, Evropska unija je izrazila želju da, već istog meseca, bude domaćin razgovorima između vlasti u Beogradu i vlasti u Prištini, pa su i Beograd i Priština počeli da pripremaju teren za razgovore posredstvom EU.
Tako su lideri kosovskih Albanaca odlučili da upute poziv raseljenim Srbima da se vrate na Kosovo.
Sadašnji predsednik Demokratske stranke, Zoran Lutovac tada je rekao da lideri kosovskih albanaca ovaj poziv upućuju samo zato što je to nešto što međunarodna zajednica želi da čuje.
„Jednostavno, izgovara se ono što međunarodna zajednica želi da čuje, međutim, tonije ni toliko loše bez obzira na motive, ukoliko može da doprinese da započnu razgovori o budućnosti Kosova. Ovaj poziv mogao bi biti korak ka uspostavljanju stvarnog i iskrenog dijaloga“, rekao je tada Lutovac.
Lutovac je dodao i da bi voleo da to nije samo propaganda ali da nije siguran da nije samo o tome reč.
Lider Srpskog pokreta obnove, Vuk Drašković poziv albanskih lidera je okarakterisao kao licemeran i rekao da on nije upućen Srbima nego „ušima“ Brisela i Vašingtona.
„Upravo voljom Albanaca, Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji ne mogu živeti zajedno, u istim zgradama, istim gradovima i selima. Oni mogu da žive samo odvojeno jedni pored drugih, svako u svome kantonu, odnosno naselju, opštini , a i jedni i drugi u granicama države Srbije. Dakle, poziv bi bio iskren kada bi se pre toga izvršila kantonizacija Kosova i Metohije, koja je jedino rešenje“, rekao je tada Drašković.
Sadašnji zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije a tada predsednik Beogradskog odbora SPS-a, Žarko Obradović, poziv albanskih lidera je nazvao licemernim, i on je kao i Drašković bio mišljenja da je taj poziv zapravo upućen stranim faktorima.
„Albanski lideri su u bliskoj prošlosti kao nosioci najviših državnih funkcija u praksi pokazali da čine sve da se Srbi ne vrate na Kosovo i Metohiju“, izjavio je tada Obradović.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
Tadašnji glavni organizator Odbora za povratak Srba na Kosovo i Metohiju, Miroslav Šolević je rekao da je inicijativa za povratak raseljenih Srba na Kosovo i Metohiju verovatno iznuđen potez na koji su Sjedinjene Američke Države primorale albanske lidere.
„Zato se ona ne može smatrati iskrenom i korektnom. Ali, razgovarati treba uvek, a prihvatiti samo ono što odgovara našim interesima. Naša trenutna pregovaračka pozicija je katastrofalna, tako da ne bi trebalo prihvatati neka konačna rešenja u vezi s Kosmetom, već sačekati da se naš položaj umeđunarodnoj zajednici popravi. U svakom slučaju, sva pitanja,pa i p0vratak, trebalo bi rešavati mirnim putem i voditi računa o zaštiti naših vitalnih nacionalnih interesa“, rekao je Šolević.
Bivši predsednik POKS-a a tada predsednik opštinskog odbora SPO-a u Somboru, Žika Gojković smatrao je tada da je poziv albanskih lidera za povratak Srba na Kosovo licemeran političko marketinški potez.
„Voleo bih da se omogući običnim građanima albanske nacionalnosti da oni kažu da li je moguć bezbedan život Srba na Kosovu i Metohiji.Vlasti u Beogradu morale bi pod posebnu lupu da stave dosadašnji učinak koji je,najblaže rečeno, skroman“, rekao je Gojković
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
