Kako su socijalisti od najmoćnije partije u zemlji postali leva frakcija SNS?

To znaju i socijalisti i zato je u njihovim redovima sve veće nezadovoljstvo, uprkos tome što javno tvrde da su sasvim zadoviljni poslednjim izborima i svojim statusom u koaliciji, gde su rame uz rame sa Zavetnicima, PUPS-om ili SDPS-om Rasima Ljajića. Nezvanično tvrde da je za takav ponižavajući status stranke sa najdužom tradicijom, kriv lider SPS Ivica Dačić koji se, kako kažu, zadovoljio da u ime „velike koalicije“ izigrava zabavljača po nekim televizijama.

Napominju da Dačić pristaje na sve Vučićeve predloge, jer se plaši njegove osvete. Zna da mu predsednik Srbije nikada neće oprostiti što ga je izdao 2008. godine, dok se on kao radikal nadao mestu gradonačelnika Beograda, i što je ušao u gradsku koaliciju sa demokratama.

„Dačić je osvedočeni lažov. Ako me ozbiljno pitate, podsetiću vas na 2008, kada je potpisao sporazum da ja budem gradonačelnik Beograda, a meni u lice sto puta rekao da će to biti ispoštovano. Znate kako se završila ta priča. Naravno da sam mu zamerio i to mnogo oštrije nego što vama sada govorim, oštrije nego što i možete da pretpostavite. On je meni davao odgovore poput „pitaj žute, a ne mene“ zbog čega je to tako ispalo. Ja sam mu, naravno, ukazivao da sam ja protivkandidat „žutima“, da je njihov cilj upravo da ne budem gradonačelnik, tako da bi bilo apsolutno besmisleno i glupo da ih pitam bilo šta. Dačić se nikada javno nije izvinio ni zbog čega, pa ni zbog toga“, govorio je Vučić.

A Dačić je prelazio preko svega i da je lažov i da je nepouzdan, i preko polunameštenih afera  ali je, ipak, izbegavao da konkretno odgovori da li će socijalisti ući u Vučićev narodni pokret za Srbiju. Međutim, nakon kraha na decembarskim izborima kada je SPS izgubio čak 13 poslaničkih mandata, pristao je na kolaiciju sa naprednjacima za lokalne izbore.

Odnosno, pristao je na sve Vučićeve uslove i to uprkos negodovanju pojedinih visokih funkcionera SPS, ali i činjenici da mu kadrovi napuštaju stranku i prelaze gde drugde, nego kod koalicionog partnera u SNS.

Socijalisti ističu da ni Dačiću nije lako da se odupre, jer istovremeno treba sačuvati stranku, ali i sačuvati ministarska mesta i da on zato balansira na žici. A kako je biti u Vučićevom okruženju i sarađivati sa njim, Dačić je nedavno kroz šalu objasnio u „Ćirilici“ na TV Hepi.

„Ja sam velikomučenik. Ja deset godina sarađujem sa Vučićem, čoveče. Odem na pregled na VMA i sad ovaj doktor, oni što udaraju koleno… Refleksi. Oni me udaraju u koleno. Ja ništa ne reagujem. Oni me opet udaraju. Kaže, šta je s vama nešto nije u redu? Reko, doktore, možeš da udaraš koliko hoćeš. Ja sam mali Radojica. Ja sam izdržao 11 godina sa Vučićem“, ispričao je Dačić.

Na pitanje da li je sa lokalnim izborima u Srbiji otpočeo i konačni proces utapanja SPS u Srpsku naprednu stranku i da li su socijalisti i dalje podeljeni po tom pitanju, Vladan Zagrađanin, predsednik Izvršnog odbora Glavnog Odbora SPS i poslanik, kaže da je to ta lažna i licemerna briga za SPS, onih kojima nije stalo do SPS-a nego im je stalo zašto je SPS u koaliciji sa Vučićem.

„Sve odluke su jednoglasno donesene, imali smo odličnu saradnju u kampanji u svim sredinama. I nastavljamo našu saradnju u koaliciji uz očuvanje identiteta svih stranaka. A kako to ne izgubiše identitet sve stranke u opoziciji koje prave batal koalicije. To je lažna i licemerna briga za SPS, jer nije njima stalo do SPS-a nego zašto smo u koaliciji sa Vučićem. Odluka je bila apsolutno ispravna i SPS i Ivica Dačić su povećali svoj rejting kroz kampanju“, napominje Zagrađanin za Danas.

Ipak, Novica Tončev, potpredsednik SPS, imao je i sam odličan rejting u Surdulici i bez koalicije sa naprednjacima. Pred decembarske izbore predsednik Srbije najavljivao je da neće ništa prepustiti slučaju i da neće dati ni jedan grad i opštinu, pa i Surdulicu. Tako se na nedavno održanim lokalnim izborima Tončev, koga su naprednjaci najviše napadali i optuživali da radi za interese tajkuna, našao na izbornoj listi rame uz rame sa najljućim neprijateljem Draganom Stevanovićem. I osvojili su čak 90 odsto glasova.

Na pitanje da li su ti glasovi mogli da pripadnu samo socijalistima, da nije bilo koalicije i koliko ima istine da je surdulički SPS zbog toga veoma nezadovoljan Tončev kaže da zbog koalicije sa SNS nema nezadovoljstva ni u jednom od odbora.

„I to se vidi kada se sakupe glasovi koje smo osvojili sada i one od decembra prošle godine kada smo išli odvojeno. Ukoliko neko i ima sumnju u našu koaliciju na nama je zadatak da ga u to razuverimo i da dokažemo da zajedno moramo više da uradimo za našu opštinu. Što se tiče utapanja u SNS, mislim da niko, osim malicioznih ljudi to ne gleda tako, jer je Socijalistička partija Srbije opstala kada su je svi otpisivali. Inače, kada radite bilo šta zajedno sa nekim, nikada ne možete da ističete veću ulogu nekog jer onda to ne bi bio zajednički projekat. Zbog toga smatram da su građani opštine Sudrulica na ovim izborima jedini koji su imali pravo i koji su dali svoj sud i mišljenje“, ocenjuje potpredsednik SPS.

Ipak, pojedinim socijalistima sa kojima smo razgovarali najviše smeta što su oni praktično nevidljivi u koaliciji sa naprednjacim i potpuno svedeni na nivo Zavetnika, PUPS-a, stranku Nenada Popovića, iako je njihva istorija i značaj mnogo duži i veći.

„Nismo mi isti i nikada nećemo biti“, napominju socijalisti.

I Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da su nevidljivosti SPS u nedavnoj kampanji umnogome doprineli mediji, malo po inerciji, a malo možda i po direktivi, jer su gotovo svi novinari i analitičari listu vladajuće koalicije nazivali listom SNS-a, ili, još češće, „Vučićevom listom“.

„A kada se i opsete da je lista, zapravo, koaliciona, onda se u tom nabrajanju SPS nađe u istom nizu i „paketu“ sa SRS, SDPS-om i Zavetnicima, što je, realno govoreći, prilično neugodan položaj za stranku koja je decenijama vedrila i oblačila na srpskoj političkoj sceni. No, to je trenutna „politička realnost“ Dačićevih socijalista i bez obzira što sigurno ima unutrašnjeg nezadovoljstva i gunđanja „, napominje Vukadinović.

Prema njegovim rečima ostaje pomalo nejasno da li se Dačić na takvu podređenu poziciju već navikao, ili naprosto nema političke snage da se iz tog „bratskog“ zagrljaja izvuče.

„Čini se da, ukoliko bi ova vlada i ova koalicija zbilja potrajali 4 godine, kao što se najavljuje, socijalisti posle toga teško da će i dalje figurirati kao samostalni politički entitet“, navodi urednik NSPM.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, primećuje da ako je Dačić nekada i mogao da se suprostavi Vučiću sada više ne može i da hoće. Zato je kako kaže izabrao strategiju „medveda“.

„Kada je Dačić 2014. godine shvatio da je Vučić ojačao i da su mu ogromne ambicije, definisao je strategiju „medved“. Kako naš narod kaže: kada sretneš medveda pravi se da si mrtav dok ne ode. Jedini problem je u toj priči što SNS medved nije odlazio. SPS je nastavljao da se pravi mrtav i na kraju je njegova vitalna energija postala takva. Ta partija se svela na svoju senku“, istiće Anđelković.

Rukovodstvo te partije, kako kaže, danas više pita Vučića, nego Dačića. Mnogi kadrovi su je napustili. Nema nikakva načela.

„Ukratko, svela se na skoro pa ništa, zato što je njen vrh dugo izbegavao da naljuti Vučića kako ne bi izgubio ministarske i druge pozicije. Tako su socijalisti došli do tačke kada im više ništa i nije ostalo nego da apsolutno budu ono što Vučić poželi, a očito ih on vidi kao nominalno levu frakciju njegovog zamišljenog pokreta. To je kraj SPS-a, ali Srbija za njim neće plakati. Nije za sobom ništa pozitivno ostavio tako da je sasvim na mestu da se utopi u SNS koji vodi štetočinsku politiku“, zaključuje Anđelković.