Kako zaposleni u Srbiji mogu da usklade rad i roditeljstvo

Takođe, porodične obaveze i dalje se tradicionalno vezuju za žene, pa su majke najčešće te koje snose najveći deo organizacije kućnih poslova, obaveza oko dece, ali i poslovnog dela života.

Zato je ključno da država, lokalne samouprave i sami poslodavci, u partnerskom odnosu sa zaposlenima, nađu najefikasnije načine da stvore uslove za zadovoljne a time i produktivnije zaposlene, zaključili su učesnici konferencije u Medija centru, na kojoj su predstavljeni nalazi dva istraživanja o usklađenosti radnog i porodičnog života roditelja sa malom decom.

Istraživanja su realizovana u okviru projekta ,,JEDNAKI – Ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“, a koji vode Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacije Ana i Vlade Divac, uz pomoć Evropske komisije.

– Rodna nejednakost u privatnom životu i na poslovnom planu i dalje postoji. Jedan od podataka istraživanja govori da je u periodu dok su deca bila vrtićkog uzrasta oko 70 odsto očeva napredovalo na poslu, dok je to postiglo tek 30 odsto majki. Indeks ravnopravnosti pokazuje da su majke onemogućene da se bave karijerom i napredovanjem, jer se više angažuju u porodici, dok neusklađenost postoji i u zaradi i uloženom vremenu. Postoje primeri dobre prakse, ali oni još nisu uvedeni kroz institucije. Zadatak Ministarstva je da radi na tome, pre svega kroz usklađivanje smena u školama i radnog vremena vrtića, ali i motivisanjem poslodavaca da na druge načine izađu u susret zaposlenim roditeljima. Cilj istraživanja i samog projekta jeste da se vidi kakvo je stanje na terenu i šta mi kao institucija možemo da uradimo i predložimo drugim nadležnim ministarstvima, kako bi se odnos te dve sfere života zaposlenih roditelja doveo u ravnotežu, kazala je Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju, na predstavljanju istraživanja.

Pitanje kojim su se istraživanja bavila je kako zaposlenima omogućiti usklađivanje rada i roditeljstva i time im period odrastanja dece učiniti manje stresnim, a istovremeno kako poslodavcima predočiti da zadovoljni zaposleni više doprinose produktivnosti samog preduzeća, napomenula je demografkinja Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta „JEDNAKI“ i koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“ i „Usklađivanje rada i roditeljstva – poslodavci i zaposleni“.

– Važno je napraviti spregu, gde će poslodavci izaći u susret roditeljima, bilo nekim oblikom fleksibilnog radnog vremena, bilo na neki drugi način, i time obezbediti obostranu korist. Ako možemo da nađemo nešto pozitivno u protekloj Kovid godini, to je onda činjenica da je puno poslodavaca uspelo da istestira rad od kuće, kao jedan oblik fleksibilnog radnog vremena. Cilj je da se taj oblik rada, i kada pandemija prođe, prihvati kao jedna normalna opcija koja se može često koristiti kada su u pitanju zaposleni roditelji. Jedan od podataka istraživanja nam kaže da bi velikom procentu roditelja (skoro 90 odsto), kada bi trebalo da menjaju posao, od presudnog značaja bilo to da li novi poslodavac nudi neku formu fleksibilnog radnog vremena, navela je Bjelobrk.

Ona je istakla da je bitno povezati sve društvene aktere koji bi mogli da određenim aktivnostima utiču na poboljšanje položaja zaposlenih roditelja, i time im pomognu da se lakše odluče za osnivanje porodica i željeni broj dece.

– U uslovima ovako teške demografske krize potrebno je intenzivmno i kontinuirano razvijati populacionu politiku. Većina roditelja se u istraživanju izjasnila da bi želela da ima više od dvoje dece, često i troje, a u ostvarili su u proseku manje od dva. U toj razlici je prostor u koji država mora da se umeša merama socijalne i populacione politike, i da roditeljima pomogne da ostvare željeni broj dece, objasnila je Bjelobrk i dodala da bi negativne demografske tendencije u Srbiji bilo moguće zaustaviti ukoliko bi se težilo da što više porodica ima troje ili četvoro dece.

Istraživanje se bavilo i pitanjem koliko su očevi uključeni u sam koncept roditeljstva i koliko učestvuju u podizanju dece.

– Rezultati su potvrdili tradicionalnu ulogu oca, koji se pretežno bavi profesionalnim obavezama, dok je briga o deci i dalje prepuštena majkama, zbog čega su one opterećenije u organizaciji života, u kući i na poslu. Međutim, u istraživanju je svaki treći poslodavac izjavio da u njegovom preduzeću postoje očevi koji su koristili odsustva zbog nege deteta u prvoj godini života, za razliku od ranijih ispitivanja, u kojima je bilo svega 17 odsto muškaraca koji su iz istih razloga odsustvovali sa posla, navela je Bjelobrk.

Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“, istakla je da u Srbiji tek svaka peta opština ili grad imaju definisane aktivnosti usmerene na pomoć porodicama sa malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima koje zapošljavaju, a koje bi im omogućile bolje usklađivanje rada i roditeljstva.

– Međutim, u jedinicama lokalne samouprave itekako se razmišlja o takvim olakšicama, jer čak 43 odsto upitanih opština koje se trenutno ne bave strateškim pravcima u ovoj oblasti, ipak planira da se ubuduće aktivno uključi u afirmaciju roditeljstva, i iznađe i primeni rešenja koja omogućavaju lakše usklađivanje posla i privatnog života. Dodatno, većina opština, njih 78,4 odsto, svesno je potrebe da svojim zaposlenima obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i da na taj način poveća njihovu produktivnost, što za krajnji rezultat ima ostvarivanje boljih poslovnih rezultata jedinica lokalne samouprave. Najveći prostor za buduće delovanje istraživanje vidi u uvođenju različitih oblika fleksibilnog radnog vremena, koje je jedan od najkorišćenijih modela olakšica poslodavaca u svetu, dok kod nas još nije dovoljno zastupljeno, navela je Jordanovski i dodala da ovo istraživanje, rađeno 2020. godine, ima za cilj i promovisanje odgovornog poslovnog okruženja kod poslodavaca na lokalu, prema zaposlenim roditeljima i njihovim obavezama.

Više od 80 odsto ispitanih roditelja izjasnilo se da šalje decu u vrtić, dok 12 odsto njih iznalazi neke druge načine čuvanja dece. Od tog broja, 18 odsto roditelja kazalo je da je razlog tome to što nema mesta u predškolskim ustanovama, dok manji deo nema finansijskih sredstava za plaćanje vrtića, iznela je podatke Jordanov.

– U tim slučajevima, decu čuva rodbina ili nezaposleni roditelj, ali je i više od 18 odsto roditelja primorano da privatno plaća čuvanje dece. Oko 35 odsto roditelja smatra da je najveći problem to što u predškolskim ustanovama ne postoje dovoljni kapaciteti, isto toliko njih misli da bi trebalo produžiti radno vreme vrtića, dok jednom delu fale bolji uslovi boravka u njima. To su sve veoma specifične potrebe roditelja, različite u gradskim i ruralnim sredinama, koje lokalne samouprave moraju da prepoznaju, kako bi se okruženje poboljšalo, a zaposlenim roditeljima olakšalo roditeljstvo, zaključila je Jordanovski.

U okviru projekta „JEDNAKI“, Fondacija Divac izradila je i dva priručnika, kako za poslodavce tako i za zaposlene, sa ciljem da se taj partnerski odnos ojača ali i da se zaposlenima pruže informacije o pravima iz oblasti rada i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na žene.

Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki – ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.