Kako znati da li se partije zaista bave politikom?

Ukoliko budu usvojene i ostale predviđene novine, više neće biti moguće da se stranke registruju na način da im mesto u Registru ustupi neka već upisana stranka, odnosno bez prikupljanja 10.000 potpisa, kako su to učinile Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, kojoj je mesto ustupila Zelena ekološka partija – Zeleni, Narodna stranka Vuka Jeremića kojoj je mesto prepustio Narodni pokret Srbije, ili pak Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića nastao promenom imena Pokreta ujedinjenih lokalnih samouprava, kao su tada pisali mediji.

Do usvajanja ovih izmena 10.000 potpisa ovih dana sakuplja desničarska organizacija Zavetnici, kojoj bar prema slici sa društvenih mreža, u tome uveliko pomaže Srpska napredna stranka.

Jedna od namera predlagača Zakona o političkim partijama 2009. bilo je smanjenje broja stranaka kojih je tada bilo više od 500. Sada je u Srbiji registrovano 120 stranaka, pokazuju podaci iz Registra ažuriranog 4. aprila.

Uvođenje dodatnog reda ili borba sa političkim neistomišljenicima, dilema je koju vide sagovornici Danasa koji su komentarisali neke od predviđenih izmena.

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov za Danas kaže da ukoliko se tokom javne rasprave ne dobiju odgovori o motivima nekih vrlo restriktivnih predviđenih promena, može da se posumnja da je usvajanje nekih mera pokušaj administrativne borbe protiv neistomišljenika.

– Ostaje da se vidi hoće li se poslušati stručna javnost i kakav će predlog ući u Skupštinu. Uvek se postavlja pitanje zašto se zakon menja sada. Ono što se može reći je da to nije u vezi evropskih integracija, jer usvajanje ovog zakona nije u Akcionom planu za poglavlje 23. Predviđa se brisanje stranke iz Registra jer, između ostalog, ne izlazi na izbore ili joj se organi ne sastaju u određenom periodu. Pritom, postupak o tome po službenoj dužnosti vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Postavlja se pitanje po kojim kriterijumima se to radi. Kako će se znati da se stranački organi nisu sastajali. Da li će se tražiti zapisnici sa tih organa. Šta nekog sprečava da napiše te zapisnike… Ostavlja se dosta prostora za spekulacije i tenzije – objašnjava Nedeljkov ono što može da izazove sumnje u namere predlagača ovih izmena. Kako dodaje, nema objašnjenja tih dodatnih restriktivnih mera. Prema njegovim rečima, izmenama treba sprečiti zloupotrebe koje se odnose na osnivanje manjinskih stranaka koje su uočene u proteklim izbornim ciklusima. Dobar korak, ali nedovoljan je, izmena da se partija neće smatrati manjinskom ako u nazivu nema ime te manjine.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za naš list navodi, da se uvođenjem odredbe o prestanku postojanja stranke ako u dva izborna ciklusa nije izašla na izbore postiže to da se partije zaista bave politikom, odnosno onim čemu i služe.

– Ako je već neko uložio novac i resurse da bi se registrovao, zato ne bi izašao na izbore. Često, registrovane a neaktivne organizacije postaju predmet trgovine ili postaju sredstvo za odrađivanje poslova neke druge partije. Na ovaj način se politička scena čini ozbiljnijom – kaže Klačar. On kao novinu ističe i veću transparentnost koja se uvodi obavezom da partije na svojim internet stranicama moraju da postave važne stranačke dokumente.

Kada je o neophodnih 10.000 potpisa reč, Klačar kaže da to jeste velika cifra, ali da se može ublažiti ukoliko bi se u predloge izmena zakona dodala i ta da ona partija koja prikupi te potpise za registraciju, ne mora ponovo da ih prikuplja da bi izašla na izbore.

U pozivu za okrugli sto, na kojem će 28. maja biti predstavljene izmene Zakona o političkim partijama piše da se predloženim izmenama osnivači stranaka oslobađaju nepotrebnih troškova, a proces osnivanja stranke ubrzava i olakšava. Istovremeno se precizira i postupak osnivanja stranke i pokretanja inicijative, održavanja osnivačke skupštine, kao i brisanje i prestanak rada političke stranke.