Kakva je bila 2021. za vlast, a kakva za opoziciju?

Tako bi u šali mogli da se sumiraju događaji kojima se protekle godine najviše bavila vlast ali i opozicija.

Ove godine su kulminirale sve započete afere iz prošlih godina, a nastale su i nove kako bi stare bile zataškane.

Godina je počela svečanim otkrivanjem spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu, kada je, kasnije će se ispostaviti, planiran ko zna koji po redu atentat na predsednika države.

Predsednika su još iz 2020. morile brige zbog sve jačeg pritiska medija i opozicije oko afere Jovanjica i umešanosti njegovog brata u to, pa je, čini se, veličinom spomenika pokušao sebe i građane da ubedi u sopstvenu veličinu.

Na samom kraju 2020. javnost je obavestio o novom državnom udaru, odnosno da ga prisluškuju službe.

Pošto ni to nije bilo dovoljno za zatrpavanje Jovanjice, čini se da se poslužio najboljim oruđem, skretanjem pažnje.

Početkom februara javnost i mediji potpuno su skrenli s puta Jovanjice jer je hapšen Veljko Belivuk, tada vođa grupe navijača Partizana, za kojeg će se ispostaviti da je beskrupulozni ubica, kako optužnica kaže.

Na konto ovoh hapšenja ređaju se događaji koje je ova vlast krckala kad god joj treba magla pred očima građana, poput toga da je ministar Stefanović bio ako ne zaštitnik ono blizak Belivukovoj grupi, preko svoje državne sekretarke Dijana Hrkalović, koja je i sama uhapšena u oktobru ove godine ili da je u grupi zaverenika, koje je vrbovala strana služba, s ciljem da se sruši Vučić.

Stefanović, nakada najbliži lični prijatelj i saradnik Vučića, je sve to demantovao, ali je u stranci razvlašćen na zahtev i sreću svih članova. Ostala mu je samo državna funkcija ministra odbrane.Vučić zna zašto.

Zaštita građana od virusa, postala je u odnosu na borbu za održavanje rejtinga i vlasti u drugom planu, budući da je danima umiralo više od 60 ljudi, a mere se nisu pooštravale.

„Briga“ o zdravlju kulminirala je ulaskom članice, više puta kompromitovanog Kriznog štaba Darije Kisić Tepavčević u SNS, s pretkorakom članstva u vladi.

Kao i premijerka Ana Brnabić pre nje Kisić je svoje učlanjenje zabetonirala sramnim vređanjem reditelja Gorana Markovića.

Opozicija, večita žrtva vlasti, glodala je date joj kosti, a propast dijalog o poboljšanju izbornih uslova sa onima za koje je znala da su korumpirani, lažljivi i prevrtljivi režirala je sama, sada se ispostavilo, otvoreno lažući javnost da je bojkot izbora i dalje opcija.

Dozvolila je razvodnjavanje dijaloga na dva koloseka, sa i bez stranih posrednika i najpre se tu podelila.

Kada je Dragan Đilas, predsednik SSP, koje je posrednike iz EP zvao u pomoć, očekujući da će se ponoviti scenario iz Crne Gore i Severne Makedonije, a zatim maltene proglasio za Vučićeve saradnike, opozicija se opet podelila.

Na onu koja nije prihvatila kakve takve rezultate dijaloga (SSP, DS, PSG, NS, ZZS, NDMBG, PZP) i onu koja je bila konstruktivnija (SDS, NS, Dveri, DJB, DSS).

Tri meseca pred izbore, ništa se nije maklo sa papira u pogledu otvorenosti medija i ravnopravnih uslova kampanje.

Dve opozicione kolone su već tada bile izvesne, a sada ih ima bar duplo više.

Pošto saradnja odavno nije bila moguća, šanse za nenapadanje sada i nisu velike.

Optimisti još veruju u dogovor oko zajedničkog predsedničkog kandidata i kandidata za gradonačelnika Beograda.

Ono što je iznenadilo i najveće optimiste je bunt građana protiv kompanije Rio Tinto.

Kada je većina smatrala da nema te nepravde i događaja koji bi ponovo probudio građane iz letargije na red su došli zakoni o referendumu i eksproprijaciji kojma se otvarao put za nesmetano kopanje litijuma u dolini Jadra što bi zagadilo životnu sredinu.

Građanske inicijative Kreni- promeni i Ekološki ustanak pozvali su ljude krajem novembra na blokadu puta.

Putevi su širom Srbije bilo blokirani a na blokade 4. decembra je izašlo više desetina hiljada ljudi koji su ekologiju shvatili ozbiljno.

Vučić je po, vrlo kratko postupku, popustio, povukao zakone i doživeo prvi ozbiljan poraz pred izbore.

Ove građanske proteste su u međuvremenu nekako sponatano i ne previše očigledno „preuzeli“ pretendenti na vlast i učesnici narednih izbora Ekološki ustanak i inicijativa Akcija.

Oni narede proteste najavljuju za posle Božića sa osnovnim zahtevom da se Rio Tinto protera iz Srbije zauvek.

Pre njih 3. januara puteve blokira Savez ekoloških organizacija koji traže da se ukine uredba vlade o projektu Jadar.

Politikolog Cvijetin Milivojević za Danas kaže da u političkom smislu reči ono što je obeležilo ovu godinu ima posledice i na druge sfere života, a to je pokušaj predsednika republike da ne održi svoju reč i nastavi da krši član 115 Ustava koji kaže da predsednik ne može da obavlja nijednu drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost.

– Iz toga proizilaze svi problemi. Jer predsednik nemilosredno kršeći Ustav i nepovlačeći se mesta predsednika stranke se zapravo ponaša kao svevladar, samodržac koji je istovremeno i tužilac, i sudija, i advokat, i poligrafista, i ministar pravde, finanasija, vojske, policije, predsednik vlade, gradonačelnik i predseednik svih opština – objašnjava on.

Kako dodaje, ova godina je obeležena i time jer je za nju najavljeno da će konačno održiti više puta pomerani kongres SNS.

– Od kako 2017. Vučić izabran za predsednika Srbije devet je puta najavljivao povlačenje sa mesta predswdnika stranke. Poslednji put za ovaj kongres, odnosno izbornu skupštinu koja je završena svečanom akademijom povodom 13 godina od osnivanja sns. Predsednik ponovo nije otišao sa mesta predsedniak stranke. Nije ni ponovo biran na mesto predsednika stranke. On je sebi oročio v.d. stanje do kraja aprila što znači da ponovo ima nameru da direktno krši Ustav i da se meša u izbore na svim nivoima – ukazuje Milivojević.

Prema njegovim rečima, on je u poslednjog godini svog predsedničkog mandata uz krešenej ustava kršio i Zakon o predsedniku repulike u kojem lepo crno na belo piše da predsednik ima samo osam ustavih nadležnosti.

Kada je reč o opoziciji, Milivojević navodi da je ovu godinu obeležilo njeno veliko neslaženje nakon što je prošle godine bojkot uspeo.

– Oni nisu imali odgovor za dan posle bojkota. Upecali su se kao som na bućku i zagrizli su mamac koji se zove dijalog vlasti i opozicije nadajući se pomoći evropskih prijatelja. Bilo je suludo očekivati da će im EU pomoći da sruše Vučića u trenutku kada je Vučić njihov igrač, budući da EU podržava stabilokratiju u ovom regionu i žmuri na kršenje evropskih vrednosti. Opozicija poverovala u to i zagrizla mamac i prihvatila da učestvuje u dva dijalog u kojima je zapravo arbitrirao Ivica Dačić kao oktroisani predsednik Narodne skupštine – navodi on.

Prema njegovim rečima, i građanski aktivizam probudio nade opozicije pa partijska opozicija pokušava da se šlepa uz njega.

– Opozicija može da se nada i gleda u nebo i boga i eventulano da pogleda u građanske aktiviste i traži svoju šansu – zaključuje Milivojević.