Kakva je budućnost aplikacije Kosova za članstvo u EU?

Iz Srbije su povodom kosovskih aplikacija za članstvo u međunarodnim organizacijama najaviljivali odgovor u vidu objavljivanja zemalja koje su povukle priznanje kosovske nezavisnosti, pa se postavlja pitanje kako bi Srbija sada mogla da reaguje.

I da li je sada vreme da predsednik Srbije otvori svoju fioku gde čuva sedam poučenih priznanja Kosova.

Vladimir Međak, član Glavnog odbora EPUS, za Danas ne može da pretpostavi reakciju Beograda ali ukazuje na to da Kosovo ne ispunjava prvi uslov da bi podnelo zatev za prijem u članstvo, koji je definisan članom 49. Osnivačkog ugovora EU u kojem se navodi da svaka evropska država može da podnese zahtev.

– Pet članica EU Kosovo ne smatra državom. Ono ne ispunjava formalni uslov. Dva su formalna uslova, prvi je da je u zemlja u Evropi, što je faktički ispunjeno, a drugi je da je država. Kosovo to ne ispinjava u skaldu sa shvatanjem svih 27 država članica. Ono to može da uradi, ali za to moraju da se dogovore sa predsedavajućim EU, koji mora da objasni državama članicama koje ne priznaju Kosovo da to ne znači da su ga priznale – objašnjava Međak.

On podseća da je Kosovo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisalo samo sa EU, kao međunarodnom organizacijom, ali ne i sa 27 država što se ni na koji način ne može shavatiti kao da ga je ovih pet država priznalo.

Kako dodaje, u slučaju da Kosvo podnese aplikaciju, onda ovih pet država treba da obajsne da li one sad zapravo smatraju Kosovo državom, da li je to Češka uradila u svoje ime.

– Predsedavajući uvek ima diskreciono pravo da te stvari uradi. I kad je Srbija podnosila zahtev za prijem, podnela ga je tokom švedskog predsedavanja jer je Švetska na to blagonaklono gledala. Ali onda je aplikacija stajala šest meseci u fioci dok se nisu stekli uslovi i to politički uslovi. Ovde je reč o formalno pravnim uslovima i pitanje je kako bi se gledalo na to i da li bi to smatrali kršenjem Osnivačkog ugovora od strane predsedavajućeg – zaključuje Međak.

A direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi za Danas pojašnjava da je aplikacija prvi je korak dugog puta ka punopravnom članstvu.

– Imajući u vidu da pet od 27 članica ne prepoznaje nezavisnost Kosova, teško je očekivati da bi Savet EU mogao jednoglasno da zatraži mišljenje Evropske komisije o toj aplikaciji što je drugi korak. Bilo bi iznenađenje da se Španija, Kipar i Grčka slože da se pokrene drugi korak. Ukoliko bi se to dogodilo, odgovaranje na upitnik Komisije i sastavljanje izveštaja može da potraje i dve godine, kao u slučaju Srbije. Drugim rečima, rano je za aplikaciju, a rano je i za reagovanje Srbije – naveo je on.

Kako dodaje, ipak, uvek treba imati na umu da iako ne priznaju kosovsku nezavisnost svih pet zemalja na neki način sarađuje sa Prištinom i sve članice EU očekuju da Beograd i Prištine sprovedu sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum.

– Predsednik Vučić primenjuje taktiku neprotivljenja ukoliko zna da rezultat namera Prištine nije ni na vidiku. Ukoliko bi Beograd zauzeo ratobornu poziciju, malo je mera koje su mu na raspolaganju. Ministarstvo spoljnih poslova je toliko opterećeno pitanjem Kosova da se bar 75 odsto kapaciteta troši na borbu protiv Prištine. Ambasadori bi mogli biti na petama u glavnim gradovima pet protivnica nezavisnosti, a mogli bismo da vidimo užurbanu šatl diplomatiju s obećavanjem kupovine nekakvog oružja. U svakom scenariju gde postoji konsenzus u Briselu Srbija gubi. Ukoliko može da osigura bar jednu članicu da se usprotivi, konsenzus ne postoji, a dobri odnosi Vučića i Orbana su uvek prostor za eksploataciju – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, bolji pristup bi bio da Srbija podrži namere Kosova i da se istinski založi za mirovni projekat u kome su sve zemlje Zapadnog Balkana članice EU.

– Tako bi ljudski i finansijski resursi Srbije mogli da budu usmereni na prekopotrebne reforme koje vode članstvu. Kako trenutno stoje stvari, članstvo Kosova u najbolju ruku bi za Srbijom kasnilo desetak godina – zaključuje Beširi.

Podsetimo, nezavinost Kosova nisu priznale Grčka, Španija, Slovačka, Rumunija i Kipar.