Kakva je budućnost ključne inicijative za Zapadni Balkan nakon korone? 1Foto: EPA-EFE/FELIPE TRUEBA (Arhiva)

Oporavak od ekonomskih i socijalnih „potresa“ nastalih pandemijom kovid 19 biće prioritet za Evropsku uniju u narednim mesecima, pa ne treba očekivati da će se regionalne inicijative u kojima učestvuju neke od najistaknutijih članica EU, poput Berlinskog procesa, naći „na vrhu liste“ tog bloka, ocenjuju za Danas stručnjaci za regionalna pitanja.

Prema mišljenju naših sagovornika, teško je proceniti kako će u budućnosti izgledati Berlinski proces, pokrenut na inicijativu Nemačke pre šest godina, kako bi se osnažila saradnja među susedima na Zapadnom Balkanu i dopunila politika proširenja Unije.

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Podgorice, ukazuje da će kriza izazvana koronom imati dalekosežne posledice po ekonomiju, ali i demokratiju evropskih država. Kako objašnjava, „EU će najprije usmjeriti aktivnosti na unutrašnju konsolidaciju, ali će svakako dio strategije obuhvatiti i Zapadni Balkan“.

– Za očekivati je da će najprije doći na red ekonomska konsolidacija, budući da je tako do sada bilo, ali demokratijom i vladavinom prava se ne može trgovati ni u kriznim ni postkriznim vremenima, a svako odlaganje EU da sankcioniše demokratsko nazadovanje će značiti dalje narušavanje njenog kredibiliteta. Posvećenost EU Zapadnom Balkanu je i prije krize bila nedovoljna. Međutim, put ka konsolidaciji bi trebalo da uključi set mjera koje će uklanjati uzroke problema i sanirati posledice krize na svim nivoima, uključujući Zapadni Balkan. Berlinski proces je važna „krovna“ inicijativa za sve regionalne inicijative na Zapadnom Balkanu i mislim da će u određenom obliku biti zadržan, ali sada je teško predvidjeti da li će države učesnice i Evropska komisija pratiti stari obrazac sa samitima ili će on biti izmijenjen i prilagođen novonastaloj situaciji. Što se, pak, država Zapadnog Balkana tiče, one bi morale da održavaju i unapređuju regionalnu saradnju i bez Berlinskog procesa, budući da integracija nije moguća bez dobrosusjedskih odnosa i solidarnosti, smatra Marović.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove iz Beograda, smatra da su evropske integracije „glavni politički i ekonomski mehanizam“ za razvoj država u regionu, a Berlinski proces je jedan od „alata koji ima za cilj da približi naša društva, pre svega razvojem infrastrukture, ali ne može zameniti glavni mehanizam i perspektivu članstva u EU“.

– Međutim, kako je sve podložno politizaciji, opozicija u Srbiji je našla za shodno da i projekat auto-puta Niš-Priština prozove izdajničkim i sugeriše preusmeravanje sredstava poljoprivrednicima. Za uspešnost sprovođenja politika, uglavnom je odgovornost na vlasti, ali i opozicija nosi deo odgovornosti u celom procesu. Za nas je najvažnije da koristimo sve raspoložive mehanizme kako bi Srbija postala bolje mesto za život. Solidarnost je glavna proklamovana vrednost ljudske interakcije u Srbiji, regionu i EU, vreme je da političke elite počnu tako i da se ponašaju, jer će kriza proći, a gorak ukus nesolidarnosti dugo će ostati, ističe on.

Prema Beširijevom mišljenju, da bi ideje pomirenja i saradnje naroda u regionu mogle da zažive i opstanu, političke elite moraju da da depolitizuju svoja društva i da stave ljudski život u prvi plan.

Petar Miletić, bivši potpredsednik kosovskog parlamenta i zamenik predsednika Pokreta slobodnih građana, navodi da je pandemija promenila situaciju na globalnom nivou, samim tim i na Balkanu, „tako da je nemoguće predvideti kako će se bilo koji proces nastaviti kada ona prođe“.

– Ova situacija je neuporediva sa zemljotresom koji je prošle godine pogodio Albaniju jer se pandemija dešava u svim zemljama sveta tako da su se svi usredsredili na svoju državu i probleme u njoj pa se čini da je izostala solidarnost. Očekujem da će do solidarnosti ipak doći kada se budu ublažavale ekonomske posledice pandemije, konstatuje Miletić.

Agenda povezivanja

U Berlinskom procesu učestvuju Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, BiH i Kosovo (kako se ističe, „bez prejudiciranja statusa“), pojedine države članice EU – Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Poljska, Slovenija, Italija. Evropska komisija, međunarodne finansijske organizacije, te određene regionalne organizacije, takođe su uključene, kao i nevladine i omladinske organizacije. Srž inicijative je „agenda povezivanja“, pre svega unapređenja privrednih veza. U prethodnih šest godina održani su samiti u Berlinu, Beču, Parizu, Trstu, Londonu i Poznanju. Najveća dosadašnja dostignuća Berlinskog procesa su osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, sa sedištem u Tirani i Transportne zajednice, čije sedište je u Beogradu.

Mini Šengen izgubio na značaju

Ideja „mini Šengena“ donekle podseća na Regionalni ekonomski prostor koji je već iniciran uz pomoć Saveta za regionalnu saradnju formiranog na samitu u Trstu 2017, u okviru Berlinskog procesa. I dok je Savet za regionalnu saradnju dobio podršku svih šest partnera sa Zapadnog Balkana, to nije slučaj sa „mini Šengenom“, objašnjavaju za Danas predstavnici diplomatskih krugova, komentarišući „zastoj“ u inicijativi koji su prošle godine pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, i albanski premijer Edi Rama. Kako objašnjavaju naši izvori, „posle sastanaka Vučića, Zaeva i Rame u Novom Sadu i Ohridu, naredni sastanak inicijative trebalo je da bude održan u Beogradu krajem januara ili početkom februara, ali do njega nije došlo, što govori o zastoju u realizaciji ovog projekta“.

„Kosovo odbija da se pridruži inicijativi, dok su Crna Gora i BiH još uvek u procesu donošenja svojih odluka. Ta inicijativa je trebalo da bude predvorje za evroatlantske integracije. Kako je Severna Makedonija u međuvremenu postala punopravna članica NATO, mini Šengen je za njihovu vladu izgubio na značaju. Osim toga, u ovoj državi je formirana tehnička vlada koja je trebalo da pripremi uslove za fer i demokratske parlamentarne izbore. Izbori, koji su bili zakazani za april, odloženi su zbog pandemije i vanrednog stanja, a tehnička vlada nema puni kapacitet da se bavi pitanjem kakvo je primena Ohridske deklaracije iz novembra prošle godine. Albanija je, takođe, zaokupljena unutrašnjim problemima i podelama, posebno posle zemljotresa koji je ovu zemlju pogodio krajem novembra. Opozicija ne podržava Ramin potpis na inicijativi za regionalnu saradnju između tri blakanske države. Za albansku vladu je ograničavajući faktor i odbijanje Kosova da se priključi inicijativi. Srbija se u jeku pandemije najviše oslanja na pomoć iz Kine i, donekle, Rusije, dok na tom planu izostaje bilo kakva saradnja ili koordinacija između Vlada u Beogradu, Skoplju i Tirani“, napominju diplomate.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari