Kakva je stranačka sudbina naprednjaka – Jadranke Joksimović i Dragana Šormaza – zbog kritike Vučićeve politike?

Bivša ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović, istakla se u manje više neposrednoj kritici lidera naprednjaka ukazujući na navodnu nestručnost i nedolično ponašanje najpre Jelene Trivan, savetnice premijerke Ane Brnabić, a potom i zbog izbora Tanje Miščević, njene naslednice na čelu Ministarstva za evropske integracije.

Dragan Šormaz se pre saopštavanja da će se kandidovati za predsednika stranke, nakon Vučićevog povlačenja 27. maja na sednici Glavnog odbora partije, u javnosti istakao izjavom da predsednikova najava promene spoljne politike, vodi Srbiju u izolaciju i katastrofu.

– Svedoci smo više od deset godina da je Srpska napredna stranka „keč-ol“ stranka, odnosno ona koja pokušava da zahvati što šire biračko telo. U SNS se nalaze i monahristi i komunisti, levičari i desničari, pripadnici bivšeg režima i kritičari bivšeg režima, ljudi iz devedesetih i oni koji su bili protiv njih, prozapadni i proevropski, pronato i proruski… Sve se to može naći u Srpskoj naprednoj stranci. Problem sa takvom pozicijom je u tome kada neko od tih delova stranke dospe u žižu javnosti,kada treba stranka da se odredi… – kaže za Danas Dejan Bursać, politički analitičar.

Kako dodaje, upravo to se sada događa.

– Vidimo da je ova spoljno politička situacija u vezi sa Kosovom, Rusijom, Evropskom unijom, sankcijama Rusiji.., vrlo napeta, kao i da bi stranka trebalo da se odredi. Pogotovo što kurs zemlje zavisi od nje – smatra on.

Kada je reč o ovim pojedinčanim političarima, ističe dalje, postoje dve mogućnosti.

– Prva je da su oni zaista iskreni kritičari. U toj situaciji ne očekujem mnogo dobrog za njih na tom Glavnom odboru SNS, 27. maja. Druga mogućnost je da oni to rade namerno, kao smišljenu stranačku strategiju, gde zastupaju jednu stranu u toj spoljno političkoj debati, dok ostatak stranke zastupa drugu. To je korisno zato što Vučić i njegovi istraživači javnog mnjenja mogu da mere sentiment biračkog tela i procenjuju da li je moguć neki zaokret u spoljnoj politici. Takođe, može da im koristi da preko kritike se utvrdi i zauzme čvrst stav, pozicionirajući se u javnom mnjenju kao neko ko čvrsto vodi stranku, čvrsto vodi Srbiju i spoljnu politiku zemlje – objašnjava Bursać.

Dakle, zaključuje on, ili je reč o iskrenoj kritici, ili o smišljenoj marketinškoj strategiji da se izbaci neka ideja u javni prostor pa se na osnovu te ideje dalje razrađuje politika, ili, na kraju, da se ona jednostavno odbaci.