Kakva je sudbina Briselskog sporazuma – šta je ispunjeno, hoćemo li dočekati ZSO

Krsitć, međutim, kaže, da to ne znači da su te odredbe potpuno zanemarene i da neće doći na pregovarački sto.

„Odredbe koje su Srbima trebalo da garantuju jednu vrstu autonomnog statusa, da upravljaju svojim životima na kosovu, da im omogući učečšće u obrazovnom i zdravstvenom sistemu, da osnaže srpsku zajednicu, ništa nije sprovedseno i to je jedna negativna stvar. Duh sporazuma je bio takav da nije održan. Trebalo je da integriše Srbe u kosovski sistem, a da se osećaju kao da žive u Srbiji, kao da se ništa nije promenilo. Takav duh mislim da nije sproveden, mislim da severno od Ibra Priština nema vlast, da konce vodi i dalje srpska lokalna samouprava“, rekao je Krstić, za N1.

Urednica portala KoSSev Tanja Lazarević kaže da postoji tradicija da su Srbi na Kosovu uvek uz vlast i Srbiju – a sinonim za Srbiju kao maticu je vlast odnosno institucije.

„Nažalost u Srbiji se slika o državotvornosti odražava preko toga ko kontroliše institucije, prilično je centralizovana država, stranka na vlasti kontroliše institucije pa i državu. Srbi na Kosovu u uslovima života koji su uvek bili teški, a zbog etinčke borbe koja postoji, uvek su gravitirali ka Srbiji, a sinonim za Srbiju bila je vlast. Nije Vučić ojačao vlast samo zato što je Vučić, već zato što predstavlja srpsku vlast. Vuč je imao 10 godina odlične mehanizme kako da još jače drži pod kontrolom Srbe s Kosova. Najveći poslodavac za kosovske Srbe je srpska država, davanja su tokom godina udvostručena, a to nije nešto što je uveo Vučić“, kaže Lazarević.

Na pitanje da li Srbi mogu da se nadaju da će se formirati Zajednica srpskih opština, Krstić kaže da bi mogli da se nadaju da će dijalog da se pokrene s mrtve tačke i da se pronađe neko rešenje koje bi oživelo ZSO.

„Rekla bih da Kurti jača konrtolu na severu Kosova. Reklo bi se da je Beograd pogubljen, ne prepoznaju se šta su jasni potezi. Imamo ofanzivu iz Prištine i nekoga ko sporvodi akcije na terenu i prvi put od vlasti SNS vidite nesnalaženje i potpunu tišinu kada je u pitanju Beograd“, smatra Lazarević.

„Da li će ZSO imati izvršna ovlašćenja, to je jedno od ključnih pitanja na koje nismo dobili odgovor. Statut nikada nije usovjen, komisija je navodeno završila predlog, a čak su dogovori iz 2015. osporeni od strane Ustavnog suda Kosova. Sve odredbe su od starta tendenciozno postavljene tako da mogu da se tumače dvojako i to je po pravilu bilo na štetu Srba. Zato što su pristali da povuku srpske institucije a da zauzvrat dobiju izvršna ovlašćenja, ovako za mačku u džaku dato je povlačenje institucija. Mislim da smo dali previše, a dobili jednu nejasnu zajednicu koja i dalje nije formirana. Mislim da su izvršna ovlašćenja ključna stvar koja pravi razliku“, kaže Krstić.

Lazarević dodaje da Srbi na Kosovu nisu ni želeli ZSO i da je ona trebalo da bude smokvin list za gašenje institucija Srbije.

„Ja smatram da je Beograd morao mnogo više da bude proaktiviniji na terenu i da se postavi kao pošten pregovarač bez obzira na drugu stranu. Da je Beograd hteo da se odigraju izbori, izbora bi bilo, da je Beograd vodio pravu diplomatiju, da je imao državnu politiku zaštite Srba… Svaka vlast je politizovala pitanje Kosova, posebno od dolaska SNS na vlast sve ono što su prethodne vlaste loše radile čini mi se da su oni takve mehanizme usavršili“, smatra Lazarević.

Dodaje i da se jako malo zna šta je Zajednica srpskih opština.

„Na teži način Srbi su naučili šta je ZSO, a to je ono što ne želi kosovska strana. Samooopredeljenje na godišnjicu sporazuma kaže da ZSO neće biti formirana. Srbi se plaše scenarija da će da se formira neko telo, koje će da bude ono što je rekla Tahiri, neka nevladina organizacija, da će Beograd proglasiti pobedu a da ta zajednica neće značiti ništa“, kaže urednica KoSSeva.

Postavlja se pitanje ko je onda odgovoran zato što sporazum nije u potpunosti primenjen. Kristić smatra da je za nedostatak implementacije najodgovornija Priština, ali da se očekivalo od Evropske unije da će „naterati“ Prištinu da ga sprovodi.

„EU od 2016. ulazi u krizu legitimiteta u procesu pregovora. Amerikanci pokreću svoj dijalog, u okviru EU dolazi do razmimoilaženja. Nemački pristup je čvršći prema Beogradu, a francuski je sa više razumevanja, tu su i prateće krize – Bregzit, migrantska kriza. Zbog nemogućnosti da pruži šargarepu, EU je izgubila kredibilitet nekoga ko može da pritisne jednu stranu i u tom kontekstu je EU najodgovornija što nije naterala strane da ispune obećano“, navodi Krstić.

Tenzije u vezi sa tablicama na severu Kosova iz septembra prošle godine završene su privremenim dogovorom u Briselu. Tada je dat rok od šest meseci za pronalaženje trajnog rešenja. Taj rok ističe 21. aprila, a rešenja za sada nema na vidiku. Tanja Lazarević ne očekuje da bilo šta da se odluči 21. aprila.

„Ono što je Priština istakla je da je za njih sporazum postignut 2016. Ono što Prištini odgovara je da ne bude nikakvih stikera, da tablice budu slobodne. Kako ističu u Prištini, Beogradu odgovara režim nalepnica, videli ste izjavu Petkovića koji demantuje kako Priština sagledava situaciju i da nigde ne stoji da je 21. rok za postizanje rešenja, već da je to rok kada strane treba da izađu s predlozima“, rekla je Lazarević.

Predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak sastaće se u sredu sa Vučićem. Krstić očekuje da će tablice biti glavna tema, ali da će se razgovarati i o nastavku dijaloga.

„Imenovanje Lajčaka je bilo pozitivan signal da će EU dati novi momentum dijalogu, da nije bilo kovida možda bi se dešavalo brže, kao i da nije bilo promene vlasti u Prištini, da je ostao hoti, ovako nismo imali mnogo koraka napred. Za tablice je moguće pronaći neko kompromisno rešenje, ovde će se videti da li je Kurti spreman da popusti oko bilo čega“, kaže docent na FPN.