Kakva je veza između kneginje Milice i naprednjaka: Vladimir Đukanović pozvao opoziciju da olako ne lepi etikete

Ta poruka naprednjaka Đukanovića izrečena u najvišem zakonodavnom domu tokom rasprave o Zakonu o ministarstvima, bila bi potpuno na mestu, da njegove stranačke kolege tokom tri dana skupštinske rasprave, ali i niza godina unazad, opoziciju nisu nazivali izdajnicima i stranim plaćenicima, lepeći im najpogrdnije etikete.

Nekoliko sati pre Đukanovićeve „razumne“ poruke, njegove stranačke kolege Goran Vesić i Marko Atlagić optužili su Janka Veselinovića, poslanika iz poslaničkog kluba Ujednjeni da je primao novac od HDZ, da je oteo stan srpkinji u Hrvatskoj i da je uvek radio protiv interesa Stbije.
Đukanović tada nije pozvao na uzdržanist kolege iz SNS, a to nije učinio ni kada je šef njegovog poslaničkog kluba Milenko Jovanov, Narodnu stranku Vuka Jeremića optužio da Srbiju doživljavaju kao Hitlerovu Nemačku.

„Ja očekujem da, ako je to stvarno tako, ovde bude jedan pokret otpora, da odete u šumu, da se tamo borite za slobodu, imate i Mišel iz pokreta otpora koja će da vam prenosi poruke i da to bude jedna prava onako organizacija koja će Srbiji da donese slobodu potomaka Pozderaca i Murat age Pozderca i ostalih iz te familije“, poručio je Jovanov.

Ćutao je poslanik SNS i kada su naprednjaci lepili etikete režiseru Goranu Markoviću, Seki Sabljić, Draganu Bjelogrliću, ali i kada je dnevni list Danas upoređivan sa fašističkim glasilima i kada su se čule tvrdnje da mržnja uređuje naš list.

Reagovao je samo kada je opozicija negodovala što vlast ignoriše njihov zahtev za formiranje ministarstava za Kosovo i dijasporu.

Dragana Rakić, zamenica šefa poslaniče grupe Demokratske stranke kaže za Danas da može da se saglasi sa ocenom da se u našoj političkoj javnosti suviše olako i prečesto koriste optužbe za razne izdaje.

Ali, kako kaže, to nije karakteristično za opoziciju, već upravo za vladajući režim čiji je Vladimir Đukanović istaknuti pripadnik, a sve češće i nezvanični portparol.

„Upravo je za Đukanovića i njegove partijske kolege karakteristično da svoje političke neistomišljenike i protivnike obavezno „počaste“ etiketom izdajnika. Od devedesetih pa do danas, čitav politički diskurs i program Srpske radikalne stranke, a potom i Srpske napredne stranke se zasniva na progonu nekakvih izdajnika. Danas Đukanović u parlamentu govori na taj način, a jedna od omiljenih mantri mu je ona o „nekima koji odlaze po mišljenje u zapadne ambasade“, napominje Rakić.

Prema njenim rečima, čitava politička karijera Đukanovića, zapravo se zasniva na stalnom podmetanju drugima da su izdajnici. I ta poslednja izjava o olakoj upotrebi reči „izdajnik“ od strane opozicije je u „najboljoj“ radikalsko-naprednjačkoj tradiciji.

„Oni sve što sami rade i govore, jednostavno pripišu opoziciji. Tako je istaknuti član SNS-a Veljko Belivuk u njihovoj realnosti odjednom postao zapravo opozicioni aktivista, tako je opozicija predala Kosovo i, eto, sad je opozicija ta koja izmišlja izdajnike. Nebrojeno puta do sad smo se uverili da su Đukanović i njegove partijske kolege u stanju da kažu sve što su u stanju i da smisle, a to mogu samo oni koji se ničeg ne stide“, ocenjuje poslanica DS.

I Aleksandar Olenik, poslanik koalicije „Vojvođani, smatra da su laž, manipulacija, spinovanje, izvrtanje činjenica i etiketiranje, normalne stvari za sve Vučićeve poslanike, pa i za Vladimira Đukanovića.

„Oni imaju razrađen mehanizam plasiranja laži. Prvo je neko izgovori, sutra to prenese sva njihova žuta štampa pa se to onda ponavlja na tv od jutarnjeg programa do večeri. Zadnja faza je optuživanje opozicije za ono što su sami rekli i obavezno poricanje svake odgovornisti. Prebacivanje opoziciji da druge optužuje za izdaju je zadnja faza ovog efikasnog mehanizma obmane. Pri tome, njima nije bitno ni to što baš oni sve i svakoga optužuju baš za izdaju i to pogotovo kada ništa drugo ne mogu da izmisle“, navodi Olenik.

Dodaje da je Đukanovićeva izjava klasičan primer ovog mehanizma obmane, čiji je osnovni moto čuveno pravilo da 1000 puta izrečena laž postaje istina.

„Zato nam je većina medija pod kontrolom Aleksandra Vučića i zato ovaj mehanizam obmane funkcioniše. Postoji i precizna reč za to, propaganda i to Gebelsovog tipa. Onaj deo glasova koje Aleksandar Vučić nije dobio pretnjama, kupovinom ili krađom, dobio je ovakvom propagandom“, ističe poslanik koalicije Vojvođani.

Janko Veselinović smatra da se SNS, na žalost, vratio na radikalsko podešavanje.

„Meni su dali etikatu člana klana Veljka Belivuka iako se tom temom nisam bavio. Mislim na suđenje. Samo zato što sam pitao koliko je koštala obnova vile u kojoj živi Ana Brnabić. Jednostavno to ne mogu da izbace iz sebe. Ali postoji razlog. Da se sakrije istina. Da se vidi da se jedino Beograđani smrzavaju na Balkanu. Da ljudi teško žive. Onda udri po opoziciji“, ističe Veselinović i dodaje da se od „Đuke“sve može očekivati, pa i da jedno govori danas, drugo sutra.

I Stefan Jovanović, poslanik Narodne stranke koja je tokom poslednjeg skupštinskog zasedanja bila jedna od prozivanijih, smatra da je licemerje kada Vladimir Đukanović poziva na uzdržanost od etiketiranja .

“ Ako već druge poziva na uzdržanost, vlast mora da pođe prvo od sebe. A oni već pune tri decenije, u radikalskom maniru, lepe etikete svojim političkim protivnicima“, zaključuje Jovanović .

Sagovornici Danasa primećuju i da je očigledno da su se naprednjaci uplašili da će ih narod, a ne opozicija, zbog Kosova, stvarno obeležiti kao izdajnike, pa su brže bolje požurili da se pravdaju „kako i poneka izdaja“ može biti od koristi za zemlju.

Otuda, kažu, i poređenje sa kneginjom Milicom koja je ćerku dala za Bajazita da bi sačuvala zemlju.