Kakve poruke šalju Brisel i Vašington pred novu rundu dijaloga Beograda i Prištine?

Pre manje od tri meseca za istim stolom Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti sedeli su u Briselu. Čini se da se isto toliko pričalo o novom susretu. Manje od 48 sati ostalo je do nove runde dijaloga. Iz Stejt departmenta stiže podrška za evropski predlog.

„Očekujemo da dvojica lidera priđu susretima u konstruktivnom duhu potrebnom da se napreduje u skladu sa njim. Srbija i Kosovo kroz dijalog treba da postignu sveobuhvatni sporazum. Verujemo da normalizovani odnosi između Kosova i Srbije u završnici treba da budu usmereni na uzajamno priznanje. Napredak u dijalogu otvoriće vrata evropskim integracijama i od suštinskog je značaja za bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu“, navode iz Stejt departmenta.

O dijalogu sinoć su telefonom razgovarali Aljbin Kurti i Derek Šole. Priština je, kako se navodi u saopštenju tamošnje vlade, američkom zvaničniku potvrdila stav o evropskom predlogu. Ponavljaju – on je dobra osnova za dalje razgovore ka normalizaciji odnosa.

„Bili smo i bićemo konstruktivni, principijelni i kreativni. Dijalog u Briselu je dijalog za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, to je dijalog o statusu odnosa, sadašnji status odnosa nije normalan i normalan status je dobrosusedski. Dakle, uzajamno priznanje kao suština i reciprocitet kao princip“, navodi Aljbin Kurti, premijer privremenih prištinskih institucija.

Razgovor sa Kurtijem, Šole je sumirao na Tviteru. I on sastanak u ponedeljak vidi kao privrženost obe strane evropskom predlogu. Teme i šire od onih u fokusu Prištine.

„Rekao sam mu da je sada vreme da se razgovara o Zajednici opština sa srpskom većinom. I Kosovo i Srbija moraju da sprovode sporazume koje su već potpisali kroz proces dijaloga, uključujući napredak ka uspostavljanju Zajednice“, poručuje Šole.

Beograd ima tri stvari ispred sebe

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević ističe da nije prepoznao kao energično zahtevanje američke strane da ZSO bude na dnevnom redu.

„Ja tu prepoznajem jednu stvar koja je prisutna i od ranije – da politika koju prištinska strana zastupa ima podršku i u zapadnim centrima moći i to nije novina, njihovi ciljevi su isti u krajnjem slučaju, a to je da se prihvati priznanje Kosova od strane Srbije i da se time ova stvar zaokruži“, dodaje Milivojević.

Poruke koje stižu i iz Vašingtona i iz Brisela, Milivojević čita da idu u jednom smeru – uzmi ili ostavi. Zbog rata, kaže, raste i cena dijaloga Beograda i Prištine.

„Izuzetno je teška pozicija Srbije, zato što Srbija ima ispred sebe tri stvari koje na neki način mora da prevaziđe – prvo da ne odustaje od ZSO kao prethodno pitanje i da to mora da bude na dnevnom redu, drugo da ne prihvata poziciju Prištine gde jedino može da se razgovara o priznanju i ni o čemu drugom i treće da ne prihvata da ovaj plan bude uzmi ili ostavi, dakle ona ga je shvatila kao osnovu za razgovore“, naglasio je Milivojević.

Evropski predlog, sa kojim javnost nije do kraja upoznata, sadrži 10 tačaka. Kako je ranije rekao šef države, crvene linije za Srbiju su – priznanje nezavisnosti Kosova i stolica u Ujedinjenim nacijama. Prioritet svih prioriteta za rukovodstvo u Srbiji je formiranje ZSO.